#Svetu2017 - Milivoje Jovanović: Činjenica da se 50.000 ljudi iz ostatka Srbije doseli u Beograd svake godine u potrazi za poslom i boljim životom dovoljno govori u prilog da je sve "bitno" tu!

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.

Na otvaranju skupa govore:

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

Na panelu pod nazivom "Beograd suzama (ne) veruje: Izazovi demetropolizacije Srbije" učestvovaće i Milivoje Jovanović, ENECA, Niš, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Za one koji nisu upoznati, približite nam ukratko šta je sve NVO Eneca do sada uradila u Nišu?

- Za 11 godina rada ENECA je od lokalne organizacije ekonomskih eksperata prerasla u nacionalnu specijalizovanu organizaciju koja pomaže osnivanje i proširenje malih porodičnih biznisa i preduzetnika, sa preko 1.800 klijenata širom Srbije. Preko 3000 ljudi zaposleno je u Srbiji kroz naše programe podrške za samozapošljavanje kako mladim preduzetnicima, ženama preduzetnicama,osobama u četrdesetim i pedesetim koji su procesu tranzicije i privatizacije ostali bez posla, tako i socijalno ugroženim grupama: izbeglim i interno raseljenim licima, Romima, samohranim roditeljima itd. Ukupna vrednost realizovanih projekata je preko 4 mil EUR direktne pomoci korisnicima kroz grantove u vidu opreme, obuka i poslovnog savetovanja za pokretanje biznisa u oblasti zanatstva ,proizvodnje, usluga i poljoprivrede. Kroz program “Pokreni se za posao” podržano je 606 preduzetnika u 114 opština na teritoriji cele Srbije. Program se održava već osmu godinu za redom, a od 2009. – 2011. realizovao se samo u Nišu. Eneca je u Nišu kroz program „Pokreni se zaposao“ podržala 268 preduzetnika kojima je kroz svoj model podrške omogućila: nabavku opreme neophodne za rad, poslovne i stručne obuke, učešće na sajmovima povezivanje i umrežavanje, mentoring u prve dve godine poslovanja, poslovni konsalting (finansije, marketing i prodaja, organizacija...) i promociju preko lokalnih, regionalnih i nacionalnih medija.

Šta su danas najveći problemi preduzetnika i malih preduzeća?

- MSP i preduzetnici su osnova svih Evropskih ekonomija i oni su prepoznati u Srbiji kao ključni faktor za rast i razvoj srpske ekonomije. MSPP čine 99,8% ukupnog broja privrednih subjekata, generišu oko 2/3 zaposlenosti i prometa, 54,1% BDV, i učestvuju sa 43,2% u izvozu nefinansijskog sektora. 80% od ukupnog broja radne snage radi u MSP i preduzetničkom sektoru. Najveći problemi malih i srednjih preduzeća jesu:

1. Nedostatak povoljnih izvora finansiranja, posebno za start-up preduzeća; Tek nakon 2 godine poslovanja i 2 godišnja finansijska izveštaja moguće je aplicirati za komercijalni kredit a sredstva Fonda za Razvoj RS nisu dovoljna i dostupna početnicima u biznisu zvog visokoh sredstava obezbeđenja kredita (hipoteke na poslovne i privatne objekte)

2. otežana naplata potraživanja (60 - 150 dana) i nesigurnost naplate potrazivanja zbog sporosti naplate u slučaju sudskih sporova kod fantomskih firmi kupaca robe i usluga

3. Obezbeđivanje novca za dobavljače i otplaćivanje kredita bankama – nelikvidnost privrede

Najveći problemi preduzetnika su:
- Nedostupnost sredstava za finansiranje i pokretanje sopstvenog posla, kako za investiciju u opremu i poslovne objekte tako i za obrtna sredstva za nabavku repromaterjala.
- Trenutno postoji i problem što Srbija ne dozvoljava osnivanje i rad mikrofinansijskih institucija koje bi finansirale start up biznise iz svih industrija, pogotovu u oblasti proizvodnje koja nam nedostaje kako bi kreirala dodatnu vrednost koja se kasnije preraspodeljuje kroz usluge i povlači i njihov razvoj.
- Nedostatak stručnih i poslovnih obuka Neophodno je naučiti preduzetnike da proizvode svoje proizvode i pruzaju svoje usluge na najefikasniji način i po svetskim standardima ali još bitnije pripremiti ih kako da svoje proizvode i usluge prodaju, osvajaju nova tržišta i izvoze na strana trzišta. Zato treba da stiču znanja iz oblasti marketinga, prodaje, elektronskog poslovanja, digitalnog marketinga, savremene komunikacije.
- Nedostatak umrežavanja preduzetnika koje doprinosi ličnom razvoju i razvoju biznisa kroz razmenu kontakata, izgradnju kapaciteta i resursa, građenje socijalnog kapitala, a u cilju širenja biznisa.

Kakva je situacija u Nišu? Da li su ljudi zainteresovani za pokretanje sopstvenih biznisa?

- U Nišu koji ima zaostavštinu propale industrije: elektronska, mašinska, hemijska i u kojem je nekada radilo 110.000 a danas samo 55.000 ljudi (od cega samo 7000 u proizvodnji) bilo je jako je teško predlagati i boriti se za rešavanje problema nezaposlenosti kroz samozapošljavanje. Ljudi su očekivali posao od države i nadali se obnovi velikih giganata iz prošlosti. Zato smo i pokrenuli program Pokreni se za Posao u Nišu 2009. godine kroz podršku 50 preduzetnika i malih i porodičnih firmi uz podrsku kompanije Philip Morris. Izabrali smo i pomogli klijente koji su postali najbolji primeri dobre prakse i uspešnih preduzetničkih inicijativa tako da danas sve više ljudi u Nišu pokazuje interesovanje za preduzetništvo, a oni koji su već u biznisu nastoje da kroz razne poslovne i stručne obuke i poslovno savetovanje svoje poslovanje unaprede. U proseku godišnje stigne 600 prijava iz Niša za program „Pokreni se za posao“ a 20-30 klijenata bude podržano.

Smatrate li da je Srbija demetropolizovana?

- To je kompeksno pitanje koje zahteva analizu više aspekata života i rada u gradovima i ošstinama širom Srbije i mislim da tu postoje ogromne razlike u odnosu na Grad Beograd kao glavni grad. Činjenica da se 50.000 ljudi iz ostatka Srbije doseli u Beograd svake godine u potrazi za poslom i boljim životom dovoljno govori u prilog da je sve "bitno" tu, počevši od sedišta zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, preko centrala svih stranih i velikih domaćih kompanija pa do ambasada. Smatram da je Srbija još uvek veoma slabo demetropolizovana, odnosno veoma centralizovana u tom smislu. Ako uzmemo u obzir ekonomski aspekt čime se mi bavimo, vidimo da većina regiona značajno zaostaje za metropolom, počev od broja firmi i preduzetničkih radnji pa do visine plata. Ako pogledamo republički prosek plata za prošlu godinu, rezultati su pokazali da je 83,33% opština ispod republičkog proseka plata. Samo 11% novca se vrati kroz prilive u budžet opština od poreza i doprinosa i ostalih fiskalnih plaćanja naplaćenih sa njihove teritorije od privrede i građana. Zanimljivo je istraživanje NKD-a o regionalnim prosecima plata i to za Beogradski region, Vojvodinu, Šumadiju i zapadnu Srbiju kao i za Južnu i Istočnu Srbiju. Poređenja radi, broj opština sa platom ispod proseka u Beogradskom regionu je 6 a u Jugoistočnoj Srbiji 47, što je vecina opština. Nije bolja situacija ni kada pogledamo ostale aspekte života. Kada je reč o kulturi i ulaganju u toj oblasti, prošle godine Ministarstva kulture i informisanja odobrila su iz budžeta Republike Srbije sredstva za realizaciju 940 projekata na teritoriji 113 opština pri čemu je 48% (457) odobreno Beogradskim institucijama. Ipak, smatram da situacija može da se promeni na bolje, da li našom voljom i snagom koju smatram da bi trebalo da imamo više, ili sa druge strane po preporuci Evropske Unije koja zahteva ravnomeran regionalni razvoj i demetropolizaciju.

Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2017