OTKRILE KOJE JE NJIHOVO ORUŽJE: Frajle o sreći, ljubavi, vešticama i različitosti

Fine su vojvođanske “Frajle”, jedine i jedinstvene, prave bećarke, žene na sve spremne, koje umeju i “bezobrazno” da sviraju i ponekad dopuste da slaže njihova krinolina, pa tako još više začine svoj “vojvođanski tango”, koji sada, već pleše ceo region. Nedavno su objavile svoj “Live” album, kako kažu “koncert za poneti”, i poslale frajla Jelu da, u ime svih njih, otkrije neke tajne.

Jer, “Frajle”, osim muzikom, umeju i pričom da začaraju. One imaju svoju misiju, velike želje, svoju foru, sjajne pesme, jedinstvenu energiju i prijateljstvo. Imaju i “frajlovsku sreću”, i na to su jako ponosne. Ljudi su ih dočekali raširenih ruku, jer su svojom neposrednošću i kreativnošću uspele da razdrmaju muzičku scenu, razbiju stereotipe i pokažu da je moguće biti svoj i autentičan, ako ste iskreni i verujete u sebe. Onda zasluženi uspeh uvek dođe u pravom trenutku, na krilima publike i važnih snova. “Frajle” su dame nasmejanog srca. I nikada nisu same. Zato što njihovo vreme tek dolazi.

Šta, danas, čini jednu pravu, autentičnu frajlu?

- Pre svega njene želje. Mi smo to shvatile baveći se ovim poslom. Kada sami sebi ostvarite želje, onda ste srećni i zadovoljni i to je vaš lični uspeh, koji je najvažniji. Tako da, jednu pravu frajlu čini to da ima svoj pravac i cilj, da obuče ono što njoj prija, a ne što je trenutno moderno, da ispunjava sebi sve želje, da je nije briga ko će šta reći i da, apsolutno, ostane svoja u ovom modernom svetu, u kome se nudi sve i svašta.

U muzičkoj revoluciji koju ste napravile, šta je bilo vaše glavno oružje?

- Srce. Ljubav. Pesma. Glas. Gitare. To je nepogrešivo oružje, koje uvek nosimo.

Šta je osnov vašeg dobrog funkcionisanja i te specifične energije, koju godinama razmenjujete, kako međusobno, tako i sa publikom?

- Mi smo, prvenstveno, sestre i prijateljice. Da nije tako, ne bismo mogle da sarađujemo. Mnogo vremena provodimo zajedno i nemoguće je da, ako se sa nekim ne razumete, to opstane. Dogovaramo se oko svega, kao tim, veoma dobro se poznajemo, pravimo kompromise, tolerantne smo i vrlo jasno izražavamo emocije i želje. Među nama nema foliranja, odnosi su vrlo čisti i donosimo odluke tako da sve četiri budemo zadovoljne. Nismo proračunate, ni što se muzike tiče, ni generalno, života. Sve radimo srcem i, evo, skoro deset godina, funkcionišemo kao jedna porodica.

Sve četiri ste veoma originalne, u mnogo čemu slične, ali i vrlo različite. I to je, očigledno, savršen spoj. Koliko je i ta različitost važna karika vašeg uspeha?

- Da smo iste, ne bi valjalo. Svaka ima svoju inspiraciju i specifičnu energiju. Veoma smo različite, počev od horoskopskog znaka do karaktera i temperamenta. Moja rođena sestra Nevena, frajla Nena, i ja smo dva različita kraja sveta, jug i sever, kao da nismo sestre. Nataša i Marija su takođe dve krajnosti, tako da smo mi, u stvari, četiri strane sveta koje su se pronašle u muzici, u prijateljstvu, u nekim svakodnevnim životnim radostima, imamo ista interesovanja i to nas drži. Radujemo se koncertima, radujemo se jedna drugoj, radujemo se našim prijateljima, iste stvari nas pokreću i to jeste “ključ” našeg uspeha.

Šta vam daje vetar u jedra i pokazuje da su “Frajle” na dobrom putu?

- Muzika, ljubav, život, radost prema publici koja dolazi na naše koncerte i sa kojom delimo i sreću i tugu. Radost prema ljudima, prema životu uopšte, prema izazovima, prema moru, dobroj knjizi, jutarnjoj kafi, prema hrani, prema nekim svakodnevnim, malim uživanjima. Sve četiri to nosimo u sebi. Vetar u jedra dajemo jedna drugoj, jer smo jedna drugoj velika podrška u životu. Srce nam uvek kaže da je to tako.

Da li je nešto moralo da se žrtvuje zbog “Frajli”?

- Ne bih to nazvala žrtvom, jer, vi, kada ostvarujete neke velike želje, morate da pređete i velike stepenike. I to je sasvim normalno. Postoji mnogo odricanja, dugo ste van kuće, daleko od porodice. Meni se dešavalo da se po tri, četiri meseca ne vidim sa roditeljima i prijateljima, ali sa tim čovek mora da se pomiri. Kad volite ovaj posao, vi ćete prihvatiti i taj način života. Onaj ko vas voli će razumeti, onaj ko to ne može, ne treba ni da bude tu.

Stiče se utisak da svi vole “Frajle”. Jeste li imale drugačija iskustva i kako se prema tome odnosite?

- Mi imamo nepisano pravilo da stavljamo fokus na ljude koji nas vole, koji uživaju u našim pesmama, dolaze na naše nastupe i kojima je naša muzika podstrek i razlog da im dani budu lepši. S druge strane, ne postoji nijedan izvođač kog apsolutno svi vole. I to je potpuno normalno i razumljivo, ne možete to ni očekivati. Uvek će neko uputiti negativan komentar, ali to samo govori o njemu, i mi to, jednostavno, ignorišemo. Prihvatile smo to kao deo ovog posla i to ne utiče na nas.

Umetnost transformacije je na jedan način vaš zaštitni znak? Šta se, ipak, nikada ne menja?

- Ne menja se suština. Ono što vi jeste. Možete se obući kako god želite, ali ono što nosite u sebi uvek se pokaže. To vam je kao sreća i tuga. Kada ste tužni, ne možete to sakriti, vama oči sve govore. Osmeh sve govori. Ne možete da se nasmejete, onako, od srca kada ste tužni, i to se vidi. Isto tako, i sreća se ne može sakriti. Tako da, emocija se nikada ne menja, ono što nosite u srcu i što pokazujete. Mi često delimo sa publikom neke tužne životne trenutke, jer je naša publika, ustvari, svedok svega što se nama dešava. Plačemo zajedno, smejemo se i radujemo zajedno. Muzika nas leči, publika nam puni baterije. Nekoliko puta se desilo da su nam, pred sam koncert, javili loše vesti. Obuzme vas velika tuga, a morate da izađete na scenu. Onda shvatite da vam je to lek. Ja sam se nekoliko puta isplakala na sceni, ljudi su to videli, plakali smo zajedno i nakon toga mi je bilo bolje. Sve su to normalne stvari, tugu ne treba potiskivati, treba je odobriti, neka izađe. Pustite da i ona ima neki svoj put. Emocije, kakve god da su, ne treba gušiti.

Kakve devojke se kriju ispod “frajlovskih” kostima?

- Obične devojke, koje, možda, žive neobične živote, ali žive svoje snove. I nema prevelike razlike kada smo na sceni i van nje. Kada se ugase svetla, kada skinemo šminku i kostime i dođemo kući, ranjive smo i umorne, kao i svi ljudi, kada dođu s posla, iako mi, sve ovo, ne smatramo poslom. Mi smo, stvarno, četiri jednostavne devojke koje ostvaruju svoje snove. Zadovoljne smo i srećne i mislim da se i u tome krije naš uspeh. Uspeh svakog čoveka je kad radi posao koji voli i kad je okružen ljudima koje voli. Čime god da se bavi. Ne morate biti na televiziji da biste bili uspešni. Uspeh se ne meri time, nego individualnom srećom.

Šta, pored muzike, čini vaš, toliko originalan svet?

- “Frajlovski” svet čine obične stvari, putovanja, novi gradovi, novi ljudi, nova muzika kojoj se uvek radujemo, nove saradnje, nove inspiracije, nova životna nadahnuća i izazovi. Avanturistički duh i takav stav prema životu, da je sve avantura, da je sve neka nova priča, pa, čak i ako ta priča, ponekad, nije nimalo vesela i radosna, na to gledate kao na lekciju iz koje ćete nešto naučiti. Treba se radovati svemu, jer ne znate čemu vas put kojim idete uči. Tako da, naš život čine neke male sreće i želje. Bitno je da neprestano želite i kada gledate kako vam se to ostvaruje, osećaj je neopisiv.

Šta se desi kada “Frajle” prestanu da budu fine i zbog čega najviše laže vaša krinolina?

- Pesma “Fina” je, ustvari, mala parodija na današnju uštogljenost, na ljude koji žive po nekim pravilima koje nameće ovo vreme. Mi smo pobornice opuštenog načina života, pomalo i boemskog. Kad kažem boemskog, znači da umete, recimo, uz čašicu vina i gitaru sa prijateljima da uživate, da ste stvarno opušteni u svakodnevnom životu, da neke stvari radite, možda, i mimo pravila, i da ne morate uvek da budete fini. I ta “bezobrazna krinolina”, koju mi nosimo, ustvari je šala na račun toga što se mladi, danas, mnogo foliraju i predstavljaju onakvima kakvi nisu, a nema potrebe za tim. Šta time dobijate? Prijatelji i ljudi koji vas okružuju će vrlo brzo otkriti ko ste i šta ste. Trebate biti opušteni, iskreni i ono što jeste.

Koja od vas je najveća veštica i kakve čini bacate?

- Mi smo stvarno mnogo toga postigle i sve što smo želele ostvarilo nam se. Tada shvatite da možete sve i nema potrebe da se bojite da želite. Zato smo pomalo veštice, jer prizivamo ono što želimo da nam se desi. Sve koncerte i duete koje smo želele, mi smo prizvale, i kada smo stale na scenu sa Oliverom Dragojevićem, Josipom Lisac, Bajagom ili Džibonijem, to je bilo ostvarenje naših snova. Zato mislim da dajemo primer svima, da ne trebaju da se plaše svojih želja. Nama je bila želja da idemo u inostranstvo, dobile smo ponudu da nastupamo u inostranstvu. Dva meseca smo pevale pesmu “Njujork”, Ališe Kiz, dobile smo poziv da idemo u Njujork. Šalile smo se da nam umesto “frajlomobila” treba avion, dobile smo ponudu da sviramo u avionu. Čudesne stvari. Neverovatno je koliko brzo vaša želja može da se ostvari, ali morate biti strpljivi i jako verovati.

Kakva je “frajlovska” ljubav?

- Svaka od nas ima svoj način izražavanja ljubavi i emocija, ali “frajlovska” ljubav je, nekako, univerzalna na celom području bivše Jugoslavije. Mi smo, možda, jedine uspele, da na neki način, muzikom objedinimo sve narode koji su nekada bili zajedno, a verujem da su i sada. “Frajle” su dokaz da jesu. Ljubav je univerzalni jezik, jer, recimo, stranci na našim koncertima, iako ne razumeju o čemu pevamo, kažu da su sve shvatili i osetili. Ljubav ne može da se sakrije. Ljudi to osete, jer srce sve registruje.

Kome dajete ljubav na dar?

- Svima, pošto jako volimo život, mnogo putujemo i konačno živimo svoj san. Ljubav na dar dajemo našoj publici, ljudima oko nas, našim prijateljima, roditeljima, kako kroz muziku, tako i u svakodnevnom životu, i to je najveći dar koji čovek može da dobije i da pruži. Kada date ljubav, vraća vam se u ogromnim količinama. U to se uverimo svaki put kada smo na sceni.

Šta čini “frajlovsku” sreću i koja je najvažnija poruka koju prenosite?

- Sreću čine radost, muzika, male stvari, život i sve ono što dolazi, a poruka bi bila da se ne bojite da sanjate i da se zapitate koja je vaša najveća želja. Ljudi su toliko potisnuli svoje želje, da više i ne znaju šta im je najveća želja i boje se da žele. Verujte, ništa nije nedostižno i ništa nije nemoguće. Nosite ljubav, pratite svoje srce i videćete koliko daleko će vas odvesti.

Izvor: Novosti.rs
Foto: thefrajle/Instagram