Foto: Mladen SekulićPREPORUKA NEDELJE: Žikica Milošević - film, serija, koncert, album, klub
Reč je o iskaljenom umetniku jasno definisanih muzičkih usmerenja, vrsnom poznavaocu pop/rok scene, i muzičaru koji veruje da sve što je dobro prelazi granice žanrova. O novinaru koji prati korak promena i inovacija u sferi medija, ali koji veruje da Internet ne može zameniti kvalitet slike na papiru i osećaj koji pruža držanje časopisa u ruci.
Čitaocima našeg portala Žikica danas preporučuje film i seriju koji su na njega ostavili veliki utisak, pravi osvrt na koncert koji je obeležio ovu 2017. godinu, predlaže da obavezna stavka svačije 'to do' liste bude preslušavanje albuma benda “Depeche Mode”, i navodi koje mesto vidi kao podobno za dobar provod.
FILM “ENGLAND IS MINE”
Dugoočekivani biografski film o Morrisseyju tj. o njegovim mladim godinama je doživeo svoju premijeru, i meni je izuzetan. Neugodno je što sam Jack Lowden koji glumi Mozza nije baš fizički najsličniji, ali teško da ko ima baš takvu “njušku” kao stari Irac iz Mančestera. Ono što mi se posebno dopalo je savršeno preslikana atmosfera Mančestera iz 1978-1982, borba sa depresijom, drskost mladosti u sukobu sa introvertnom stidljivošću, ali i činjenica da se pojavljuje jedna sporna osoba, koja nije postojala u životu. A to je Linda, njegova imaginarna devojka i najbolja drugarica, s kojom završava rečenice. To je priča o duetima, o tome da je sam čovek beznadežan, jer jedino “duet” sa imaginarnom Lindom, stvarnim Billyjem iz “The Nosebleeds” i kasnije, Johnnyjem Marrom iz “The Smithsa” je mogao da spasi Morrisseyja. Nažalost Linda nije postojala, tako da ne znamo šta bi bilo da jeste, a svako od nas ima jednu Lindu.
SERIJA “PEAKY BLINDERS”
Možda najbolja serija koja se pojavila u poslednjih nekoliko godina, a konkurencija je opaka. BBC-jev šou o legendarnoj birmingemskoj bandi iz perioda posle Prvog svetskog rata, gde možete da osetite sve od Dušana Vasiljeva i “Čoveka peva posle rata” do Martina Scorcesea i njegovih filmova o bandama. Maestralni su svi glumci, a atmosfera predgrađa Engleske je fascinantna. Cillian Murphy je sjajan kao Tommy Shelby, spolja bez osećaja a unutar sebe se urušava, a ovo je odlična prilka da se zaljubite u Annabel Wallis.
KONCERT “THE JESUS AND MARY CHAIN”, EXIT 2017
Pogledao sam ove godine puno koncerata, uključujući i Exit i izbor je bio težak. Ali bilo je katarzično čuti, konačno posle 30 godina, legende i tvorce shoegazea, glazgovski “The Jesus and Mary Chain”. Oni su uz “The Killers” na Mainu i naravno, uz Liama Gallaghera, bili hajlajti festivala, a izdvojio bih i “Depeche Mode” u Pešti pre toga. Zašto “Jesusi”? Pa ne samo zbog “Just Like Honey” i filma “Izgubljeni u prevodu”, već zbog toga što su oni bili revolucija muzike, a malo je bendova koji toliko inspirišu druge, kao oni, “The Beatles”, “Kraftwerk”, “Radiohead”, “The Smiths”, “Duran Duran” ili “Depeche Mode”. Ili Bowie, koga nikad nećemo gledati.
MUZIČKI ALBUM - DEPECHE MODE “SPIRIT”
Možda i ovde konkurencija se nalazi u sjajnom albumu “The Killersa” - “Wonderful Wonderful” kao i u novom Liamu Gallagheru, ali neka bude “Spirit” od “Depeche Mode”. Ako imamo u vidu da grupa sredovečnih ljudi može da znači toliko ogromnoj gomili ljudi sa stadiona na stadion, da vas “voza” od seksualnosti do plača, od radosti do introspekcije, onda to nešto znači. A Dave Gahan i ekipa su i dalje najveći bend na svetu. Izdvojio bih i nove albume “Hurts”, “Daughter”, “Ride”, uz ove koje sam pomenuo.
NOĆNI KLUB “GERILA”
Ono što nedostaje gradu su mesta gde se ljudi mešaju i gde će ljudi iz različtih društava i generacija moći prvi put da se sretnu. A da se ne izgubi kvalitet provoda. A Gerila je u tome uspela. Ono što je krajnje nepotrebno je konstantno profilisanje mesta na uske niše, potrebne su šire niše. Mesto za svirke, i sretanje novih ljudi.
www.facebook.com/Gerilaconnectingpeople/
Autor: Marija Milošević
Foto: Mladen Sekulić