OMILJENA DIJETA POZNATIH: Sve što treba da znate o alkalnoj ishrani

Sve popularnija dijeta, koju zagovaraju mnoge slavne ličnosti, zasniva se na održavanju optimalne pH vrednosti organizma, a dok naučnici nemaju dokaza da na ovakav način možete smršati i poboljšati zdravlje, oni koji su isprobali ovaj metod smatraju da su rezultati fantastični...

U svetu poznatih poslednjih godina sve je popularnija alkalna dijeta. Najveći zagovornik ovog režima ishrane je bivša manekenka i glumica El Makfirson, a u tome je podržavaju i Gvinet Paltrou, Miranda Ker, Rouzi Hantingon-Vajtli, Viktorija Bekam i mnoge druge svetske zvezde. Ova dijeta zasniva se na ideji da hrana koju jedete može da izmeni kiselost ili baznost, odnosno pH vrednost organizma. Kada telo prerađuje hranu, kao rezultat tog procesa dobija se energija (kalorije). Organizam zapravo sagoreva namirnice, samo što se to u organizmu dešava na spor i kontrolisan način. Ako biste stvarno spalili neku namirnicu, na kraju bi ostao samo pepeo. Ispostavlja se da ti ostaci mogu biti kiseli ili alkalni pa zagovornici ove ishrane tvrde da to može direktno da utiče na kiselost vašeg tela.

Činjenice o alkalnoj ishrani

Kada se govori o alkalnoj ishrani, važno je shvatiti značenje pH vrednosti. Reč je o meri koliko je nešto kiselo ili alkalno. Te vrednosti kreću se od 0 do 14:
• 0-7 je kiselo.
• 7 je neutralno.
• 7-14 je alkalno (alkalna sredina se često naziva baznom).

Mnogi zagovornici ove dijete ukazuju na to da ljudi prate svoju pH vrednost primenom testa urina, vodeći računa da je rezultat alkalan, a ne kiseo. Međutim, važno je napomenuti da pH vrednost u velikoj meri varira od organa do organa. Neki delovi su kiseli, drugi su alkalni. Ne postoji određen nivo čitavog organizma. Tako je stomak pun hlorovodonične kiseline, dajući mu pH vrednost između 2 i 3,5 (izuzetno kisela sredina). To je neophodno da bi se razgradila hrana. S druge strane, ljudska krv je uvek blago alkalna, sa pH između 7,35 i 7,45. Vrednost pH krvi koja izlazi iz ovog normalnog opsega veoma je ozbiljan poremećaj koji može biti fatalan ukoliko se ne leči.

Međutim, to se dešava samo tokom određenih bolesti i nema apsolutno nikakve veze sa hranom koju jedete iz dana u dan. Rezime je da hranom možemo promeniti pH vrednost urina, ali ne i krvi koja je krucijalna za naše zdravlje. Ljudski organizam poseduje mnogo efikasnih mehanizama da reguliše pH ravnotežu u telu, a kiselost ili alkalnost urina često zavise i od načina na koji dišemo.

Zbog toga većina istraživanja urađenih na ovu temu pokazuje da ne postoje naučni dokazi o tome da pH vrednost urina utiče na naše zdravlje, a alkalna dijeta je delotvorna jer se bazira na raznovrsnim i zdravim namirnicama.

Kisele i bazne namirnice

Namirnice koje podstiču kiselost urina su: govedina, svinjetina, teletina, tunjevina i sardine iz konzerve, perad i divljač, džigerica, suhomesnati proizvodi, jaja, topljeni i tvrdi sirevi, kravlje mleko, sladoled, jogurt, puter, margarin, šljive, bobičasto voće, trešnje, jabuke, breskve, kajsije, grejpfrut, pomorandže, kruške, lešnik, sve vrste oraha, pistaći, kikiriki, bademovo, susamovo i suncokretovo ulje, vinsko sirće, gazirani napici, voćni sok, crni čaj, kafa, pivo, vino, hleb, žitarice, pirinač, testenina, senf, soja sos, čokolada, šećer, kakao, saharin, džem, med, kvasac, kari, kečap, majonez.

S druge strane, bazne namirnice su: bela riba, piletina i ćuretina, mladi sir, crni i beli luk, paškanat, brokoli, krompir, paprika, pečurke, karfiol, blitva, kelj, prokelj, šargarepa, celer, keleraba, sveže paprike, kupus, ren, grašak, spanać, paradajz, zelena salata, pasulj, rotkvice, svež krastavac, vlašac, đumbir, proso, kinoa, susam, semenke kima, bosiljak, ječam, ovas, sočivo, seme bundeve, mak, kesten, badem, himalajaska so, zeleni čaj, jabukovo sirće, banane, suve i sveže smokve, limun, višnje, maslinovo i laneno ulje.

Imajući ovo u vidu, jasno je da unosom bazne hrane dobijamo efekat detoksikacije organizma jer je reč o izuzetno zdravim namirnicama. Zagovornici alkalne dijete savetuju da odnos bazne (alkalne) i kisele hrane bude 4:1, jer se na taj način uspostavlja pH ravnoteža u organizmu. Kako kuvanje i zamrzavanje obara pH vrednost hrane, idealno je da 75 odsto namirnica koje jedemo bude sveže, a 25 kuvano. Svaki obrok treba da sadrži zeleno, lisnato povrće, uz meso i ribu jedite salatu prelivenu sokom od limuna, a važno je piti i najmanje litar i po vode dnevno.

Trodnevni bazni jelovnik

Prvi dan

Doručak: sveža limunada i porcija sezonskog voća, a nakon pola sata – kaša od kuvanog prosa u koju je dodato suvo grožđe, ceđena pomorandža i mleveni bademi.

Užina: tri sata nakon doručka pojesti jabuku ili bananu.

Ručak: riba ili meso (pečeni u foliji), uz zelenu salatu s rotkvicama i mladim crnim i belim lukom, začinjenu jabukovim ili umeboši sirćetom i maslinovim uljem.

Večera: ražani krekeri, salata od šargarepe i kupusa (može i neko drugo sezonsko povrće).

Drugi dan

Doručak: biljni čaj, kriška dinje ili porcija svežeg sezonskog voća, a nakon pola sata – kaša od ovsenih pahuljica, suvog grožđa, cimeta, rogača, meda, mlevenih badema, mlevenog susama i lanenog ulja.

Užina: suve smokve, suve kajsije i orasi.

Ručak: varivo od sočiva i prosa s lukom, šargarepom, celerom, belim lukom i peršunovim listom (povrće dodati pet minuta pred kraj kuvanja, s tim što se beli luk i peršun dodaju tek kada se jelo skloni s „vatre“), kao prilog – salata od sveže cvekle i šargarepe ili bilo koja druga salata od sezonskog povrća.

Večera: integralni hleb s namazom od avokada, maslinovog ulja i belog luka, zelena salata.

Treći dan

Doručak: sveže ceđen voćni sok, jagode, banana, a nakon pola sata – sojino mleko s medom, suve kajsije, suve urme i suvo grožđe ili žitarice sa sojinim mlekom.

Užina: bademi i lešnici.

Ručak: musaka od krompira (skuvanog u ljusci), luka, tikvica i tofua (sojinog sira) – bez preliva od jaja, sveža salata od mešanog povrća, začinjena umeboši sirćetom i maslinovim uljem, a uz jelo može da se posluži i ražani hleb.

Druga varijanta: salata od dva kuvana jajeta (jedno belance „odbaciti“) i krompira kuvanog u ljusci (jede se s ljuskom), pomešana s mladim lukom, rendanom šargarepom, maslinovim uljem i jabukovim sirćetom, a kao prilog služi se kupus salata (uz ovo se ne jede hleb).

Večera: kulglice od integralnog pirinča, dinstanog povrća i peršuna, uvaljane u mlevene semenke susama, sok od šargarepe ili cvekle.

Važna napomena: 20 minuta pre svakog obroka popiti čašu vode.

Izvor: Story
Foto: Ilustracija/Unsplash.com