#FOODTALKBUDVA2016 - Crnu Goru ćete upoznati ukoliko upoznate njenu lokalnu hranu i vina!
Pratite prenos regionalne konferencije o hrani i vinu "Food Talk Budva 2016", u hotelu Mogren. Zvanični haštag konferencije je#FoodTalkBudva2016. Kompletan program pogledajte nawww.color.rs/foodtalkbudva2016
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, pogledajte rezultate:
Vladimir Nikaljević: Naše udruženje ima 126 vinogradara. Udruženje je formirano upravo da napravi neku zajedničku energiju i da ostvari neke zajedničke ciljeve, ali ne bih se pohvalio ni jednim rezultatom. Znamo da će to doći jednog dana, ali za sada je to vrlo skromno. Što se razvoja vinogradarstva tiče, najbolje se rezultati postižu kada se novci zarade negde drugde, pa se taj novac investira u vinogradarstvo iz ljubavi. Jako je teško, čak i ako ima čovek parče zemlje. To sve traje veoma dugo.
Dragica Vučinić: Što se tiče moje familije, mi smo to na našem imanju, gde su se naši preci bavili uzgajanjem vinove loze, moj brat i ja smo odlučili da imanje koje stoji i ne koristi se, da ponovo aktiviramo vinograd, počelo je sa crnim vinom, a tržište je tražilo i bela vina. Tako se proizvodnja širila. Preovladala je ljubav prema vinu, vinogradarstvu, prema našim precima. Ogroman je rad, ogroman trud.
Stevan Kostreš: Do pre nekih 10 godina otvorite vinsku kartu u bilo kom restoranu u Beogradu i Novom Sadu, 80% vinske karte činila su strana vina. Danas je ta situacija obrnuta. Za vrlo kratko vreme imamo sjajne vinarije u Srbiji, imamo sjajna vina. Konzumenti mnogo rađe piju domaća vina. To će se desiti verovatno i u Crnoj Gori. Opet to su neki trendovi, ne može preko noći.
Vesna Maraš: Kao predstavnik najvećeg proizvođača vina u Crnoj Gori, mogu da kažem da vinska kultura nije na zavidnom nivou, da moramo svi zajedno, od proizvođača do turističkih radnika, raditi na tome. Zaista smo svesni resursa i kvalieta vina, ali nismo uvek na nivou da znamo da prezentujemo jedno vino, a mnogo rada nam treba na slaganju vina i hrane i uključivanje vinogradarske kulture na turističku mapu. Turistička privreda treba da doprinese raznovrsnijoj ponudi i potrošnji domaćih vina. Prioritet mora da se da nacionalnim, odnosno lokalnim vinima, naravno u slaganju sa lokalnom hranom.
Sledi poslednji panel pod nazivom "La Traviata 2016 Lokalna vina i vina regiona". Učesnici:Stevan Kostreš/ Vinarija Kovačević ,Vladimir Nikaljević/ predsednik Udruženja vinara i vinogradara Crmnice i Paštrovića, drVesna Maraš- direktorica razvoja "Plantaža",Dragica Vučinić- Vinarija Vučinić. Moderator:Jelena Savić
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:
Žarko Jokanović: Najkreativniji recept je ona klin čorba i mislim da su najkreativniji kuvari bili oni u krajevima koji su bili siromašni, jer su pravili hranu sa malo namirnica.
#FoodTalkBudva2016@TOofBudvapic.twitter.com/NMxxDWQOGP
— Jelena Kaludjerovic (@JKaludjerovic)September 9, 2016
Slobodan Stefanović: To što fotografišem služi mi kao podsetnik šta bih mogao danas da kuvam, pogledam Instagram. I ja volim da kuvam i da sa ljudim podelim šta sam smislio. I često od pratilaca dobijem i ideju, ali i od drugih na Instagramu. I mislim da je sasvim ok to da podelite sa drugima.
Milica Milša: Prvo je mene Žarko dočekao, i stvarno ljubav ulazi kroz usta i stvarno mu je mesto ovde. Ume od ničega da napravi spektakl. Žarko je mene i moju kumu dočekao sa 15 različitih jela, mislim da smo ostale tamo jedno 5-6 sati. I tad sam se ja zainteresovala za ovog momka. I to je jedan veliki talenat.
Slobodan Stefanović: Moja majka još uvek šalje hrani. Ne može da prestani sa tim. Uvek od kuće nosim kobacise, ajvar, turšije. Jednom u mesec dana odem i snabdem se.
Žarko Jokanović: Užice je bilo blizu, i kad dođete na studije u Beograd, i svakog vikenda idete kući i dobro se najedete uvek. A mama je spremala sarme, sve.
Sledi panel "Gastro Celebrity". Učesnici: Milica Milša, Žarko Jokanović, Slobodan Stefanović. Moderator:Vesna Dedić
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, a ovo su rezultati:
Savo Pavlović: Da budem iskren, između akvarela i posude sa ribama, uvek se odlučim za ribu. Hteli mi ili ne na Mediteranu se rodila civilizacija. Sa civilizacijom, arhitekturom, skulpturom, dominirala je antička Grčka, ali tu se javlja i ishrana. Kad je neko dobar arhitetka, taj zna i šta dobro pojesti.
Vuksan Mitrović: Svi smo vezani jednim morem i postali smo deo Mediterana. Imamo mnogo sličnosti, možda se razlikujemo u nijansama, ukusima. Ja bih se odlučio samo za jedan deo Mediterana, i to Boku, taj deo Stare Boke ima svoju tradiciju.
Božena Jelušić: Mediteran je umerenost. U stvari ishrana Mediterana je svedena na brašno, vino, maslinovo ulje i možemo da pripišemo ribu. Upravo ta umerenost čini mediteransku najboljom i najzdravijom. Budva je specifično mesto, imala je karakterističnu ishranu. Ja sam u svojoj knjizi uspela da rekonstruišem istoriju Budve, ali kroz hranu i ponudili smo recepte od tzv. sirotinjske hrane. Mediteran je u stvari siromaštvo, ali i umerenost.
Maja Mačković: Ja bih istakla socijalni moment koji smo propustili, taj momenat koji je specifičan za mediteransku kuhinju. Taj momenat sedanja za sto, gde se konzumira sve ono o čemu smo pričali. UNESCO je zaštitio mediteransku kuhinju, sve do onog momenta serrviranja i konzumiranja pripremljenog.
Branko Kažanegra: Stvarno mislim da ljudima koji rade u turizmu ne pristaje ta titula turistički radnik, već turistički mučenik. Jer vi morate da zadovoljite toliko različitih ukusa. Mora sve da vas interesuje od toga da li je tašta zadovoljna, da li je kostim takav kakav ima viđen na plaži, i tako dalje. Kad je u pitanju Mediteran, osnova je mora. Kad mi pričamo o Mediteranu treba da pričamo o moru, o ukusima mora i onoga što je uz more.
Nakon pauze za ručak vreme je za treći panel pod nazivom "Taste and experience Mediterranean: Panel lokalnih vlasnika restorana": Učesnici:Maja Mačković/ Bigmamma,Krsto Niklanović/ Vlasnik restorana "Jadran-Kod Krsta",Vuksan Mitrović/ Predsednik Udruženja šefova kuhinja CG,Savo Pavlović- akademski slikar,Branko Kažanegra, Božena Jelušić.
Tokom pauze za ručak Udruženje ugostitelja Budva i restoran Mozart demonstrirali su pripremu mediteranskog jela, a nakon toga je usledila i degustacija.
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi, ovo su rezultati:
Sunčica Pavlić: Što se tiče samog street fooda, u Zagrebu ima jako puno izlagača koji se istinski trude da poboljšaju svoju ponudu i da naprave ono najbolje što mogu. I to zahvaljujući i kritikama koje se vrlo otvoreno prelamaju preko njihovih leđa. Mi smo oduševljeni. Drago mi je da to napredovalo kod nas, i mislim da će i u drugim gradovima to zaživeti. Hrana je nešto što nas spaja, a mi smo zaboravili ne samo kuvati, već i jesti, tj. kako jesti, kako zdravo jesti. Ono što kažemo jesti sve, izbirljivi smo. Džejmi Oliver je napravio veliki pomak kada je u Americi snimao seriju emisija, ali je druga sezona otkazana, zbog male gledanosti. To je strašno žalosno. Cenim što se trendovi vraćaju, što smo u kuhinji fizički i mentalno prisutni. Zanimljiv je i povratak organskim namirnicima.
Vanja Rajković Bojanić: Blog je počeo pre četiri godine. Ja nisam doživela kuhinju kao nužnu potrebu. Ja sam ga zavolela i našla sam kulinarstvo kao vid ispoljavanja kreativnosti. Blog je postao medij razmene iskustava i znanja. Bloger može da iznese svoje mišljenje, za razliku od novinara. Morate biti sami sebi recenzija. Želela sam da ona lepa jela koja sam naučila od svoje bake i obeležila moje detinjstvo ostanu na našem stolu. Moj blog govori o tome kako se ja snalazim, kombinujem namirnice, kako da svojoj deci spremim namirnice koje neće da jedu. Tako da je blog nastao tako što sam želela da podelim svoja iskustva.
Maja Petrović: Moj blog se bavi, sem receptima, i nutricionizmom i kampanjama. Postaje trend da se ljudi sve više edukuju o hrani i da sa nekim novim istraživanjima neke namirnice prosto postaju proterane. Nešto što su nama 50 godina pričali da je bila zdrava hrana bila je laž. Taj neki trend izbacivanja nekih namirnica, i vraćanja određenih, ja bih na to skrenula pažnju. S jedne strane pojavljuju se vrhunski šefovi, vrhunski restorani, i imate domaćice koje ne znaju gde im je kuhinja. I mislim da će ovakve akcije vratiti ljude u svoje kuhinje.
Gabriela Ključe: Kada ljudima ne objašnjavam šta serviram svi se oduševljaju, dive. A, kada mi traže pismenu ponudu i kada napišem šta se gde nalazi, oni neće i tvrde da to nisu jeli. To je kombinacija tih namirnica. Ja isto mislim da za spajanje namirnica treba biti potkovan, imati znanje. Kada imamo dobre namirnice, treba ih samo dobro servirati, uklopiti i ostaviti im tu osnovnu bazu. Moj blog je vrlo jednostavan, imam populaciju koja voli što je to kratko, što ga prati dobra fotografija.
Dušan Mitrović: Kao šef kuhinje imam veliku odgovornost i moj tim, moramo da nadograđujemo naša znanja. Danas imate hranu koja je domaćeg porekla, stvaran ukus i miris te hrane, dok imate i hranu koju ste primorani da korsitite od strane monopolista, dobavljača. Mi kao kuvari, entuzijasti, trudimo se da sačuvamo ukuse, mirise. Nove tehnike donose da iz jedne namirnice izvučete jednu osobinu, jednu karakteristiku.
Sledi panel "La Cucina Futurista: Novi ukusi i tehnike". Učesnici: Maja Petrović/ Vitki Gurman, Gabriela Ključe/ preduzetnica i vlasnica bloga "Kod Gabriele", Sunčica Pavlić/ Jamie magazin ZG, Vanja Rajković Bojanić/ blog "Kuvaj za me", Dušan Mitrović- kuvar. Moderator:Velibor Zolak.
Vesna Maraš: Drago mi je što ćemo se danas družiti sa našim i vašim Vrancem. Priča o hrani najbolje ide uz Vranac, zato što je s nama vekovima i ta strast i dalje traje. Priča o vinogradarstvu datira još od starih Ilira u Crnoj Gori. Vinova loza se gajila na obalama Skadarskog jezera. Rimljani su ostavili razne zapise o gajenju vinove loze na ovim prostorima. Crmnica je ostala glavni proizvođač vina u Crnoj Gori. Za vreme vladavine Kralja Nikole uveden je zakon prema kojem je svaki mladoženja iz vinogradarskog kraja morao da posadi određeni broj čokota vinove loze, prema svom imetku. Između dva svetska rata razvijene su prve vinogradarske zadruge. Crmnica, postojbina vranca, najčuveniji je vinogradarski kraj u Crnoj Gori. Iz Crmnice vranac se širio Crnom Gorom. Plantaže su najveći vinogradarski i vinarski kompleks u Crnoj Gori, vina su konkurentna na evropskom tržištu i permanentan je rast izvoza, zbog čega smo posebno zadovoljni.
Na redu je case study "U slavu Vranca" - vino i turizam" koji prezentuje drVesna Maraš, direktor razvoja
"13. jul Plantaže"
Robert Čoban: Pre tri godine smo imali prvi Food Talk u Novom Sadu, i imao sam neku ideju o nekim lepšim vremenima. I zato smo priču počeli sa Oliverom Mlakarom. Nastavili smo sa konferencijom u Novom Sadu, ona je bila regionalna. Onda su naši partneri u zemljama bivše Jugoslavije izrazili želju da radimo i tamo konferenciju. Prošle godine je bila u Skoplju. Ove godine smo imali ponovo u Novom Sadu, i u saradnji sa TO Budvom dogovorili smo se da ovu priču počnemo i u Crnoj Gori. Ove godine smo izdali i prvo izdanje "Hello Travel Budva". Mislim da smo je predstavili na odličan način. Želimo da razmišljamo globalno, da se vodimo svetskim trendovima, o hrani ne govorimo samo u časopisima i emisijama, već i u blogovima. Ali, poenta je da jedemo lokalno. Treba uzeti zaista najbolje i od Amerikanaca i od Francuza. Zaista smatramo, i to je moto ovih naših konferencija, uzeti najbolje od svetskih kuhinja, ali insistiramo na lokalnoj hrani, lokalnim začinima, restoranima, čak i služenju hrane. Misija nas iz medija je da to istražujemo, dovodimo nove ljude i u kombinaciji sa proverenim vrednostima.
Ispred organizatora goste je pozdravioRobert Čoban, predsednik Color Press Grupe.
Tokom panela publika je učestvovala u tablet anketi. Ovo su rezultati:
Food Revolution#FoodTalkBudva2016pic.twitter.com/Sx4Uq4xS1e
— Milan Ticic (@MilanTicic)September 9, 2016
Snežana Barjaktarović-Labović: Ne mislim da smo preterano ugroženi kada je hrana u Crnoj Gori u pitanju, uopšte ne vidim potrebu za dramatizacijom. Još uvek smo mi predaleko od zapada, i sve ove priče važe za tamo te teritorije. Međutim, imali smo nekoliko situaciju u poslednje vreme, drame oko aditiva, ali mislim da se previše ljudi plaše. I nije štos da pošaljemo poruku da pazite šta jedete, da otvorite svi farme. Ono što je bitno jeste da se poljoprivredni proizvođači edukuju. Neznanje je naš najveći neprijatelj. Ono što je jako tužno jeste da je svima cilj profit.
Dragan Damjanović: Protivnik sam zagovornika pozitivnih osobina GMO hrane. Smatram da ne treba dirati prirodu niti remetiti lance prirode niti zakone koji vladaju u prirodi. Svaka ćelija u organizmu ima sopstveni metabolizam, nauci, hemiji, do sad je poznato samo 1000 hemijskih reakcija, a taj genije koji diriguje sve te hemijske reakcije, jeste DNK, on diriguje sve te reakcije. Važno je da se prodaje i da narod nije gladan. A stanovništa je sve više na planeti. Crna Gora ima 114 hiljada netaknute površine gde je čist vazduh, voda, pa zemljište i da nije GMO. Organska hrana je zdrava hrana koja je potvrđena laboratorijski. Ništa nema prirodnije nego ne dirati prirodu.
Ljiljana Krgović: Da ste me pitali šta jedemo pre 30 godina bilo bi mnogo jednostavnije. Danas je mnogo teže odgovoriti na ovo pitanja kada nam se nudi alternativa zdravoj hrani. Mnoga istraživanja GMO su pogubna, sa mnogo podataka, koji govore o nuspojavama, neočekivanim posledicama za čoveka i okolinu. Zagovornici GMO govore da se dobijaju usevi i organizmi koji su otporniji štetočine, pa genetski formirate krompir koji ima moć da uništi krompirovu zlaticu, međutim uništene su sve larve svih ostalih insekata.
Počinje prvi panel pod nazivom "GMO Revolucija i Stvarnost: Organska VS Industrijska proizvodnja hrane". Učesnici: Dragan Damjanović, predsednik NVO "Organic Montenegro", drSnežana Barjaktarović-Labović- spec.higijene, dijetolog, Ljiljana Krgović–tehnolog hrane i homeopata. Moderator:Maja Vukićević
Nakon obraćanja gospođe Rađenović, nastupila je klapa "KASTEL NUOVO", koja nam je izvela nekoliko primorskih pesama.
Jelena Rađenović: Posebno mi je zadovoljstvo pozdraviti vas ispred TO Budve i u svoje lično ime. Sve smo češće okruženi pričom o hrani, prenošenjem tradicionalnih recepata, ali možemo zaključiti da svi narodi, pogotovo narodi naših prostora, neguju kult hrane. Konferencija okuplja i sve one koji u hrani znaju da uživaju. Pozdravljam sve goste, paneliste, pogotovo našeg gosta Olivera Mlakara. Ovo je samo jedan u nizu uspešnih projekata TO Budva i Color Press Grupe. Drago mi je da je Food Talk u Budvi. Želim nam lep rad i uspešno druženje.
Konferansije Oliver Mlakar pozdravio je pristune ispred organizatora Color Press Grupe i Turističke organizacije Budve i pozvao Jelenu Rađenović, direktorku Turističke organizacije Budva da otvori konferenciju.
09:00
Učesnici i gosti polako pristižu u hotel Mogren, u Budvi, na prvi Food Talk u Crnoj Gori. Voditelj ovogodišnje konferencije jeOliver Mlakar. Pratite prenos konferencije iz minuta u minut, najzanimljivije detalje, fotografije...
Pratite konferenciju i putem društvenih mreža uz haštag#FoodTalkBudva2016
Nakon četiri "Food Talka" u Novom Sadu (2013, 2014, 2015. i 2016.) i jednog u Skoplju (2015.), najveća regionalna konferencija o hraniprvi put će se održati u Crnoj Gori, u organizacijiColor Press GrupeiTurističke organizacije Budva.
Kuvari, vlasnici restorana, vinari, gastro-blogeri, proizvođači organske hrane i stručnjaci za bezbednost hrane iz Crne Gore, ali i celog regiona, okupiće se9. septembra u Budvi, u hotelu Mogren.
Kompletan program i satnicu konferencije, možete pogledati na linku:www.color.rs/foodtalkbudva2016/
