Beer Fest - prvi dan
Ispod Kalemegdana do duboko u noć
Možete li da zamislite avgust u Beogradu bez Beer festa? Priznaćete da je to poslednjih godina - veoma teško. Raj za pivopije u koji se sasvim lepo uklope i antialkoholičari, oaza za rokere koji bez problema prihvate i Luisa i dalmatinsku baladu...
Beer fest iz godine u godinu obara rekorde posećenosti. Imajući to u vidu, organizatori su sada ponudu obogatili DJ stejdžom na kojem će, sve do nedelje, tehno, sa svim svojim podžanrovima, biti u centru pažnje.
Đura Ipak, navika je navika, pa je sinoć, bar u ranim večernjim satima, najveći deo publike tu samo prošao, hrleći ka glavnoj bini. Tamo su „Triger“ i „Guns’n’Roses Tribute Band“ bili odlični za zagrevanje, pa je kolektivno njihanje uz Đuru i Mornare bilo sasvim očekivano. Stariju publiku je Đura podsetio i na najveći hit iz perioda Heroja „Zgromiću te ja“, i to je bio sjajan šlagvort za čoveka koji je upravo tada, pre dvadesetak godina, bio jedan od najpopularnijih gitarista u zemlji – Čuturu.
Čutura Lepo je videti da neki ljudi stare samo po krštenici, a to je upravo slučaj sa Čuturom. Izgled – kao da je konzervirao, a duh beogradskog rokenrola ne samo da je sačuvao, već mu je, neminovno, dodao malo londonske „vegete“. Još od albuma „I.D.“, uključujući i prošlogodišnji, povratnički „Nemir“ jasno je da se Čutura sada oslanja na teži, gitarski zvuk, pa tu možda leži razlog što sinoć nije otpevao, ubedljivo najveći hit u svojoj solo karijeri – „Voli me“. Ako to ubeležimo kao minus – plus je, svakako, gostovanje Džindžera, njegovog starog gitaroškog kolege iz Riblje čorbe. „Još jedna propala noć i novo svitanje...“ – lepo je bilo podsetiti se jedne od pesama za koje je Čutura napisao muziku dok je bio u Čorbi.
Blaža Možda pomalo i neočekivano, vrhunac večeri je bio nastup Prljavog inspektora Blaže i njegovih Kljunova. Dobro je poznato – Blaža je kralj malih prostora, ali je očigledno da se sasvim dobro snalazi na ovakvim nastupima. Horski se pevalo sve. Publika je odlično prihvatila i novi hit u najavi, još uvek neobjavljenu pesmu „Nisam dijamant“... Lepo bi bilo da, podstaknut ovakvim nastupima, Blaža u nekom trenutku, uz, naravno, odgovarajući marketing, proba da „zagrize malo veću jabuku“ od KST-a, SKC-a... Da li ima hrabrosti za tako nešto – to verovatno samo on zna.
EKV Nažalost, odmah posle Blaže usledilo je – razočarenje večeri. „EKV Revisited“ je odličan projekat, ali – u studijskom smislu, na CD-u, a ne i uživo. Kombinacija žive svirke i Milanovog glasa zvučala je prilično nespretno, a utisak je i – pomalo morbidno. Tek pred kraj, uz „Par godina za nas“, publika je odreagovala onako kako smo navikli kad je u pitanju bilo šta što ima veze sa EKV-om.
Neno Neno Belan sa svojim „Fjumensima“ već po tradiciji svrati do Beograda 14. februara ili oko 8. marta, ali i na Beer Fest. Neno uvek na bini da maksimum, bez imalo foliranja, pa je tako bilo i sinoć. Ipak, sada je red da ga se Beograđani malo užele. Posle novog albuma koji će, nadamo se, za razliku od prethodnih, imati izdavača za Srbiju, radosno ćemo ga dočekati ponovo.
Luis na Beer Festu... Za mnoge nezamislivo, ali – već godinama to je tako. „Narodnjak“, ali umetnik, jedinstven pevač čije hitove bar krišom otpevuše često i oni kojima takav zvuk i nije pri srcu... Ko se minule noći zatekao pod Kalemegdanom oko dva sata, a da nije pevao „Slike u oku“? Takvi se mogu nabrojati na prste jedne ruke.
Oompah Za kraj prve noći, vratili smo se strancima. Engleski „Oktoberfest Oompah Band“, je, posle (logično) niza učešča na „Oktoberfestu“ svratio i do našeg festivala piva i spustio zavesu, ali, naravno, samo kada je u pitanju prvi dan, tačnije, prva noć.
Već večeras će sa glavne bine zagrmeti „Glasno, glasnije“, „Mornar“, „Doktor za rokenrol“... Znaci, stižu „Osmi putnik“, „YU grupa“, „Vatreni poljubac“, pa Vlatko Stefanovski, DLM...
I devojka od sinoć Stiže, verovatno, ponovo i devojka koja je sinoć, oskudno odevena, igrajući zabavljala momke kojima, zarad vizuelnog zadovoljstva, nije problem da, bar na kratko, ostave muziku i pivo u drugom planu. Zabave ima za sve.
Tekst: Milan Ćunković
Foto: Sanja Knežević