Book Talk 2017 - Gojko Božović: Izdavaštvo je u proteklih trideset godina jedan od poslova koji se najviše promenio

Tokom 14 panela, koji se održavaju paralelno u dva prostora, učesnici će govoriti o problemima izdavaštva danas, Deklaraciji o zajedničkom jeziku, književnoj kritici i novinarstvu u digitalnom dobu, kao i kreativnom pisanju u eri novih medija, pripremama Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, jugoslovenskom književnom nasleđu, putopisnoj, skandinavskoj, erotskoj književnosti, domaćoj fantastici i drugim temama.

U panelu "Šta nam treba u 2018: Tradicionalni „Book Talk“ panel izdavača" učestvovaće i Gojko Božović, pisac i glavni urednik Arhipelaga, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Da li je izdavaštvo danas borba sa vetrenjačama?

– Izdavaštvo je danas složen i izazovan posao. Izdavaštvo je u proteklih trideset godina jedan od poslova koji se najviše promenio. Sve se u njemu promenilo. Promenio se način na koji se knjige pišu. Promenio se način na koji se knjige pripremaju za štampu. Promenio se način na koji se knjige objavljuju. Promenio se način na koji se knjige doživljavaju, njihovo mesto i uloga u svakodnevici. Sve je više knjiga i sve je manje čitalaca. Sve je to uslovilo da se akcenat u izdavaštvu premestio sa kreacije na marketing, sa stvaranja na promociju. Najmanje 70 procenata izdavačkog posla počinje u trenutku kada je objavljena neka knjiga. To je kardinalna promena u izdavaštvu i svakako je moramo imati u vidu kada u izdavaštvu zastupamo vrednosti u koje verujemo. Postoje veoma različiti tipovi izdavaštva, kao što se razlikuju i knjige i čitaoci. Ali osnovna podela jeste na autorsko, kulturno odgovorno izdavaštvo, koje počiva na uverenju da treba očuvati vezu između visoke kulture i tržišta, i na izdavaštvo koje veruje samo u tržište i ne doživljava sebe kao deo visoke kulture.

Kako vidite ulogu interneta u izdavaštvu? Da li sudeluju zajedno i jedno drugom pomažu ili su konkurenti?

– Ta uloga nije ni jednostavna, ni jednoznačna. S jedne strane, knjiga doživljava tehnološku krizu jer jedan broj čitalaca veruje u tehnološku premoć digitalnog sveta. S druge strane, internet, uključujući i društvene mreže, pruža ogromne i nedovoljno iskorišćene mogućnosti za promociju vrhunske kulture i književnosti. Digitalni marketing je najdostupniji i već u ovom trenutku najdelotvorniji oblik promocije književnosti. Otuda mislim da digitalni svet nije opasnost za knjigu, svejedno što nosi izazove kojih moramo biti svesni. Kao što ni digitalno izdavaštvo nije opasnost za klasično izdavaštvo na koje smo navikli, već samo proširuje dostupnost knjige i kulture i među čitaocima novog senzibiliteta koji su otvoreniji za digitalna iskustva. Kada kažem knjiga, ja, pre svega, mislim na sadržaj, a tek potom na formu u kojoj se ona objavljuje.

U kom smeru će se kretati izdavaštvo u narednim godinama? Kako vidite poziciju malih izdavačkih kuća u Srbiji?

– Biće sve više pojedinačnih izdanja u, prosečno uzev, sve manjim tiražima. Povećavaće se značaj marketinga u izdavaštvu i u ukupnom obimu izdavačkog posla. Povećavaće se važnost događaja u predstavljanju novih knjiga. Izdavački profil će imati važniju ulogu nego u ovom trenutku, jer su čitaocima sve potrebnije prepoznatljive tačke oslonca i garancije kvaliteta prilikom izbora knjige u mnoštvu postojećih izdanja. Biće sve važnija uloga klubova čitalaca u izdavaštvu. Nisam najbolji sagovornik na temu „mali izdavači u Srbiji“, ne samo zato što radije govorim o profesionalnim izdavačima, ali kao čitalac i kolega veoma cenim ulogu tzv. malih izdavača, jer oni obogaćuju i čine raznovrsnijom izdavačku i kulturnu scenu. Za razliku od nas koji objavljujemo veći broj knjiga na godišnjem niovu, „mali izdavači“ mogu da se slobodnije usredsrede na specifične teme i žanrove kojima se bave. Mislim da će to biti sve vidljivije.

Da li knjiga nalazi svoje mesto u današnjoj brzoj svakodnevici? Ko je prosečan srpski čitalac knjiga?

– Očigledno je knjiga nalazi svoje mesto i u današnjoj brzoj svakodnevici. Pitanje je samo da li su u dovoljnoj meri prepoznate najbolje knjige našeg vremena i koje su to knjige najvidljivije danas. Postoji dovoljno čitalaca za sasvim različite knjige, otuda moraju postojati i različiti izdavači, urednici i urednički koncepti. Pravo pitanje za izdavače nije koliko će knjiga objaviti nego koliko će biti uspešni, inovativni i istrajni u predstavljanju nesporno vrednih knjiga mogućim i stvarnim čitaocima. Čitaoci se razlikuju kao i knjige. Te razlike valja uvažavati. Otuda bih rekao da ne postoji jedan prosečan srpski čitalac knjiga, nego nekoliko tipova prosečnog čitaoca. Jedno je čitalac koji čita knjige u trendu, najčešće knjige poznatih javnih ličnosti. Drugo je čitalac koji čita knjige na osnovu marketinga, događaja i drugih javnih preporuka. Treće je čitalac-istraživač koji mnogo zahteva od knjiga, ali im mnogo i pruža, čitalac koji traga za vrednostima i prepoznaje ih. To nisu jedini tipovi prosečnog čitaoca, ali svakako jesu najčešći.

Kao i prethodne dve godine, i ove će Book Talk konferenciji prethoditi “Nedelja knjige” tokom koje će biti sprovedena akcija deljanja besplatnih knjiga u gradskom prevozu. Svi građani koje volonteri zateknu da čitaju knjige u gradskom prevozu dobijaće besplatne knjige na poklon.

Walk&Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom održaće se takođe i ove godine. Učesnici konferencije su prošle godine imali priliku da se druže sa Isidorom Bjelicom, prošetaju gradom i uživaju uz kafu i kolače u gradskoj poslastičarnici. Posetioci mogu da pišu sa kim bi od učesnika konferencije voleli da se druže na mejl adresu walktalk@color.rs i tako saznaju i termin šetnje.

Ovogodišnjoj konferenciji prethodi izbor za „Sliku Novog Sada 2017.“. Novosadske javne ličnosti i čitaoci portala NShronika mogu da glasaju za najlepšu sliku, a proglašenje pobedničke slike biće održano na samoj konferenciji. Kriterijum je bio da se slika nalazi u stalnoj postavci nekog od novosadskih muzeja ili galerija ili da je na njoj novosadski motiv. Sledeće godine “Book Talk” pokrenuće akciju – “Novi Sad čita jednu knjigu”.

Tradicionalno, kotizacije za studente književnosti su besplatne. Prijavu i kopiju važećeg indeksa potrebno je poslati na mejl adresu jelena.jahura@color.rs.

Svi zainteresovani mogu da kupe kotizacije putem Gigstix mreže - info na ovom linku ili putem zvaničnog sajta www.color.rs/booktalk2017

Konferenciju organizuju Color Media Communications, HBO Color Media Events, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a prijatelj konferencije je Erste banka.