Dolar nikad jeftiniji prema evru, svetske akcije u padu

Američki dolar pao je juče na rekordno niske grane prema evru otkako je zajednička evropska valuta uvedena u berzanski promet 1999, a u opticaj 2002. godine, pritisnut procenama o neminovnom smanjenju zvaničnih američkih kamata da bi se lakše prebrodila tekuća kriza na tržištu hipotekarnih kredita.

Neizvesne perspektive američke ekonomije doprinele su padu indeksa akcija na vodećim evropskim berzama, pri čemu je najveća silazna korekcija zabeležena kod hartija kompanija visoke tehnologije, koje su prethodnog dana najviše odskočile. Očekivanja da američka Fed na sastanku sledećeg utorka smanji ključnu stopu, kamatu na federalne fondove, možda i za čitavih pola procenta, na 4,75 odsto, i time započne ciklus labavljenja monetarne politike umanjuju privlačnost dolara za investitore. Osim što je pao na rekordno niskih 1,3889 za evro, dolar se, petu berzansku sesiju zaredom, našao i na novom najnižem nivou za 15 godina prema korpi vodećih valuta, ne uspevši čak ni da očuva pozicije prema japanskom jenu uprkos neizvesnosti posle ostavke japanskog premijera Šinzo Abea. 

Dolar je opteretila i procena američkog sekretara finansija Henrija Polsona da će nestabilnost na tržištu potrajati duže nego finansijska kriza iz 1998. godine. Evro je, pak, našao podršku u izjavi predsednika Evropske centralne banke Žan−Klod Trišea da je monetarna politika banke i dalje u funkciji pospešivanja ekonomskog rasta.

Panevropski indeks akcija FTSEurofirst 300 bio je polovinom dana u padu 0,1 odsto, a nemački Daks i britanski FTSE 100 za 0,2 odsto. Investitore na berzama akcija najviše zabrinjavaju neizvesne perspektive američke ekonomije i još uvek nepoznat stepen gubitaka zbog krize na tržištu potprvoklasnih hipotekarnih kredita u SAD. („Tanjug“ – „Pregled“)