Divčev oproštaj

Veliko ime, velika karijera, popmpezan kraj... ili- početak?

Vlade Divac se oprostio od košarke onako kako to nije učinio ni jedan sportista sa ovih prostora i svoje ime iskoristio je kao dobar početak za jednu novu priču.

Na stranu to što beograđani vole da imaju bilo kakav povod da se skupe, da proslave, da se provedu na ulicama grada... Imena koja su najavljena da će se makar prošetati binom ispred Savezne Skupštine dovoljan su razlog da jednu subotu provedete u šetnji Beogradom, uz muziku i neka od najvećih imena svetske košarke.
Za razliku od „spontanih“ okupljanja Beograđana, ovo je pravilo manju gužvu u ostalim delovima grada. Mogli ste da naslutite da se nešto događa u gradu tek po nedostatku parking mesta i zbog muzike u daljini. A za razliku od „poluspontanih“ okupljanja, ovo je bilo mnogo bolje organizovano, te ste mogli samim pogledom na binu da zaključite da je nekome
baš stalo da ovo veče učini posebnim.

A na bini je bilo- za svakog ponešto! Cele večeri smenjivali su se muzičari iz regiona, koji su uz po jednu pesmu pozdravljali najveće ima naše košarke, i podržavali njegovu ideju i želju da pomogne drugima... Negativ, Darko Rundek, Atomci... A u međuvremenu, njegovi prijatelji, sportisti iz zemlje i sveta, izlazili su da se predstave Beogradu. Na video bimovima smenjivali su se snimci na kojima su velika imena košarke i javne ličnosti Amerike, govorile po nešto lepo, dirljivo, simpatično o Divcu. Voditelj, glumac Gordan Kičić je uz velike reči najavljivao jednog po jednog Divčevog prijatelja koji su došli da zajedno pozovu ljude da pomognu. Saša Danilović, Siniša Mihajlović, Savo Milošević, Sale Đorđević... „Aplauz za Vladu, što je uspeo sve da nas okupi! Živela Srbija!“ Peđa Stojaković, Gregg Popovic, Rašo Nesterović, Sarunas Marciulionis, teško je i nabrojati sve one koji su došli ovog vikenda u Beograd... Ali došli su u zemlju gde se „igra najbolja košarka na svetu“, kao što kaže Greg Popović... A i imali su dobar razlog jer je „Vladino srce veće od njegovog košarkaškog umeća“...

Muzičari su za svoj deo programa birali uglavnom svoje najveće hitove. Darko Rundek, ovog puta uz pomoć Balkanopolisa, otpevao „Enu“, Atomsko Sklonište se predstavilo uz „Za ljubav treba imat dušu“, Van Gogh je odsvirao „Neko te ima“. Vlade je proglašen šampionom flopinga – foliranjem faulova, i uz duhovite izjave njegovih NBA saigrača sa video bima, na binu su izašli Scott Pollard, Dejan Bodiroga, Chriss Webber... „Dobro veče, Srbija!“ prve su reči kojima je Veber oduševio Beograđane, i tako započeo jedno od najupečatljivijih „predstavljanja“ te
večeri... Osim što je izašao na binu sa tri prsta u vazduhu, rekao je da mu je čast što je tu i da „nikada nije video toliko ljudi koji su došli da podrže samo jednu osobu“. „Vlade mi je obećao da će me dovesti, zato što sam ja prvi Srbin crnac – Kris Veberić!“

Nakon neubedljivog nastupa Aleksandre Kovač koja je otpevala prvi singl sa novog albuma „Ti“, na binu je izašao obnovljeni, nedavno ponovo okupljeni bend Deca loših muzičara, sa Goranom Jeftovićem kao glavnim vokalom. Ako se sasvim malo razumete u njihov rad, možete samo jednom da pogađate šta su svirali... Beogradom se orio refren „Vlade!... Divac!“, a Gordan Kičić je nakon toga najavio centralnu figuru celog ovog događaja, čoveka koji je organizovao ovo veliko okupljanje.

„Nisam nikada imao ovoliku tremu...“ i to je bio razlog što je Vlade pročitao svoj govor koji je, kako sam kaže, trebalo da nauči napamet. Sišao je u publiku, zatim je na red došao hor, pa dve devojke koje su iz drugog ugla predstavile poentu svega onoga što Vlade čini... one su deo grupe ljudi kojima smo se skupili da pomognemo.

U back stage-u, Djole i Paspalj, na bini Mori Cante, pa Slobodan Trkulja i Balkanopolis, zatim Esma Redžepova, Šaban Bajramović i trubači. Zagrljeni, Vlade Divac i njegova porodica i
prijatelji, igrali su i pevali sa Beograđanima, do kasno u noć. „Prokleta je Amerika i zlato što sja...“, ali i ta Amerika je odala priznanje našem Vladi...

Izbeglica, ljudi bez krova nad glavom, još uvek ima puno. Oni misle da su zaboravljeni. Ali postoje ljudi koji imaju i snage i volje da pokrenu one koji su zaboravili, da pomognu. Ako za bilo šta vredi „iskoristiti“ ime i poznanstva, to je pomoć drugima, i baš to je uradio Vlade Divac. Zato neću pričati više o njemu i njegovom značaju za našu i svetsku košarku. Ako nam bilo
šta znači njegovo ime, poslaćemo po jednu poruku... Ne znate broj? 6412 ili 6312... "Možeš i ti!"