#Svetu2017 - Nebojša Katić: Anemičan oporavak EU i stalne tenzije na Balkanu ugrožavaju ekonomsku budućnost ovog najsiromašnijeg dela Evrope

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.

Na otvaranju skupa govore:

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine

Case Study "Nova tehnološka revolucija i globalizacija na raskršću" prezentovaće Nebojša Katić, ekonomski analitičar, London, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Da li se čini samo u Srbiji, da se prašina oko Brexita stišala?

- Nažalost, to je bio samo privid i situacija u vezi sa Brexitom se komplikuje iz dana u dan. Unutrašnje podele u UK su sve veće. U ovom trenutku je nejasno po kom modelu će se UK i EU razdružiti i kakav oblik saradnje će biti uspostavljen. Pojednostavljeno, na sceni su dva pristupa. U radikalnoj varijanti, UK treba da napusti EU i da ne pravi kompromise. To podrazumeva da UK ne bude ni deo EEZ poput Norveške ili Islanda npr., niti deo carinske unije sa EU, poput Turske. Druga opcija je da UK napravi kompromis vezan za slobodu kretanja radne snage iz EU, a da za uzvrat zadrži neometan pristup tržištu roba i usluga EU.

Kakve promene će doneti Brexit Velikoj Britaniji, a kakve Evropi? Da li je uopšte moguće prognozirati?

- U pesimističnom scenariju, posle Brexita, i EU i UK će biti slabije, a proces razdruživanja će doneti nova zaoštravanja u okviru EU i nepotrebno gubljenje energije u trenutku kada je EU u ozbiljnoj krizi. U optimističnom scenariju, EU će izaći jedinstvenija iz ove krize i nastaviće putem jačanja unutrašnjih integracija, dok će UK nastaviti svoj samostalni život uz minimum troškova razdruživanja. Meni se čini da je Brexit bio sasvim nepotreban hazard koji će dodatno destabilizovati Evropu i ništa dobro doneti neće.

I prošle godine smo govorili o izbegličkoj krizi, koja je i danas aktuelna. Na koji način ova situacija utiče na ekonomska kretanja u Evropi i kako će uticati i u narednoj godini?

- Po procenama Evropske komisije iz 2007., EU ima potrebu za oko 20 miliona novih radnika-imigranata, kako bi do 2027. zadovoljila svoje potrebe za radnom snagom. To verovatno i objašnjava velikodušnost sa kojom deo zapadne politička elite prima talase izbeglica iz Azije i Afrike, ugrožavajući sopstvenu bezbednost i rizikujući i velike socijalne tenzije. Ekonomske posledice izbegličke krize su za sada zanemarive u odnosu na političke posledice i podele u EU koje kriza izaziva. Zanimljivo je i da se niko ne bavi ekonomskim posledicama emigracije po budućnost država iz kojih emigranti dolaze. Na kome će počivati ekonomska budućnost tih država, ako i kada sukobi na Bliskom Istoku prestanu?

Rekli ste da bi balkanski region u 2016. ponovo mogao biti rizičan za investiranje. Kako vam se čini sada pred kraj godine i šta u tom smislu možemo očekivati u 2017?

- Anemičan oporavak EU i stalne tenzije na Balkanu ugrožavaju ekonomsku budućnost ovog najsiromašnijeg dela Evrope. Da bi region izašao iz krize, stope privrednog rasta bi morale biti kontinuirano iznad 5% godišnje, a ni jedna balkanska država nije ni blizu takvog rasta. Ne vidim da bi se investicioni trendovi u regionu 2017. mogli bitno popraviti, a bez porasta investiranja, domaćeg i stranog, ne može biti ni ozbiljnijeg privrednog rasta. Kao i uvek, moje preferencije su na strani domaćeg investiranja.

Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2017