#TEENTALK2016 - Katarina Jonev: Izmišljeni ‘’glam’’ sajber život nekad ume da se otme kontroli i posledice postaju opipljive

Na konferenciji u Novom Sadu učestvovaće: Milan Inić, Yasserstain, Milica Pajčin - Leni, Vojislav Perić, SupremeNexus, Ivana Pejak, Jana Damjanov, Teodora Stanković, Jovana Kondić i mnogi drugi, a govoriće o temama kao što su talenti iz školske klupe, kako se zaštiti od nasilnika na mrežama i van njih, o internet senzacijama i lajkovima.

Na panelu "BLOCK the bullies: Kako se zaštititi od nasilnika na mrežama i van njih" učestvovaće i Katarina Jonev, diplomirani politikolog za međunarodne odnose i master međunarodnog prava. Analitičar je za politike sajber bezbednosti i u središtu njenog rada je međunarodno-pravna regulativa. z oblasti sajber bezbednosti ima više od 15 objavljenih naučnih radova. Objavljuje kolumne u vodećim srpskim novinama i magazinima na temu sajber bezbednosti.

Gledajući svakodnevno ponašanje korisnika na društvenim mrežama, koliko smo svesni svoje bezbednosti i koliko razmišljamo o tome šta objavljujemo?

- Nismo uvek svesni. Činjenica je da sve više živimo dva paralelna života – jedan stvaran, realan a drugi virtuelni. Društvene mreže su postale značajan deo života ljudi, naručito mladih. Ali retko ko se zapita kakav uticaj zaista imaju socijalne mreže na naše živote. Kao društvo smo počeli da pravimo greške - više se bavimo Facebook prijateljima nego interakcijom sa pravim prijateljima, lakše je dopisivati se na četu nego se sastati licem u lice sa nekim i komunicirati. Koliko objava ima lajkova – toliko je pojedinac srećan.
Brojni sociološko-psihološki efekti utiču na ponašenje mladih na društvenim mrežama. Vodimo se nekom čudnom logikom ‘’ako nije na Facebook-u kao da se nije desilo’’ umesto da se okrenemo realnom životu koji živimo. Posebno tinejdžeri grade svoj imidž koristeći društvene mreže prikazujući se u mnogo boljem svetlu. Izmišljeni ‘’glam’’ sajber život nekad ume da se otme kontroli i posledice postaju opipljive. Naravno pojedinci će reći da su moralne vrednosti mlađih generacija iskrivljene, da mladi kopiraju živote tkz. selebritija. Donekle mogu da se složim ali moram da podsetim da postoji i veliki broj mladih koji žive i bez društvenih mreža i ne osećaju se uskraćenim za ovakav vid ‘’životarenja’’. U šali kažem: ‘’Znate, zaista još uvek postoje ljudi koji kada sednu u kafić ne traže šifru za wi-fi nego pričaju sa osobom koja sedi prekoputa stola’’. Postoji nekoliko načina kako se možemo bolje zaštiti i nisu komplikovani. Na primer, sa vremena na vreme treba promeniti lozinku, ne treba kliknuti na baš svaki link koji stigne u inbox ili koji izađe na zidu. Sami možemo koliko toliko da utičemo na svoju bezbednost i ako vodimo računa o podešavanjima naloga koji se tiču privatnosti – od toga da ne može svako da nas tagguje na slikama, preko toga ko može da vidi naš profil, stavlja komentare na postove a uvek postoji i opcija blokiranja napadnih korisnika koji nas uznemiravaju kao i prijava naloga administratorima mreže. Voditi računa koga prihvatamo za prijatelja, naručito ako osobu ne poznajemo. Nema potrebe ostavljati privatne podatke poput broja telefona na društvenu mrežu jer se zloupotreba može desiti pre ili kasnije.

Na šta bi najviše trebalo da obraćamo pažnju kada je u pitanju korišćenje društvenih mreža?

- Postoje mnogo pozitivnih aspekata društenih mreža – održavanje komunikacije sa ljudima koji ne žive u vašoj blizini, sa rođacima na primer, sa prijateljima koji žive u inostranstvu, mogućnost dobijanja odnosno razmena informacija u kratkom roku. Pa čak po nekim istraživanjima, mladi razvijaju komunikacione veštine što je benefit. Sektori marketinga, PRa, medija, oglašavanje su delatnosti koje su ponovo procvetle kao i mogućnost zarade. Sa druge strane, postoji veliki broj negativnih strana koje moramo uzeti u obzir kada pričamo o društvenim mrežama i koje targetiraju naručito mlade. Sve rašireniji oblici sajber kriminalnih aktivnost poput krađe identiteta i informacija, zatim sve raširenija dečija pedofilija, sajber bullying odnosno sajber maltretiranje, vršnjačko nasilje i vređanje, su samo neke od negativnih aktivnosti. Da ne pominjem mogućnost širenja štetnih malvera poput virusa, crva, trojanaca. Problem leži u nedovoljnoj obazrivosti korisnika društvenih mreža. Mladi često prave grešku i postavljaju se previše otvoreno na mrežama, dele sa javnošću lične podatke, privatnost, informacije, komuniciraju često sa nepoznatima a sve ovo može biti zloupotrebljeno u nelegalne svrhe.

Ukoliko budemo žrtva sajber kriminala ili digitalnog nasilja, kome prvom da se obratimo i kakve korake da preduzmemo?

- U manjim prekršajima, ako ih tako uopšte mogu nazvati, u koje spadaju naprimer krađa identiteta ili kreiranje lažnih profila, prvi korak je obratiti se administratorima mreže koji su po prilično efikani i otklone u kratkom periodu ovu vrstu sajber smetnje.
Moramo izgraditi poverenje među mladima da se digitalno nasilje za početak ne treba kriti i zataškavati! Od sajber uznemiravanja i maltretiranja se ne može pobeći kada isključite računar i zatvorite oči – ono se odvija u sajber prostoru, žrtva trpi traume i posledice i kada nije online. Prvi savet jeste komunikacija sa roditeljima i školskim psihologom, učiteljem ili direktorom, naručito ako je u pitanju vršnjačko nasilje. Ipak, najuspešniji vid odbrane žrtve je odlazak u policiju. Uprava za visokotehnološki kriminal Republike Srbije je institucija koja zaslužuje sve pohvale što se tiče borbe protiv pedofilije i zloupotrebe maloletnika na društvenim mrežama. Sve uznemiravajuće poruke i mejlovi mogu poslužiti kao dokazni materijal.

Na koji način bi trebalo više pažnje da posvetimo bezbednosti na internetu, pogotovo u edukaciji tinejdžera?

- U samom pitanju ste naveli ključnu reč – edukacija, edukacija, edukacija! I mi edukatori, i roditelji, i školski sistem države treba da se zajedno uključimo u borbu zaštite dece i mladih na Internetu. Pre pojave Facebook-a roditelji su decu učili da ne pričamo sa nepoznatim ljudima na ulici, a zašto to pravilo ne bi primenili i u virtuelnom svetu – ne komuniciraj sa nepoznatim ljudima! Čini mi se da među mladima danas vlada trka ko ima više prijatelja na društvenim mrežama, ko će koliko fotografija izbaciti, ko će skupiti više lajkova. Zaključilo bi se da imam negativno mišljenje o društvenim mrežama, daleko od toga, i sama ih koristim. Nisam ni preterani optimista ni pesimista kada je reč o ‘’Facebook dobu’’, ali sam realista kada je u pitanju zaštita, naručito mladih. Treba raditi na podizanju svesti do koje mere tinejdžeri mogu da zakorače u virtuelni svest a da ostanu bezbedni i da nemaju štetnih posledica.

Kompletan program konferencije pogledaj na linku www.color.rs/teentalk2016/

Ukoliko i ti želiš da budeš gost na konferenciji "Teen Talk", pošalji nam svoje lične podatke (ime, prezime, broj telefona, adresu stanovanja i školu koju pohađaš) na mail office@communications.rs!
Pošto konferencija pada na radni dan, svim prisutnim učenicima biće obezbeđena školska opravdanja.