#Svetu2017 - Aleksandra Joksimović: U kakvom god pravcu da se EU bude kretala, ključne zemlje ostaće stožeri okupljanja i gravitacije

Kao i ranijih godina, Color Press Grupa, koja je organizator konferencije, okupiće čelne ljude Vlade Srbije, Vlade Vojvodine, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Srbije i regiona.

Na otvaranju skupa govore:

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ana Brnabić, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine.

Na panelu pod nazivom "Izbeglička kriza, godina druga" učestvovaće i Aleksandra Joksimović, Centar za spoljnu politiku, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji.

Na koji način pobeda Donalda Trampa može da utiče na promene u Evropi i Srbiji?

- Izbor Donalda Trampa predstavljao je podjednak šok pre svega za EU, kao i rezultati Brexita. Uprkos istraživanjima javnog mnjenja Tramp je ubedljivo pobedio kada govorimo o broju elektorskih glasova. Ako bismo gledali broj glasova, gdja Klinton osvojila je gotovo dva miliona glasova građana više. Još jednom se pokazala anomalija američkig izbornog sistema, kao I u trci između Al Gora i George W Busha 2000. godine. Zabrinutost u vezi sa Trampovom pobedom povezana je sa njegovim političkim neiskustvom, oštrim i uvredljivim nastupom u kampanji, kao i porukama koje govore o potencijalnim potezima u spoljnoj politici. EU je prevashodno zabrinuta najavom povratka na izolacionisticku politiku i odnos prema NATOu. Rusija je predstavljala bitan element tokom predizborne koampanje. A Tramp je najavio mekši prostup, kao i simpatije prema predsedniku Rusije Putinu. Istovremeno je okrivio Rusiju za prekid sporazuma u Siriji. Njegov kandidat za potpredsednika Pence, koji pripada establišmentu, nijednom izjavom nije odstupio od aktuelnog kursa spoljne politike SAD. Najveća opasnost Trampovog izbora ne leži u suštinskoj promeni spoljne politike SAD jer do nje naprosto neće doći. Prognoze budućih poteza moći će jasnij da se daju kada Tramp bude izabrao svoj tim, ali već sada je jasno da Republikansak stranka neće dozvoliti budućem predsedniku iskakanja u odnosu na globalna kretanja i trendove, koje zvanicni Vašington i dalje diktira... Najveća opasnost je zamah populizma, kojem je Tramp dodatno dao vetar u leđa. Izbori u ključnim zemljama EU, zakazani za 2017, odrediće sudbinu Evrope. Od rezultata ovih izbora zavisice kapacitet za dalju konsolidaciju Eu točiko neophodnu posle niza kriza sa kojima je suočena. Holandija, Francuska i Nemačka biće suočene sa porastom populistzma i extremno desnih stranaka. Ukoliko jedna od ovih zemalja poklekne, budućnost Evrope biće ozbiljno ugrožena. Region Zapadnog Balkana odavno nije u fokusu SAD. Tramp nije dao ni jednu jedinu izjavu u vezi sa rgionom na osnovu kojeg bi se mogli naslutiti njegovi sledeći koraci. Obzirom da će biti suočen sa mnogo važnijim problemima, pitanjem ZB verovatno će nastaviti da se bave u administraciji na istom nivou kao i do sada, bez potencijala za promene.RElaksacija u odnosima sa Rusijom, mogla bi da smanji pritisak na region, ali nema jasnih pokazatelja koji za sada potvrđuju da bi do ovakve relaksacije moglo doći.

Pitanje "Rusija ili Evropa" ponovo je aktuelizovano pre nekoliko dana. Da li je to pitanje, ultimatum, neizbežno u budućnosti?

- Dilema Rusija ili Evropa ne postoji. Ne postoji imaginarni istočni savez koji bi mogao biti alternativa EU. Ako govorimo o Srbiji uvek moramo imati svest o tri bitna segmenta evrointegracija. Jedan je da li želimo da se razvijamo kao demokratsko, uređeno društvo, u kojem je vladavina prava, ljudska sloboda, ekonomski prosperitet, bezbednost, ključni pokretac reformi i krajnji cilj. Ukoliko je to tako, onda evropske integracije za nas predstavljaju samo instrument daljeg društvenog razvoja, u kojem se prilagodjavamo postojećim rešenjima, koja su već implementirana u drugim društvima. Drugi aspect je vezan za ekonomiju- više od dve trećine robne razmene Srbija ima sa zemljama EU. Ako tome dodamo i region dolazimo do cifre od 85%. U nekim društvenim segmentima mi smo se već integrisali sa evropskom praksom, prema tome put integracija je postepen ali konstantan. Stepen političkog ulaganja u integrativne procese je preveliki da bi se mogli očekivati zaokreti. Konsolidacija EU je i za nas od prioritetnog značaja, Bezbednosni kvir koji predstavlja samu srž evropskog okupljanja, ostaje nezamenljiva karika za stabilizaciju evropskih prilika. U kakvom god pravcu da se EU bude kretala, ključne zemlje ostaće stožeri okupljanja i gravitacije, kao sto je to npr. Nemačka. Ne možemo sebi dozvoliti luksuz izlaska iz njihove orbite. Odnos Srbije prema Rusiji pociva prevashodno na religijsko- kulturno- emotivnim motivima, i poziciji Rusije prema nezavisnosti Kosova. Velika napetost između Rusije i Zapada, koju mnogi porede sa tenzijama snažnijim nego iz vremena Hladnog rata, vratili su nepoverenje kao kljucnu reč u međusobnim odnosima. U takvoj atmosferi teško je izboriti se sa pritiscima obe strane. Prethodna očekivanja, vezana za kratkotrajnost tenzija su se izjalovila. Od budućeg razvoja odnosa na relaciji EU I SAD s jedne i Rusije sa druge strane, zavisiće nivo pritiska koji ce na zemlje ZB rasti ili opadati.

Decenijama slušamo prognoze kada će Srbija ući u Evropsku Uniju. Da li vi možete da prognozirate tako nešto?

- Prognoze u vezi sa članstvom Srbije u EU su nezahvalne i u ovom trenutku nemoguće. Najvažnije je da process harmonizacije teče neometano, da i Brisel i Beograd ostaju posvećeni ovom procesu, i da process harmonizacije Srbije teče paralelno sa procesom konsolidacije EU, kako bi se mogli sresti u tački okončanja oba procesa spremni.

Detaljan program konferencije i uputstvo za prijavu učešća nalaze se na ovom linku www.color.rs/svetu2017