BURAN ŽIVOT RUSKOG GENIJA: Šest zanimljivosti o Lavu Tolstoju

1. Bio je grof

Roditelji Lava Tolstoja pripadaju starim ruskim aristokratskim porodicama. Njegov deda po majci, princ Nikolaj Volkonski, bio je član suda Katarine Velike i ruski ambasador u Berlinu, dok je Tolstojev deda po ocu, grof Ilija Tolstoj, bio guverner Kazanja, mesta koje se pamti kao lokacija poraza Ivana Groznog.

2. Zanimljiva prosidba

Iako su iz Bersove porodice želeli da Tolstoj oženi njihovu najstariju ćerku, Lizu, njega je više privlačila srednja ćerka Sofija. Sofija je u svom dnevniku zabeležila da je Tolstoj kredom na stočiću ispisao početna slova njoj nepoznatih reči i pitao ju je šta misli da ona simbolizuju. To nisu bila samo dva ili tri slova poput M.M. (Marry me), već više od deset. Međutim, Sofija je tvrdila da je odmah razumela o čemu je reč, a interesantno je da ova scena opisana i u delu "Ana Karenjina", kada Levin prosi Kiti drugi put.

3. Lični doživljaj Krimskog rata kao inspiracija za "Rat i mir"

Tolstojev bogat, detaljan opis vojne borbe u romanu "Rat i mir" pojačan je njegovim ličnim iskustvima. Prvo je služio kao artiljerijski oficir na Kavkazu, a kasnije se borio u opsadi Sevastopolj tokom Krimskog rata i bio je unapređen u čin poručnika zbog izuzetne hrabrosti. Uprkos što je cenio moć vojske i doživljaj borbe, znao je da vojna karijera nije za njega, pa je ubrzo podneo ostavku.

4. Prokockao je veliki deo porodičnog nasledstva

Tolstoj je u mladosti živeo raskalašnim životom i intenzivno se kockao, posebno tokom vremena kada je bio vojni oficir. Ovaj porok ga je primorao da 1854. godine za 5.000 rubalja proda glavni deo kuće na imanju, koje je nasledio od svog dede po majci. Do 1855. godine prokockao je svih 5.000 rubalja.

5. Pravio je cipele

Tolstoj je odrastao mučen privilegijom svog nasleđa i veoma se interesovao za seoski životni stil i kulturu, što je kulminiralo pravljenjem cipele na tradicionalni seoski način od like: tanke trake od brezine kore ili lipe. Nije bio naročito dobar u tome, ali ih je svakako nosio.

6. Ruska pravoslavna crkva ga je ekskomunicirala

Tolstoj je verovao u ideale hrišćanstva, ali je prezirao organizovanu religiju, za koju je mislio da je kontradiktorna učenju Isusa. Nakon oštre satire licemerja i korupcije zvaničnika ruske pravoslavne crkve u svom poslednjem delu, Vaskrsenju, crkva ga je ekskomunicirala 1901. godine. Iako su mnogi smatrali da će mu ovo uništiti ugled i popularnost budući da je bio strastveni kritičar režima, desilo se upravo suprotno - postao je popularniji i cenjeniji.

Izvor: NationalGeographic.rs