Keni Geret u Sava centru

Ova nedelja jula nije počela dobro za Kenija Gereta, jednog od najsjajnijih saksofonista današnjice. Serija baksuzluka počela je još u Glazgovu, kada je zapaljeni džip uleteo u aerodromsku zgradu, te su, u panici od terorista, svi putnici evakuisani, a letovi otkazani. Tako Geret nije poleteo za Beograd na vreme, pa je otkazan workshop s našim mladim muzičarima, najavljivan za 2. jul. Njegov klavirista, državljanin Venecuele, nije podigao srpsku vizu iz samo njemu znanih razloga, te je Geretov kvartet za beogradski koncert spao na trio. 
Ništa strašno za iskusne profesionalce, pogotovo što je koncept Geretovih nastupa u međusobnom "loženju" između saksofona i bubnjara, razmena i nadogradnja slapova muzičkih provokacija i odgovora na njih, ali kažu da je Geret na konferenciji za štampu bio neobično nervozan i uzrujan. 

Koncert je počeo pred praznjikavom salom Sava centra, što je za zvezde takvog kalibra u najmanju ruku neprijatno. Ali dodatna kap koja je prelila čašu bio je nedopustivo loš zvuk za koncertnu salu takvog renomea. U prvoj numeri Geretov saksofon zvučao je poput jeftinog dečjeg sintisajzera, potpuno nadjačan preglasnim bubnjevima. Mutan zvuk kontrabasa, jedinog harmonskog instrumenta, bez jasnih tonova, muljao se u pozadini kao nedefinisani šum. Bilo je potrebno dosta mašte i prilično "istrenirano uvo" da bi se razaznala bujica muzičkih ideja, tako karakterističnih za Gereta kakvog poznajemo. 

Ipak, vrhunac koji je izmamio zvižduke i glasno negodovanje publike desio se kada je Geret seo za akustični klavir kako bi otpratio utuljeni, pretihi solo na kontrabasu. Veliki stanway, ponos i dika Sava centra, uopšte nije bio ozvučen! Geret je svirao, publika je zviždala i niko prstom nije mrdnuo, kao da je to potpuno normalno i regularno. I tako dobrih pola sata. Dok se nije dogodio incident, kada je jedna dama izašla na binu i pokušala da objasni bendu da se klavir ne čuje, niko se nije obazirao na nezadovoljne povike iz publike. Zbunjeni muzičari su konačno shvatili zašto publika zviždi i da to nije namenjeno njima. Negde od polovine, Geret je prešao na električne klavijature, tonac je nekako pronašao adekvatan zvuk za bas i saksofon i svirka je konačno mogla da počne! Ali bilo je to previše frustracije za muzičare, pa čak i takve, zaslužene reputacije. Iako se publika tek razgalila i zagrejala, Keni i momci su počeli da "otaljavaju" i, poput Pepersa u Inđiji, požurili da "odtezgare" ionako propalo veče. Jedan neinspirisani, estradni bis i - doviđenja! Publika je izašla zbunjena i razočarana. Ko je kriv, više nije ni važno! Dugo očekivani koncert, koji je za džez sladokusce trebalo da bude događaj sezone, izrodio se u pravo razočaranje.

Nema sumnje da je beogradska publika uskraćena za pravi doživljaj i užitak dostupan poklonicima džeza bilo gde na svetu. Geret je svakako jedan od najatraktivnijih instrumentalista svetske scene, čiji furiozni nastupi izmamljuju ovacije. Prošlog novembra, kao gost Novosadskog džez festivala, "razbio" je publiku vatrometom nepresušne energije i ideja, nastupom koji će se dugo pamtiti. Njegov bubnjar Džemail Vilijams fascinirao je fantastičnom, eksplozivnom svirkom, demonstrirajući zapanjujuću tehniku i majstorstvo idejne interakcije s ostatkom benda. Isti taj bubnjar je u Sava centru zvučao grubo i rokerski. Teško je poverovati da je od novembra zaboravio da svira. Pre će biti da je krivica na nekom drugom. Uz neadekvatno ozvučenje nemoguće je inspirisano svirati, i još biti kreativan, što je u džez muzici imperativ. Profesionalizam i veliko sviračko iskustvo Geretovog benda spasli su koncert od totalne bruke, ali frustracija zbog lošeg zvuka onemogućila je da se svirka razvije do očekivanih visina.

Domaća džez publika, koja retko ima prilike da u Beogradu vidi svoje idole, godinama trpi blagi teror nezainteresovanih organizatora koncerata koji to, očigledno, rade preko volje, po nekom ključu i bez jasne predstave koji su neophodni svetski standardi za takvu muzičku manifestaciju. Pa, eto, za početak neka makar zvuči kao u Novom Sadu!