#CHECKIN2016 - Dejan Pejčinović: Znanje koje naši fakulteta i visoke škole daju dovoljno je za inicijalni ulazak u svet realnog poslovanja

Konferenciju će otvoriti Renata Pinžo, pomoćnik ministra - sektor turizam i Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. U jednom od panela – ambasadori zemalja sa bogatom turističkom ponudom – Crne Gore, Hrvatske, Turske, Brazila, Izraela i Indije govoriće o problemima ove važne privredne grane u nestabilnim vremenima.

Na panelu "Od koga učimo: Edukacija u hotelskoj industriji" učestvovaće i Dejan Pejčinović, General Manager Hotel Zira, Beograd.

Kako ocenjujete tržište kongresnog turizma u Srbiji, s obzirom da i Zira hotel spada u red poslovnih hotela?

- Hotel Zira je po svom konceptu poslovni hotel sa kongresnim kapacitetima koji su se ovih dana duplirali sa otvaranjem nove kongresne sale od 700kvm. Sagledavajući sve osnovne potrebe poslovnih klijenata uvek se trudimo da ponudimo uslugu više a naši gosti i partneri su to prepoznali i zadnje tri godine nas nagradili titulom Serbia’s Leading Business Hotel , internacionalnom nagradom u izdanju World Travel Awards. Tržište kongresnog turizma u Srbiji ima veliki potencijal. U saradnji hotelske industrije sa kongresnim biroom Srbije i Beograda ulažu se veliki napori da se Beograd kandiduje i dobije što više kongresa. Mislim da nam je evidentno potrebno osveženje najvećeg kongresnog prostora, SC, ali isto tako mislim i da smo spremni za mnogo više manjih konferencija koje možemo da ugostimo. Namećemo se kao destinacija koja je sigurna, pristupačna i nudi jako kvalitetnu uslugu po vrlo prihvatljivim cenama. Razvoj hotelskih kapaciteta, najviše u Beogradu ali i na Kopaoniku kao i novi konferencijski kapaciteti utiču pozitivno na ukupnu ponudu sa kojom izlazimo ispred klijenata.

Diplomirani ste menadžer u hotelijerstvu. Da li je znanje koje ste dobili na fakultetu dovoljno za ono što tržište traži?

- Znanje koje naši fakulteta i visoke škole daju dovoljno je za inicijalni ulazak u svet realnog poslovanja. Pravo iskustvo stiče se tek radom i praktičnim rešavanjem svih izazova koje ovaj posao donosi ispred nas. Model dualnog obrazovanja objedinjuje akademski i realni pristup tržištu i mislim da će to kreirati puno novih sposobnih kadrova za budućnost.

Šta bi trebalo promeniti u edukaciji kako bi menadžeri i radnici u hotelijerstvu bili spremniji za promene i uslove tržišta?

- Praćenje trendova, prilagođavanje, implementacija novih softwerskih rešenja, analiza tržišta zasnovana na argumentima iz bliske prošlosti a ne na iskustvima od pre dvadeset godina. Mislim da treba pronaći rešenje za subvenciju mentorskih pozicija u preduzećima koja u praksi rade obuku studenata kako bi sama preduzeća bila spremnija da deo svojih ljudi angažuje za obuku studenata u praksi.

Kakvo je vaše iskustvo iz inostranstva i da li možete da ga uporedite sa srpskim tržištem?

- Po mom mišljenju svaka sredina ima svoje specifičnosti i po pitanju infrastructure, pristupačnosti, vrste i tipova ugostiteljskih objekata ali i balansiranosti ponude i potražnje odnosno svih onih aktivnosti koji dovode do tog balansa (ili disbalansa). Opšti parametri ugostiteljstva se ne razlikuju mnogo od zemlje do zemlje. Ono sa čime se susrećemo u praksi je da zemlje ili gradovi sa izgrađenim prepoznatljivim brendovima destinacije imaju daleko veću posetu ali da kvalitet ne raste proporcionalno njihovoj poziciji na tržištu. Da li je to pitanje održivosti razvoja ili “opuštenosti” ugostitelja koji svakako računaju na veliku popunjenost jer gosti dolaze zbog primamljive destinacije ali uobičajeno mi je da dobijem bolji servis u Srbiji nego u Barseloni, Berlinu, Londonu…Mislim da veći deo naših objekata sa svojom opremom i servisom ne bi imao velikih problema da se nadje u/na bilo kojoj prime lokaciji u Evropi. Naši kadrovi su vrlo zastupljeni po celom svetu i po tom pitanju zaista nemam dilemu kada kažem da smo verovatno jedni od najboljih radnika. Našim ljudima potreban je samo jak motiv u finansijskom smislu a što se tiče gostoprimstva mislim da smo jedan od retkih naroda koji gostoprimstvo ima u genima.

Na koji način reagujemo na promene koje donosi savremena tehnologija u hotelijerstvu, da li se lako prilagođavamo i primenjujemo ih?

- Softverska rešenja koristimo u svakodnevnom radu, prilagođavamo se u skladu sa svojim mogućnostima i spremnosti da prepoznamo nove tendencije i afinitete target grupacija. Razna softwerska rešenja namenjena analitici i statistici su nam od koristi jer nam pokazuju statističke podatke koji nas dalje usmeravaju u radu. Po pitanju savremenih tehnologija verujem da imamo puno prostora za dalji napredak, usavršavanje i razumevanje. Prvenstvenu prednost novih tehnologija vidim u pozicioniranju na toj virtuelnoj mapi ponuđača i prisutnosti koju nam obezbeđuje u domu svakog korisnika savremenih tehnologija. Ono što je svakako još jedna karakteristika i velika prednost novih tehologija je brzina protoka informacija kao i mogućnost brze reakcije ukoliko je potrebna gostu. Marketing, prodaja, guest relation, sve se više odvijaju na on line kanalima i u okviru društvenih mreža i taj segment svakoga dana napreduje. U našoj profesiji je često spominjana razlika izmedju proizvoda I produkta, izražena u toj ljudskoj prisutnosti i dimenziji empatije, ljubaznosti i želje da predstavimo stvarnost lepšom a kroz servis koji pružamo u direktnom kontaktu i komunikaciji sa gostom. Sa te strane, u smislu prezentacije I direktne prodaje mislim da je direktan kontakt još uvek nezamenljiv barem što se tiče poslovne klijentele. Mladje generacije turista možda više cene on line chat i brži protok informacija. Sa tim u vezi bitna je i ciljana grupacija kojoj s obraćamo i njihova sposobnost da koristi i uživa u prednostima novih tehnologija.

Kompletan program konferencije i informacije o prijavi možete pronaći na linku www.color.rs/checkin2016