#Svetu2017 - Zorana Mihajlović: Evropska komisija je u poslednjem izveštaju dala jednu od najboljih ocena upravo za poglavlje 14 koje se odnosi na saobraćajnu politiku i na to sam veoma ponosna

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.

Na otvaranju skupa govore:

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

U susret konferenciji razgovarali smo sa ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednicom Vlade Srbije, Zoranom Mihajlović:

Kako ocenjujete izveštaj Evropske komisije i pogotovo poglavlje u vezi sa usklađenošću saobraćajne politike?

- Evropska komisija je u poslednjem izveštaju dala jednu od najboljih ocena upravo za poglavlje 14 koje se odnosi na saobraćajnu politiku i na to sam veoma ponosna. To samo dokazuje da Srbija nastavlja put ka glavnom cilju: uvođenju i primeni evropskih standarda i članstvu u EU. U najnovijem izveštaju Evropska komsija je konstatovala napredak u svim oblastima saobraćaja, drumskom, avio-saobraćaju, železničkom i vodnom, a Srbija je dobila pohvale pre svega zbog usklađivanja zakonodavsta, kao i otvaranja železničkog tržišta u Srbiji. EK je pohvalila napore i za rad na pregovaračkom poglavlju 21 koje se odnosi na transevropske mreže, pre svega zbog preduzetih mera propisanih Berlinskim procesom. U izveštaju je ukazano na to da u narednom periodu treba da radimo na uvođenju takozvanih inteligentnih sistema transporta, koji ima za cilj dodatno unapređenje bezbednosti saobraćaja, kao i da se nastavi sa reformama u železnici.

Povodom napretka Srbije na Duing biznis listi rekli ste da su elektronske građevinske dozvole dale svoj rezultat. Šta je još u planu Vlade i vašeg ministarstva u olakšavanju procesa i privlačenju investitora?

- Tačno je da je najviše zbog uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, koje je sprovelo ministarstvo koje vodim, Srbija na Duing biznis listi Svetske banke za dve godine skočila za 44 mesta. Samo u ovoj oblasti poboljšali smo položaj naše zemlje za više od 100 pozicija. Ove godine ušli smo u top 10 zemalja na svetu po sprovedenim reformama. Elektronska građevinska dozvola funkcioniše od 1. januara 2016, a u junu, julu i avgustu imamo rekordan broj izdatih dozvola u odnosu na svaki mesec prethodnih godina od 2007, od kada se prati statistika. Po uzoru na elektronske građevinske dozvole, sličnu reformu počinjemo i u katastru. Formirana je Rаdnа grupа kojа će se bаviti reformom i zаkonskim rešenjimа, kako bi Republički geodetski zаvod (RGZ) radio efikasnije. Očekujemo da će ova reforma još više poboljšati položaj na Duing biznis listi sledeće godine.

Nakon otvaranja puta Ljig-Preljina, šta je sledeći posao koji bi trebalo da bude završen na koridorima?

- Auto-put od Ljiga do Preljine je najduži auto-put kroz Šumadiju koji je do sada izgrađen. Ovu najmoderniju saobraćajnicu otvorili smo u Takovu kako bismo i simbolički pokazala koliko poštujemo našu prošlost, ali brinemo da u budućnost idemo ovakvim auto-putevima. Sledeće što nas očekuje jeste povezivanje Čačka i Beograda kompletnim auto-putem. Prvo sledi završetak deonice Obrenovac–Preljina, što je planirano da bude gotovo do kraja 2017. U martu je planiran početak gradnje auto-puta od Suručina do Obrenovca dužine 17 kilometara sa novim mostom preko Save, kojim bi Koridor 11 bio spojen sa obilaznicom oko Beograda, a krajem leta 2017. gradnja dela obilaznice od mosta kod Ostružnice do Bubanj potoka. Ugovor sa kineskim partnerima o ova dva projekta potpisali smo tokom samita 16 zemalja centralne i istočne Evrope i Kine koji je održan u Rigi. Kad je reč o Koridoru 10, obezbeđeno je kompletno finansiranje i sve bi trebalo da bude završeno do kraja 2017. ili početka 2018. godine.

Svojim potpisom podržali ste peticiju da 18. maj bude Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja. Gde smo svi zajedno zakazali, društvo, država, institucije i stigli do takvih poražavajućih statistika?

- Peticiju sam podržala i smatram da svaka žena i muškarac treba da je podrže jer je i to način da se pošalje poruka da nasilje nad ženama mora da se zaustavi. I što je još važnije, da je obaveza svih nas da nasilnike prijave. Veliki je problem za društo i kad strada jedna žena, a kod nas svaka druga trpi neku vrstu nasilja. Samo ove godine ubijeneno je 28 žena, a u poslednjih deset godina u porodičnom nasilju nastradalo je 326 naših majki, sestara i supruga. Ovaj poražavajući broj verovatno je mogao da bude manji da smo zajedno i organizovano delovali na sve aspekte kako bismo predupredili nasilje. Zato je pre dve godine i formirano Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost. Veoma je značajno da se nasilje nad ženama shvati ozbiljno i da se, pre svega edukacijom u najranijem uzrastu, izgradi svest o tome čemu sve to vodi. Ova Vlada unapređuje zakone koji se odnose na tu temu, a Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, između ostalog, dalo je predlog da se u novom Zakonu o zaštiti od nasilja u porodici zaštite sve žene, bilo da su u bračnoj, vanbračnoj vezi ili samo u ličnom odnosu sa nasilnikom.

Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2017