Book Talk 2017 - Marija Mitrović: U istorijskim pregledima i danas se može govoriti o jugoslovenskim književnostima. Vreme je da se prefiks “ex” izostavi

Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.

U panelu "Jugoslovensko knjiženo nasleđe – postjugoslovensko čitanje" učestvovaće i Marija Mitrović, pisac i penzionisani redovni profesor Univerziteta u Trstu, sa kojom smo razgovarali u susret konferenciji:

Da li je jugoslovenska književnost prošlost?

- Pre svega, barem od 70tih godina prošlog veka ovaj se pojam koristio u pluralu. Dakle, postojale su jugoslovenske knjževnosti, i to jeste prošlost, naprosto zato što nema više zemlje koja se zvala Jugoslavija i koje je bila okvir, nadidentitet nacionalih književnosti. Kada se istražuje književna prošlost ne samo da se može, nego i mora govoriti o južnoslovenskim književnostima. To je jedan okvir, dragocen za komparativno izučavanje svih nacionalnih književnosti jednog plodnog i značajnog razdoblja.

U pojedinim dijalozima navodi se razlika između "ex-jugoslovenskih" i "post-jugoslovenskih" autora. Da li i kako vi vidite tu razliku?

- Ne čini mi se adekvatnom nijedna od ovih oznaka: svi pisci koji su stvarali u vreme postojanja Jugoslavije, osim što su bili srpski, hrvatski, slovenački, makedonski, bili su i jugoslovenski. Od 70tih godina pa nadalje govorilo se (i pisalo) o jugoslovenskim književnostma (dakle, u pluralu!). U istorijskim pregledima i danas se može govoriti o jugoslovenskim književnostima. Vreme je da se prefiks “ex” izostavi! – Pisci koji su se posle raspada Jugoslavije potvrdili u nacionalnim književnostima srpskoj, hrvatskoj, slovenačkoj, makedonskoj, bosanskoj i crnogorskoj, mogli bi se u tom nadnacionalnom smislu označiti kao “regionalni”, jer se i celi nekadašnji jugoslovenski prostor sve češće označava kao Regija. Dekle, ne vidim smisla ni razloga za korišćenje nijedne od ovih dveju oznaka: autori nisu ni “exjugoslovenski”, niti “postjugoslovenski”.

Slažete li se sa onima koji smatraju da je jugoslovenska književnost prilika da autori svoja dela predstave Evropi i svetu?

- Nisam sigurna da uspevam da shvatim ovaj stav: jugoslovenska književost se danas ne stvara, pa kako bi onda ona mogla biti „prilika“ da autori predstave svoja dela Evropi? Dok je postojala Jugoslavija, svaka se nacionalna književnost lakše probijala na evrpsko/svetsko tržište kroz taj državni „okvir“: postojao je jedinstven Bibliografski institut, postojali su na jednom mestu katalozi svih knjiga objavljenih u Jugoslaviji. Razgovarala sam 80tih godina sa glavnom bibliotekarkom biblioteke na Columbia University u Njujorku, koja je hvalila dostupnost podataka o objavljenim knjigama u Jugoslaviji. Danas su informacije o objavljenim knjigama isključivo na nivou novostvorenih država, koje niti su dovoljno spretne, ni dovoljno bogate da bi distribuirale kataloge svih objavljenih knjiga u velike svetske biblioteke. – Kako danas izdavači uspevaju da plasiraju svoje proizvode na evropskom/svetskom tržištu? Čini se da je sve prepušteno slučaju, ličnim vezama i poznanstvima samih pisaca, te se neretko događa da se prevode ne uvek najbolji pisci i njihova najbolja dela, nego oni koji imaju (ili umeju da pronađu) neku „vezu“ sa nekim izdavačem u inostranstvu. Tako se na nekom od stranih jezika pojave dela sasvim anonimnih autora iz, recimo, Srbije, a teško ili nikako se na šire tržište ne probijaju oni koji bi svojim kvalitetom mogli osvojiti veći broj čitalaca u svetu. Pa kada se, uz to, prevod poveri opet nekom prijatelju, a ne osobi koja doista ume da prenese ne samo reč, nego da tekst prenese u stil i sintaksu novog, drugog jezika, onda je tu za nacionalnu književnost veća šteta nego korist.

Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.

Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walktalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.

Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.

Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.

Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže - info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017

Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.