Deset namirnica koje (ne) smete da jedete na prazan želudac
Peciva od hrskavog i lisnatog testa - Namirnice koje sadrže kvasac iritiraju sluznicu želuca i mogu da izazovu nadutost.
Slatkiše - Šećer povećava nivo insulina što pak značajno povećava pritisak na gušteraču, koja se tek "probudila". Navika konzumiranja slatkog na prazan želudac može da dovede do razvoja dijabetesa.
Jogurt i druge fermentisane mlečne proizvode - Kada pojedemo jogurt na prazan želudac, hlorovodonična kiselina, koja se stvara u želucu, ubija bakteriju mlečne kiseline. Tako da konzumiranjem jogurta i drugih fermentisanih namirnica za doručak svom telu nećete učiniti dobro.
Kruške - Prirodna vlakna u kruškama mogu da naškode osetljivoj membrani praznog želuca.
Paradajz - Paradajz sadrži velike količine taninske kiseline koja povećava kiselost želuca. To može da rezultira čirom na želucu.
Sveži krastavci i drugo zeleno povrće - Sirovo povrće bogato je amino kiselinama. Međutim, ono može da izazove gorušicu, nadutost i abdominalnu bol, naročito kada se konzumira na prazan želudac.
Banane - Ako jedete banane na prazan želudac, količina magnezijuma u krvi će se znatno povećati, što može da bude štetno za srce.
Ljuti začini - Začinjena hrana može da ošteti i nadraži sluznicu želuca, i da poveća proizvodnju kiseline u želucu. To pak može da doprinese razvoju uobičajenih poremećaja u radu probavnog sistema.
Hladna gazirana pića - Ukoliko pijete ujutru hladna gazirana pića to može da ošteti sluznicu i smanji dotok krvi želuca. Posledica toga je da se hrana vari sporije.
Citrusi - Citrusi su krcati voćnim kiselinama i ako ih jedete na prazan želudac mogu da izazovu gorušicu i da povećaju rizik od gastritisa i čira na želucu.
Deset namirnica koje smete da jedete na prazan želudac:
Ovsena kaša - Ovsena kaša stvara zaštitni omotač oko omotača želuca, što sprečava da hlorovodonična kiselina našteti zidovima želuca. Takođe, sadrži topljiva vlakna koja snižavaju holesterol.
Heljda - Heljda nežno stimuliše probavni sistem, pa je odličan izvor belančevina, gvožđa i vitamina.
Palenta - Palenta pomaže u uklanjanju toksina i teških metala iz organizma, normalizaciji crevne mikroflore, te nas dugo drži sitim.
Pšenične klice - Dve kašike pšeničnih klica sadrže oko 15 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina E i 10 odsto preporučenog unosa folne kiseline. Takođe, pomažu u pravilnom radu probavnog sistema.
Jaja - Naučno je dokazano da jaja za doručak mogu značajno da smanje ukupan dnevni unos kalorija.
Lubenica - Lubenica na prazan želudac obogatiće vas dobrom količinom tečnosti. Nadalje, lubenica je dobra za zdravlje očiju i srca, jer sadrži velike količine likopena.
Borovnice - Istraživanja su pokazala da redovno konzumiranje borovnica poboljšava pamćenje i reguliše krvni pritisak i metabolizam, naročito ako ih jedete za doručak.
Hleb bez kvasca - Ugljeni hidrati i druge korisne hranjive materije koje se nalaze u hlebu, neophodne su za naše telo. Najbolje vreme da ih jedete je rano jutro.
Orašasto voće - Ukoliko ga jedete za doručak, orašasto voće će poboljšati probavni sistem i normalizovati pH želuca.
Med - Med pomaže u razbuđivanju tela ujutru, pa nam daje snagu i energiju. Med takođe podstiče aktivnost mozga i povećava nivo hormona sreće serotonina.
Izvor: B92/zadovoljna.hr