Fabrika radi, ali u zakupljenim pogonima
„Sanč” je upravo dobio iz Nacionalnog investicionog plana 100 hiljada evra, odnosno prvu četvrtinu bespovratnih sredstava za zapošljavanje 200 radnika u fabrici obuće koju će graditi u Vranju.
Prema ugovoru što ga je ova vranjska firma potpisala početkom godine sa agencijom za strana ulaganja SIEPOM, prva rata stigla je pošto je obezbeđena lokacija, dok će se ostali iznos, 300 hiljada evra, isplaćivati kod dobijanja građevinske, potom upotrebne dozvole i, najzad, pri prijemu predviđenog broja radnika.
Kako je „Pregledu” izjavio direktor „Sanča” Srđan Dejković, na traženje odgovarajućeg placa u Vranju potrošili su mnogo vremena, tri−četiri meseca, budući da u postojećim industrijskim zonama nije bilo prikladnog prostora (predviđa se da fabrika pod krovom ima oko 4,5 hiljade kvadrata), što će odgoditi početak same gradnje za kraj ove građevinske sezone, ako posluži vreme ili, verovatnije, početak iduće. Zasad, određena je i vranjska projektantska kuća koja će izraditi projekat.
Čitava investicija, inače, vredi dva miliona evra, a kad se ostvari, suosnivač „Sanča”, „Sant Luis”, imaće prve vlastite proizvodne hale u našoj zemlji. U njima će raditi bar 330 obućara koji će praviti 1.700 pari obuće dnevno. Pomenuta prva tranša podrške SIEPE za ovu grinfild investiciju takođe su i prva podsticajna sredstva koja je „Sanč” kao preduzeće sa osnivačkim stranim kapitalom uopšte dobio u Srbiji za skoro šest godina rada. „Mi već osam meseci radimo kao fabrika iz projekta. Već imamo te radnike i kapacitete samo što su razuđeni, nalaze se na više lokacija”, ističe Dejković. „Sanč” proizvodi, sem glavnine u zakupljenom prostoru u „Hemijskoj industriji Vranje”, od početka godine još i u unajmljenoj hali na 700 kvadrata u bivšoj „Koštani” u Vranju gde upošljava između 80 i 90 obućara, te pogonu u Boru sa 40 zaposlenih. Tako firma već sada broji više od 380 zaposlenih, među kojima je 200 sa stalnim angažmanom.
„Sanč” je ove godine povećao ukupan prihod za oko 10 odsto što je, prema Dejkovićevom kazivanju, bio i njihov prevashodni cilj. ”Firma se znatno razvila, povećala, a sad nameravamo da unapređujemo poslovanje. Uspeli smo da stabilizujemo kapacitet, manje koristimo kooperante, pojačali smo plasman gotovog proizvoda”, pojašnjava „Pregledov” sagovornik napominjući da su povećali prodaju i u zemlji i u inostranstvu, pre svega u okolnim državama, osvojivši posredstvom „Alpine” i tržišta Hrvatske i Slovenije. Fabrika je izvezla do 30 odsto vše obuće nego lane, a realizaciju na domaćem tržištu uvećala za 10− 15 odsto. Njene ambicije usmerene su ka Rusiji, no sa ozbiljnijim nastupom na ruskom tržištu računa tek po useljenju u svoje pogone.
Kapaciteti „Sanča” još uvek su većinom, 65−70 odsto, angažovani na lon poslovima, pa naročita pažnja u nastupajućem razdoblju posvetiće se uspostavljanju odnosa pola−pola kao optimalnog. Isto tako težiće se značajnijem učešću prodaje gotove obuće u plasmanu. Tokom godine ono je uvećano za oko pet odsto – trenutno 75 odsto sveg prometa čini plasman gotovog proizvoda, ali u „Sanču” nastoje da on dostigne 85, pa i 90 odsto što će biti najpovoljnije za poslovanje. Dejković ovde naglašava da stabilan kurs evra poslednjih meseci svima koji se bave doradnim poslovima olakšava planiranje prihoda i rashoda. U lon poslu svako kolebanje kursa najviše pogađa radnike pre svega, a onda i firme s najviše radnika. („Pregled“)