PRAZNIK RADA: Da li znate zašto slavimo Prvi maj?

Oni su, naime, inspirisani uspehom kanadskih radnika iz 1894, dve godine kasnije počeli svoju bitku za osmočasovno radno vreme, što je tekovina koju u dobrom delu planete i danas koriste oni koji imaju posao i radno mesto.

Čikaški radnici mesecima su vodili bitku za bolje uslove rada, a pre svega da radni dan traje osam sati, da bi onda, uoči 1. maja te 1896, u većem delu fabrika bio obustavljen rad zbog štrajkova.

U ponedeljak, 3. maja u Mek Kormik Riperu izbila je masovna tuča u kojoj su s jedne strani bili radnici, članovi sindikata, koji su sprečeni da dođu na posao, i, s druge strane oni koji nisu pripadali sindikatu, a koje je Mek Kormik zaposlio.

Policija se umešala, ubijena su četrovica članova sindikata, a reakcija grupe anarhista, čije su vođe bili Avgust Spajs i Albert Parsons, bila je da pozovu radnike da se naoružaju i da 4. maja učestvuju u masovnim demonstracijama na Trgu Hejmarket.

Na trg, međutim, dolazi tek 3.000 radnika, a osoba čiji identitet nikad nije utvrđen bacila je bombu kojom je ubijeno sedam a ranjeno 67 policajaca.

Gradske i državne vlasti uhapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo, a četvoricu osudile na smrt.

Smrtna kazna je izvršena 11. novembra 1887, a da dokazi protiv njih nikada nisu pronađeni.

Naredni protesti okupili su četvrt miliona radnika i građana Čikaga, a ta je kolona ljudi ispratila Parsonovu pogrebnu povorku dok je prolazila gradom.

Ovaj tragični događaj obeležava se od 1889. svake godine kao Dan međunarodne radničke solidarnosti, a za radnike i sindikalce širom sveta Hejmarket je od tada simbol totalne potpune nejednakosti i nepravde kapitalističkog društva.

U ovom obliku 1. maj je postao međunarodni praznik radnika i njihovih sindikalnih pokreta i u većini zemalja sveta je državni praznik.

Prvi maj je državni praznik bio i u Hitlerovoj Nemačkoj, a u SAD su od Prvog maja odustali, smatrajući ga komunističkim praznikom, pa sada Praznik rada slave prvog ponedeljka u septembru.

U međuvremenu se mnogo toga dogodilo, pa razni aktivisti i sindikati otvaraju pitanje – imamo li razloga da praznujemo 1. maj kao praznik rada, kada dobar deo čovečanstva nema posao i kada je u mnogim zemljama borba za radnička prava postala borba za radno mesto i bilo kakav posao.

Izvor: Tanjug

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.