Chemical Brothers

Chemical Brothers otvorili turneju nastupom u Beogradu

Dugo se čekalo na ovaj događaj, svašta se pričalo… Očekivanja su bila ekstremno različita: od onih jednakih nuli, pa sve do jako visokih, nekima podrugljivo smešnih… Ali, to je normalno, za pojmove poput Hemijske Braće. Mene, lično, te priče nisu “ni pipnule”. Samo sam slušao, i mudro ćutao. Nisam dozvolio sebi da očekujem bilo šta, iz prostog razloga, da se ne bih razočarao usled, recimo, loše organizacije, siromašne atmosfere, ili sličnog… Ali, jedno sam znao: u sredu 13. juna, ako me neko traži – u Areni sam!

I…kao i uvek…bio sam u pravu. Uradio pravu stvar. I sad sam, nekako, još “puniji sebe”. Dobar osećaj.

Celo dešavanje počelo je još u 18 sati. Posetioci su mogli da uživaju u muzici dvadesetak domaćih didžejeva. Nekoliko bina, glavna, dve u hodnicima, i još dve izvan Arene! Većina najtraženijih didžejeva domaće scene, predstavili su veliki broj stilova elektronske muzike. Opreme i tehnike je bilo za deset žurki. Pravi “happening”!

Vreme je odmicalo, masa nadolazila, a uzbuđenje raslo. Prema informacijama organizatora, događaju je prisutvovalo više od 15 hiljada ljudi.

Ipak, najzanimljivije se dešavalo unutra, na glavnoj bini. Zato sam se “čuvao” za nastup “Chemicals”-a. Kako se kritični momenat bližio, tako se Arena punila. Atmosfera postaje vrela. Učinilo mi se da je u parteru najbolji provod. Poželeo sam da budem blizu bine, i to je bilo dovoljno da istog trenutka promenim položaj.

Sledeća scena: nalazim se ispred bine, usred mase, koja polako počinje da divlja, i to na diskretan način, ne želeći da javno pokaže emociju pre vremena. Tada sam povezao: svi su se oni “čuvali”, kao i ja, za “specijalitet večeri”. Okrenuo sam se oko sebe, pogledao gore, levo, desno… U tom trenutku mi se učinilo da ima i više od petnaest hiljada ljudi. Ja nisam prisustvovao događaju koji je okupio više ljudi elektronskom muzikom. Osim onih najviših tribina, sve je bilo puno! Tačno u jedanaest, gase se sva svetla, nagoveštavajući izlazak Braće po hemiji. Masa tada popušta pred uzbuđenjem, i dešava se eksplozije energije. Svi vrište, mrak, muzike nema…

Tom i Ed staju za svoj pult, aždaju za pravljenje zvuka, i počinju nastup improvizovanom verzijom numere “Galvanize”. Laseri obasjavaju masu, koja je sada već u fazi transa. Iznad Chemicalsa pali se “stealth”, monitor čiju “veličinu” nisam ozbiljno shvatao…

Fizički ogroman, tehničkih mogućnosti ekstremne. Video-radovi koji su emitovani ostavljali su bez daha. Motivi robota, tenkova, klovnova, hramova, krstova i leptira pažljivo su izabrani. Uz to kako su dizajnirani, kombinacija stvarnog sa animiranim, punili su masu dodatnom dozom energije. Rasveta, nekoliko različitih lasera i “stealth” monitor, na pravi način su upotpunili ovaj muzički događaj, izdvajajući ga od svega što sam do tada video. Posle najpopularnijeg "Galvanize"-a, ređali su se hitovi od The Private psychedelic Reel, preko Hey Boy Hey Girl, Let Forever Be, Out Of Control, Come With Us, Star Guitar, Come With Us, Believe… Evergreen u elektronici.

Chemical Ed i Chemical Tom završavaju s nastupom tačno u jedan sat posle ponoći, opet tačno po programu. Iako se žurka nastavila, ja sam ubrzo posle jedan napustio Arenu. Pod utiskom, zamišljen, “premotavajući film”, iznova i iznova.

Bilo mi je sasvim dovoljno to što sam doživeo, a to mi se veoma retko dešava.

Sve fotografije sa ovog događaja pogledajte u foto-galeriji.

Tekst: Miloš Grujić
Foto : Sanja Knežević