#TEENTALK2016 - Jana Damjanov: Ne treba se plašiti psihoterapeuta, bavljenje mentalnim zdravljem je isto kao da pazimo svoje telo fizičkim vežbama

Na konferenciji u Novom Sadu učestvovaće: Milan Inić, Yasserstain, Milica Pajčin - Leni, Vojislav Perić, SupremeNexus, Ivana Pejak, Jana Damjanov, Teodora Stanković, Jovana Kondić i mnogi drugi, a govoriće o temama kao što su talenti iz školske klupe, kako se zaštiti od nasilnika na mrežama i van njih, o internet senzacijama i lajkovima.

Na panelu "BLOCK the bullies: Kako se zaštititi od nasilnika na mrežama i van njih" učestvovaće i Jana Damjanov, diplomirana psihološkinja i magistar kliničke psihologije. Poseduje Nacionalni sertifikat za psihoterapiju, Evropski sertifikat, terapeutkinja je, supervizorka i trener psihodrame pri Regionalnoj asocijaciji za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapije - RAIP, kao i pri OSPIP-u i BPA (Britanska psihodramska asocijacija). Završila je napredni kurs iz Playback teatra i Art terapije.

Koliko se često u praksi susrećeš sa oblicima digitalnog nasilja?

- Najpre da objasnim sa kojim sve klijentima ja radim... Naime, ja ne radim sa decom osnovnoškolskog i manjeg uzrasta. Kod mene na terapiju primam adolescente i odrasle (pod adolescentima mislim na osobe koje su već krenule u srednju školu). U praksi sam imala iskustva sa vršnjačkim nasiljem, ali vrlo retko sa digitalnim vršnjačkim nasiljem. U poslednjih par godina sve više se pored "uobičajenih" formi vršnjačkog nasilja pojavljuje sve veća stopa i digitalnih oblika nasilja gde se zapravo mladi kriju iza različitih imena i profila, fejsbuk grupa i slično. Veoma je važno je da roditelji budu osetljivi na promene u ponašanju, jer deca u ovakvim situacijama menjaju ponašanje, prestaju da odlaze u školu, a manifestuju se u nekim slučajevima i psihosomatski problemi, žale se na glavobolju, bol u stomaku i sl. Kao što su nekada leksikoni i spomenari služili za ismevanje i ogovaranje osoba koje bi bile predmet vršnjačkog nasilja, tako u ovom našem novom civilizacijskom poretku, koji je sve više sačinjen od digitalnog i virtuelnog sveta, to sada se dešava na fejsbuku, tviteru i drugim društvenim mrežama koje su popularne među mladima.

Da li ti iskustvo govori da tinejdžeri umeju da se zaštite na društvenim mrežama, da znaju kako da sačuvaju svoju privatnost?

- Neki tinejdžeri imaju to znanje, a neki nemaju, tako da je zaista jako važno da se roditelji uključe i da preuzmu odgovornost za ove stvari što ranije, kao i da upute dete u načine i oblike zaštite na internetu pre nego što dete počne da koristi internet.

Šta je to Psihodrama, a sta Playback teatar i Art terapija i na koji način mogu da pomognu?

- Psihodrama je akcioni metod grupne i individualne psihoterapije, osnovana je početkom XX veka, baš kao i psihoanaliza. Osnivač psihodrame bio je Jakob Levi Moreno i on je mnogo radio sa marginalizovanim grupama. Psihodrama je terapija izbora u radu sa traumom, ali i sa maloletničkom delikvencijom, zatvorenicima, kao i nekim drugim socijalno ugroženim kategorijama. Psihodrama omogućava kroz akcioni pristup da se ljudi osnaže i da dožive korektivno emocionalno iskustvo, tj. da u okviru procesa psihoterapije prođu kroz situaciju koja im je bila neprijatna ili čak traumatska ali da za razliku od realnog života, u okviru psihodrame steknu doživljaj kontrole i moći koji im ovakvi događaji u realnosti oduzimaju. Sa druge strane, sociometrija kao jedna od tehnika i metoda psihosociodrame je veoma dobra za upotrebu u osnovnim i srednjim školama, kako bi se jasno videla situacija u razredu (grupi), odnosno kako bi odnosi u razredu bili vidljivi, a uz adekvatan trening nastavnici i profesori, kao i školski pedagozi i psiholozi bi mogli i da intervenišu i da prave promene koje bi mogle da preveniraju vršnjacko nasilje ili da ga detektuju i da se sa njim nešto konkretno uradi. Što se tiče art terapije, ona je jako dobra posebno u situacijama kada je nekome jako teško da govori o nekom iskustvu, pa onda za početak to iskustvo može da se nacrta, naslika i da se o njemu razgovara preko simbola dok se osoba ne osnaži dovoljno da o tome može konkretno da priča. Plejbek pozorište je teatarska forma koja je iznikla iz psihodrame, ali i iz nekih drugih srodnih terapijskih modaliteta, kao i alternativnih teatarskih formi. To je pozorište koje aktivno komunicira sa publikom i na sceni se dešava ono što publika iznosi i priča. U projektima u kojima sam učestvovala, a koji su bili na temu vršnjackog nasilja, plejbek pozorište je bilo veoma korisno u kontekstu osnaživanja pasivnih posmatrača i uključivanju njih u odnos žrtve i progonitelja. Posto u svakoj situaciji nasilja najvažniji i najteži posao je osnažiti posmatrače da se uključe i reaguju.

Odlazak kod psihoterapeuta i dalje je u društvu nešto o čemu je sramota govoriti. Šta misliš zašto je to tako i šta bi poručila tinejdžerima koji možda imaju neki problem, ali se dvoume da li odu bar na jedan razgovor?

- Mi i dalje imamo jako puno tabua u našem društvu, a jedan od tabua je i odlazak kod psihoterapeuta jer postoji fantazija i zabluda da "moraš biti lud" da bi išao kod tako nekog na tretman. Realno, u psihoterapiji su uglavnom ljudi koji imaju različite vrste uobičajenih ljudskih problema sa kojima nisu u stanju da se sami suočavaju pa je tu onda potrebna pomoć i podrška stručnjaka kako bi se stvari razumele i promenile. Isto tako, jedna od najvažnijih stvari u procesu psihoterapije je iskrenost prema sebi i prema drugima, kao i preuzimanje odgovornosti za sebe, sopstveno ponašanje i odnos prema drugima. Moja poruka za mlade koji se dvoume da odu kod psihoterapeuta je: ne treba se plašiti psihoterapeuta, bavljenje mentalnim zdravljem je isto kao da pazimo svoje telo fizičkim vežbama ili kao što vežbamo mozak učenjem stranih jezika ili usvajanjem nekih novih znanja i veština. Dakle, slobodno idite kod stručnjaka po pomoć, može vam samo poboljšati život i unaprediti ga, a vas osloboditi da budete ono što jeste bez straha i preispitivanja.

Kompletan program konferencije pogledaj na linku www.color.rs/teentalk2016/

Ukoliko i ti želiš da budeš gost na konferenciji "Teen Talk", pošalji nam svoje lične podatke (ime, prezime, broj telefona, adresu stanovanja i školu koju pohađaš) na mail office@communications.rs!
Pošto konferencija pada na radni dan, svim prisutnim učenicima biće obezbeđena školska opravdanja.