Busta Rhymes
Busta Rhymes nastupio je 17. aprila, u Beogradskoj areni u okviru „The Big Bang“ turneje
Još jedan u nizu koncerata svetskih ultra-zvezda. Iako nije ni ličio na događaj na kome je trebalo da nastupi Trevor Smith Jr., tj. Busta Rhymes. Ili neko sličnog kalibra. Njegov „The Big Bang“ album je na prvoj poziciji na američkim top-listama. Karijera duža od decenije.
Na samom prilazu, razočarenje. Moglo se pretpostaviti da odziv beogradske publike neće biti kao za nastup „50 cent"-a, ali broj ljudi ispred hale doveo me je do stanja blagog šoka. Ljudi, u stvari, nije ni bilo. Dobro, osim stotinak mlađih repera, i onih iz organizacije. Samo su užurbano kružili oko gigantske građevine... Izgledali potpuno pogubljeno. Sve je to više ličilo na nekakve pripreme, nego na sam spektakl.
Nekoliko novih pitanja pojavilo mi se u glavi, iako sam na njih već odavno znao odgovor. Da li je Busta dorastao gigantskoj Areni? Sigurno. Da li je beogradska publika upoznata s radom ovog umetnika i dorasla njegovoj poseti? Pa, jeste... njegovi hitovi se puštaju po klubovima širom grada... Tada ljudi vrište, igraju i repuju njegove tekstove. Da li sam možda pobrkao dane, pošto mi se dešava, ili sate, ili možda koncert ne počinje u 20 sati, kao što sam mislio? Ovoga puta to nije bio slučaj.
Postavio sam sebi još nekoliko manje značajnih pitanja, ali na jedno nisam imao odgovor: U čemu je problem...!?
Kašnjenje s početkom i čekanje ispred ulaza odražavaju se kao doza nervoze. Sitni propusti u organizaciji. I jedan ponižavajući. Dakle, cela press ekipa morala je da se drži zajedno, okružena ljudima iz organizacije i obezbeđenja. Kao da su štitili publiku i izvođače od nas... Ili nas od njih, ne znam.
Ulaskom u halu, oslobađam se osećaja nervoze. Obuzima me dobro poznati osećaj sreće pred svaki koncert, uz malo pozitivne treme. Približavanje bini i udarci basa koje sam sve jače osećao u grudima, pojačali su osećaj ugodnosti. Pogled na praznu i neiskorišćenu halu, i na malobrojnu publiku, obeshrabruje. Rađaju se nova pitanja u glavama onih kojima je stalo...
Pustili su nas da vidimo, na trenutke, Marčela i njegov Filter Kru, čujemo samo delić nastupa i osetimo dašak atmosfere. A zatim smo morali da napustimo halu, opet u pratnji organizatora, i napolju sačekamo početak nastupa njujorške zvezde. Kolege novinari i fotografi, osetili su se baš kao i ja... kao "stoka", koju su izveli na ispašu, kasnije prebrojali, i ponovo zatvorili...
Mukali smo, groktali i rikali narednih pola sata... jer smo još bili gladni i žedni ovog događaja... A onda su se smilovali, dogovorili se i napravili plan. Ponovo su nas izveli na ispašu.
Već zagrejana atmosfera, ponovo je prijala, nama, poluohlađenim. U pauzi između nastupa beogradskih zvezda, i glavnog izvođača sinoćnog događaja, svirao je DJ Scratch. Zainteresovani su mogli i da kupe majice, kačkete i diskove, koje je predstavio ovaj „brat“ za gramofonima.
A onda se pojavljuje američka zvezda, u pratnji svog obezbeđenja. Ovacije. Publika, njih oko dve hiljade, sve vreme je vrištala i pevala. Busta je uspeo da ostvari dobar kontakt sa svojim najvernijim fanovima. Znao je kako da još više zapali atmosferu. Rhymes je više puta tražio da svi podignu ruke u vazduh, i dok beogradski reperi nisu uradili ono što je tražio, nije nastavljao da peva. Tako da je skoro sve vreme publika igrala s rukama podignutim visoko u vazduh. U jednom trenutku, za vreme, možda, najvećeg hita, „I know what you want“, na binu izleće brushalter oduševljene devojke iz publike.
Ravnopravno je otpevao pesme s novog „The Big Bang“-a, kao i s nekih starijih albuma, uključujući i prvi, „The coming“. Otpevao je i jednu od najinteresantnijih pesama, koja promoviše mir. Radi se o stvari „Holla“, sa „Genesis“-a, u kojoj se, između ostalog, pominje naš narod („Yugoslavian niggaz“).
Punih sat vremena trajala je ova atmosfera. A onda su se ljudi razišli. Neki su krenuli kući. Neki drugi, nezasićeni priloženim, u pravi provod. Novobeogradski gigant ostao je potpuno usamljen.
U meni su se rodila nova pitanja, za čijim ću odgovorima tragati, i osećaj da je Rhymes mogao da izgleda mnogo veći u nekom manjem prostoru. A žurka da bude bolja...
Tekst: Miloš Grujić
Foto: Igor Barandovski