BEBA STIŽE NA MAMIN 40. ROĐENDAN! Ivana Selakov: Prvi otkucaj ćerkinog srca zauvek me je promenio!

Kalendarska godina ušla je u svoje poslednje tromesečje i neće još dugo vremena proći dok ne počnu ona čuvena pitanja o podvlačenju crte i sumiranju utisaka iz 2018. Takođe u poslednjem tromesečju, onom trudničkom, već uveliko se nalazi pevačica Ivana Selakov (39) koja je sada u osmom mesecu. Ona već zna kako će odgovoriti na takva pitanja. U novembru se neće promeniti samo jedna godina već čitav njen život kada bude rodila ćerku koju očekuje sa svojim dugogodišnjim partnerom, menadžerom Predragom Mirkovićem (33), ali će u isto vreme i napuniti tačno četrdeset godina, pa i sama ocenjuje da je pred njom najveća prekretnica do sada. Ivana je toliko dugo priželjkivala bebu da sada uživa u svakoj sekundi svoje nove realnosti.

– Bila sam optimista od početka. Znala sam da će se desiti kad-tad, ali dogodilo se već iz prvog pokušaja vantelesne oplodnje. Nisam želela da to radim u inostranstvu, kao što to čine mnoge žene, već sam po preporuci otišla kod dr Goce Ivanović, kojoj sam danas izuzetno zahvalna. Nije tačno da nemamo dobre stručnjake, sa Gocom se pokazalo da imamo vrhunske eksperte u zemlji. Moj proces vantelesne bio je nešto duži i trajao je između novembra i februara ove godine. Za mene to nije bio nikakav bauk. Iskustvo nije ni bolno ni traumatično, jedino je pomalo dosadno. Žena mora da svakodnevno prima hormone, i to ne samo jednu, već i po dve ili tri injekcije dnevno, i to svakog dana u isto vreme. Ipak, znala sam zašto to radim i ništa mi nije bilo strašno.

Kako ste se osećali kad su vam javili dobre vesti?

– Sećam se da sam tog martovskog dana otišla na nastup u Podgoricu, iako mi čitav njegov ostatak prolazi u magli. Odmah sam pomislila da sam „jako“ trudna, da mi to na čelu piše i da sam potpuno drugačija nego do malopre. To veče trebalo je da nastupim i razmišljala sam kako ću ja sad da stanem na binu, kako ću da se ponašam, šta smem da radim a šta ne smem… Hodala sam kao po jajima i sigurno sam bila veoma smešna ljudima oko sebe. Bogu hvala, to je trajalo jedan dan i već sutradan sam došla sebi i opustila se. Nažalost, znam za mnogo primera gde su žene iznenada gubile bebe u prvom tromesečju i upozorili su me da je taj period najkritičniji. Nisam paničila, ali sam gledala da se čuvam virusa. Prelomni momenat bio je prenatalni test na kojem se vidi da li je sve u redu s bebom, što sam uradila u jedanaestoj nedelji trudnoće. Kada sam to pregrmela, počela sam da uživam u svemu. Tek tada sam zapravo to obznanila svetu.

Kako je tekla vaša prva trudnoća i da li vas je iznenadila na bilo koji način u odnosu na ono što ste o drugom stanju slušali?

– Verujte da nijednom nisam imala mučnine koje su inače karakteristične za trudnice, to me je iznenadilo. Imala sam dosta laku trudnoću, pa sam bila i vrlo aktivna, čak sam nastupala sve do avgusta, praktično do sedmog meseca i normalno se ponašala na sceni. Jedino me muči veoma snažna gorušica. Tu muku sam jednog dana podelila s pratiocima na „Instagramu“ i želim da i ovim putem zahvalim svim ženama koje su se uključile u raspravu i dale mi savete. Mnogo njih mi je pisalo i delilo svoja iskustva sa mnom. Eto, to je moj jedini problem, ali prilično veliki. Sve drugo je u najboljem redu. Moram vam priznati da sam sebe iznenadila koliko se pozitivno odnosim prema ovoj trudnoći, budući da umem da budem paničar i hipohondar.

Imate li strah od porođaja?

– Ranije, dok nisam i sama započela trudnoću, to sam zamišljala kao mnogo strašnu stvar. Sada sam opuštena, a u dogovoru s lekarom mislim da ću se odlučiti za carski rez. Kada ste začeli putem vantelesne, a pritom ste u godinama u kojima sam ja, to su ozbiljni preduslovi za takav porođaj. Najverovatnije ćemo to i uraditi. S tim nemam nikakav problem. Mnoge žene koje su se na taj način porodile dale su mi savete i umirile me. Danas je to dovedeno do savršenstva i kažu da u proseku svaki drugi porođaj prolazi na taj način. Porodiću se u jednoj privatnoj bolnici koja mi je takođe preporučena i mirna sam.

Da li ste okruženi čitavim timom ljudi iz porodice koji brinu o vama ili ste samostalna trudnica?

– Niko mi osim Peđe ne pomaže, a imamo nameru da tako i ostane kada se beba rodi. Ideja je da sve radimo sami, a da babe i dede, naravno, viđaju unuku kad požele. Videćemo da li će se to ostvariti u praksi, ali sve što budemo mogli, uradićemo sami. Želimo da uživamo u svakom trenutku i kroz taj proces i učimo. Ne želim da sutra angažujemo ni dadilju.

I sami kažete da vam je Peđa dosta pomogao oko svega, da li su ovo prvi pokazatelji da će biti angažovan tata?

– Najviše zasluga moram da pripišem njemu za ceo ovaj proces. On je odigrao najbitniju ulogu. Davao mi je hormonske injekcije tokom procesa vantelesne jer sam uvek imala problem sa iglama i nije bilo govora da ja to sama radim. Pitala sam Peđu da li bi on to hteo. Izgledao je kao pravi profesionalac u tim trenucima, iako mi je po završetku celog procesa priznao da mu uopšte nije bilo svejedno zbog velike odgovornosti, ali da svoj strah nije smeo da pokaže. Danas me veoma štedi i za sve govori „neka, ja ću“ iako meni nije teško da nešto uradim po kući. Peđa će biti savršen otac, potpuno se uneo u sve ovo i stalno obigrava oko mog stomaka i „razgovara“ sa bebom.

U kojoj meri novonastala situacija u kući utiče na vaš odnos?

– Peđa me toliko podržava i podjednako uživa u mojoj trudnoći da čak mogu reći da nas je ovo iskustvo povezalo na nekom višem nivou i naša ljubav jača je nego ikad. Ovo mi je najbolji period u životu. Pritom, oboje se radujemo što je devojčica. Naročito ja, koja sam za to navijala od samog početka, dok je Peđi bilo svejedno iako je sada i on zbog toga presrećan. Kažu da su devojčice privrženije tati, a ja već vidim da će to biti pakao u kući. On kaže da će je tretirati kao princezu i da će obigravati oko nje, tako da ću ja morati da budem „loš policajac“ u svemu. Ipak, drago mi je što je devojčica. Ne znam šta bih radila s dečakom jer nisam neki sportski tip. S njom ću svašta raditi.

Koliko vas je dosadašnja trudnoća promenila kao osobu?

– Mogu da kažem za 360 stepeni. Prioriteti su mi se promenili. Nikada ranije nisam umirala za decom kada prođu ulicom, kao što neke žene to rade, niti je taj instinkt u meni bio jak. Međutim, kada sam prvi put čula njeno srce na ultrazvuku, pa kada sam je prvi put osetila u stomaku, stvari su počele brzo da se menjaju. Sada u tržnom centru prvo jurim u prodavnicu sa bebi-stvarima, dok sam ranije, naravno, kupovala sebi. Sada je sve podređeno njoj. Čak sam preterala, pa sam joj već pokupovala svašta. Mnogo više odeće nego igračaka. Mogu vam reći da će moja beba biti specifično odevena, čekaju je crni bodići i džemperići, rokerske haljinice, kao i razne druge boje, ali definitivno ne samo roze, što obično preovlađuje u radnjama. Sada sam počela i da primećujem drugu decu u prolazu. Gledam kako se ponašaju, šta rade, kako ulaze u vodu, da li beba spava ili ne. Razmenjujem iskustva s roditeljima, a počela sam i da čitam stručne knjige. Od drugarice sam prvo dobila bukvar trudnoće „Šta da očekujete dok čekate bebu“, a sada već listam i „Prvu godinu roditeljstva“.

Novembar je mesec u kojem najpre punite ravno četrdeset godina, a koji dan kasnije rađate ćerku. Vidite li predstojeći period kao početak za novu Ivanu?

– Često pitam Peđu da li je svestan da od sada više nema „njega i mene“, već smo uvek i svuda nas troje. Više nikada nećemo biti sami jer je u našem životu još jedna osoba. To je zaista velika prekretnica, ali to smo i želeli i radujemo se tome. Desilo se da ću bebicu roditi oko mog rođendana, što će svakako biti moj najlepši poklon, ali samu priliku neću slaviti. Ipak će sve biti podređeno bebi u tim danima, kao što je i danas.

Vidite li kao prednost to što postajete majka u četrdesetim?

– Svakako ću biti zrelija majka nego što bih bila ranije. Sada sam svoja na svom, spremna sam psihički i fizički, a psiha je tu najvažnija. Znam da je neko psihički spreman i sa osamnaest, ali ja to nisam bila. Ne mogu da zamislim sebe kao majku ni pre deset godina. Mislim da beba dolazi u pravom trenutku.

Da li biste voleli veliku porodicu sad kad prvo dete već stiže?

– Svi mi govore da ne bi trebalo dugo da čekamo na drugo dete, jer kad prođe previše vremena, teško se žena odlučuje na taj korak. Volela bih veću porodicu, ali hajde da prvo izguramo ovu trudnoću.

Izjavili ste da vam je venčanje sada u drugom planu, međutim da li ga planirate?

– Znam da bi zbog ćerke bilo dobro da se mama i tata „ovekoveče“ na papiru. Mislim da će se to dogoditi naredne godine. Vidim da je sad moderno da se u isto vreme organizuju prvi rođendan deteta, krštenje i venčanje u istom danu. Tri u jedan. Ipak, videćemo.

Nedavno ste se vratili s Palma de Majorke, da li je trudnoća još lepša kada se održava u takvom ambijentu?

– Obožavam da putujem i ne mogu da se smirim, stalno bih nekud išla. Čula sam da je za trudnice prikladno da putuju najkasnije do četvrtog meseca, a nakon toga sledi strogo mirovanje. Međutim, ja sam od tog perioda do danas bila na četiri odmora. U junu sam bila u Dubaiju jer sam bila sigurna da je tamo topla voda, pošto ne smem u hladnu. Mislila sam da je to kraj, ali neplanirano sam otišla u Crnu Goru, pa u Grčku, i sad na Majorku u sedmom mesecu, uz dopuštenje lekara. Budući da je od prvog dana moja trudnoća išla u pravom smeru, nije video opasnost i pustio me je. Taj odmor mi je i najviše prijao iako sam na njemu bila dosta aktivna. Trudnice obično najviše leškare, ali Peđa je na svom satu koji meri korake jednog dana izmerio da smo prepešačili gotovo deset kilometara.

Izvor: Story
Foto: Promo