ANTALIJA S PET ZVEZDICA: Hedonizam, hedonizam i... hedonizam

Zajednički imenilac svih visokokategorisanih hotela u južnoj Turskoj svodi se na: luksuz pre svega, čisto more, uređene plaže, mnoštvo bazena (i onih s morskom vodom), opojni miris oleandara u uređenom zelenilu, obilje ukusne hrane, poslastica, a bogami i koktela, zabava do duboko u noć... kad vam se učini da zvezde i mesec možete dotaknuti rukom. Inače, navodno su upravo Turci osmislili koncept all inclusive, koji su prihvatila letovališta na Blikom istoku i na severu Afrike, ali se nije sasvim "primio" u Evropi

Današnja dvomilionska, moderna Antalija spominje se od 2. veka nove ere i nazvana je po svom osnivaču Atalusu II, kralju Pergamona, koji je, po legendi, izbor te lokacije za podizanje grada obrazložio rečima: "Ovo je deo sveta, gde zemlja dodiruje raj", a u vreme dominacije Rimske republike postala je jedna od najznačajnijih luka na Sredozemlju, pa se tako i danas u Starom gradu šepuri restaurirana rimska luka, u kojoj su usidrene privatne luksuzne jahte i brodovi za iznajmljivanje.

Inače, ova arheološki nepotpuno istražena oblast poznata je još iz biblijskih, novozavetnih vremena, pre svega po tome što su u Miri (danas Demre), nedaleko od Antalije, u bazilici podignutoj njemu u čast, pohranjene mošti Svetog Nikole Mirlikijskog, u kojoj su počivale do prenosa u Bari u 11. veku, a ranije, u 2. milenijumu pre nove ere, naseljavali su je Hetiti, u to vreme veoma organizovan ratnički narod, koji je u nekoliko navrata izvojevao pobede protiv najmoćnijeg protivnika, vladara Starog Egipta Ramzesa II (smatra se da je on začetnik ratne propagande, jer je na stubovima hrama u Abu Simbelu te izgubljene bitke slavio kao pobede), a onda je, posle milenijumskog postojanja, to hrabro pleme nestalo s istorijske pozornice. I do danas je ostala nepoznanica: kuda su Hetiti otišli u vreme kad su bili na vrhuncu moći, i šta im se dogodilo?

Dvorana bogova

U starom delu Antalije obavezno treba obići četvrt Kaleiči, oko rimske luke, s uzanim popločanim ulicama, koje neodoljivo podsećaju na Ohrid, a kuće u tom delu grada obnovljene su i pretvorene u pansione, restorane i butik-hotele. U modernim kvartovima sve miriše na novo, bulevari su uređeni, a Turci su u poslednje dve decenije mnogo uložili u infrastrukturu, pa se od jednog do drugog letovališta stiže brzo i lako. U biznis-kvartu primetila sam nešto neobično: brojne poslovne zgrade od stakla i čelika, u crno obojene pod vrelim mediteranskim suncem! Možda je to trenutna arhitektonska moda u ovom delu sveta...

A između dve, kilometrima duge, gradske plaže Lare i Konjaltija reka Duden survava se u Sredozemno more raskošnim vodopadom s visine od petnaest metara. Božanstveno!

Naravno, najočuvaniji su spomenici kulture iz otomanskog perioda, jer su Turci Seldžuci osvojili ovu oblast u 13. veku i u Antaliji su u to vreme jedni pored drugih živeli Jevreji, muslimani i hrišćani, a kako su pripadali različitim religijama, svaka zajednica imala je svoj kvart okružen zidinama, baš kao u Starom gradu u Jerusalimu. Posle Prvog svetskog rata broj stanovnika ovog lučkog grada naglo je porastao, jer su se u njega doselili Turci s Kavkaza i Balkana. A onda je Mustafa Kemal Ataturk uzeo dizgine u svoje ruke i stvorio modernu, sekularnu državu, promenivši sve što se promeniti moglo, pa čak i navike svog naroda – od tada Turci umesto kafe piju jak crni čaj, pun kofeina, a naši domaćini tvrde da gosti iz Srbije konzumiraju najviše kafe, one fine, turske, aromatične.

U arheološkom muzeju grada mogu se videti postavke iz kamenog i bronzanog doba, kao i iz doba Vizantije, a u Dvorani bogova izložene su odlično očuvane statue nekolicine "stanara" grčkog Olimpa. Do muzeja se može doći pešice ili vožnjom staromodnim tramvajem od stanice Kale Kapisi u Kaleičiju.

A sad, dalje na jug!

Između Antalije i Kemera prosula su se brojna obalska mestašca, u kojima su izgrađeni luksuzni hoteli za goste s istančanim ukusom, ali, gle čuda, usput sam videla i nekoliko grobalja, za koja sam, sudeći po spomenicima, u prvi mah pomislila da su ili katolička ili pravoslavna: nigde turbeta ni "piramida", tako karakterističnih za muslimanska poslednja počivališta u Bosni i Sandžaku. A važno je napomenuti i ovo: uprkos tome što je prva dama ove velike zemlje uvek zabrađena tako da joj se ni vlas kose ne vidi, u tih sedam dana, koliko smo s "Big Blueom" proveli na info-turi, retko sam videla čak i starije žene s maramom na glavi. Mlađe su listom moderno odevene, a lako im je da takve budu kad, uz pristojne prihode, mogu da pazare – u "Vaikikiju" i sličnim domaćim trgovinskim lancima – relativno kvalitetnu garderobu za sitne pare. Naravno, u manjim privatnim prodavnicama cenkanje je uobičajen i poželjan "sport", jer se tako mogu uštedeti značajna sredstva: naša koleginica kupila je fenomenalnu kožnu jaknu čak 50% jeftinije, jer se nije predavala dok nije postigla željenu cenu.

U letovalištu Beldibi, na podjednakoj udaljenosti od Antalije i Kemera, u podnožju moćne planine Taurus, koja se proteže od maloazijske obale naspram Rodosa do Irana, uživaju ponajviše bogati Rusi, a biraju "Nirvanu" ili "Rixsos" zato što ovi rizorti, osim osnovne vrhunske usluge, nude sve što turistima može pasti na pamet: spa centre, adrenalinske sportove na vodi, plesne škole, terene za tenis i golf, jogu, pilates, akva-parkove, zoo-vrtove... I sve je podređeno zadovoljstvu. Upravo zbog ovakve strukture gostiju domaćini dobro govore ruski, pa je to, bar na južnoj obali, postao drugi "zvanični" jezik. A kako su Rusi veoma probirljivi, ne kaže se uzalud: Ako ne znaš kuda ćeš, biraj odredište na koje oni rado odlaze.

Na svakom koraku Antalijske regije primećuje se visoka ekološka svest ovdašnjeg stanovništva, ali i države. Naime, hotelski kompleksi izgrađeni su tako da se oko bazena i jednospratnih vila u nizu prostiru negovani travnjaci, ali se vodilo računa o svakom zatečenom stablu, pa su ih neimari ili zaobišli ili uklopili u objekat. A Turska je baš bogata šumama, pogotovo kedrovim, ali ovde je nepoznat termin "seča stabala" osim ako je reč o planskoj proizvodnji nameštaja ili za potrebe građevinskih preduzeća...

"Naš" rizort

Hotel "Amara" u Tekirovi, desetak kilometara južnije od Kemera, naši turisti doživljavaju kao svoj, jer se osoblje nekako prisnije odnosi prema nama nego prema drugim gostima. Za nas može sve: čak i kad se posle ponoći bar na plaži zatvori, uvek će ostati neko da nas posluži dok god nam prija da ćaskamo ili zurimo u more. U restoranu "Felini" služe se lagana jela i kolači u bilo koje doba noći, pa ako neko propusti večeru, sigurno neće ostati gladan. Hotelska plaža jedna je od najlepših na ovom delu turske rivijere, ležaljke su uglavnom popunjene, a konobari u redovnim razmacima kruže nudeći osvežavajuće alkoholne ili bezalkoholne napitke.

Naravno, uživancija je zagarantovana i na bazenima, u kojima se u maju voda zagreva, što najviše odgovara deci, jer ih roditelji ne prisiljavaju da prekinu zabavu da bi se sunčali. A klincima prija i akva-park, i obilazak zoološkog vrta, i kontrolisani skokovi s mola u more, kao i animatori koji provode s njima mnogo vremena, pa roditelji mogu da se posvete svojim partnerima.
Za mlade, željne noćnog ludovanja, tu je diskoteka na prostranoj platformi iznad mora, a kad se umore od đuskanja, noćno kupanje im je nadohvat ruke: dovoljno je da se nagnu preko ograde i da završe u osvežavajućoj vodi.

Nedaleko od ovog hotelskog kompleksa, u podnožju Taurusa izgrađena je gondola, koja turiste za petnaestak minuta preveze do najvišeg vrha Tahtali, na preko dve hiljade metara, s kojeg se, pod uslovom da nema oblaka, ovaj deo Turske vidi kao na dlanu. U vrelim letnjim danima baš prija pogled na "krpice" posivelog snega uz hladan vetar, koji na toj visini gotovo uvek duva...

Šta to beše patriotizam?

Opšte je poznato da većina ovdašnjeg stanovništva podržava Erdogana, uostalom, njegove pobede na izborima govore u prilog tome, kao i da mu opozicionari i njihove pristalice pružaju snažan otpor. Međutim, u trenutku kad se sa SAD zagužvalo oko Kurda i Sirije, predsednik je pozvao sunarodnike da izvuku devize iz slamarica i da ih u bankama zamene za domaće lire, jer se zbog turbulentnih političkih prilika očekivala inflacija a, kako nam je ispričao naš vodič Dušan Anastasov, i oni koji ga vole i oni koji ga ne vole stajali su u dugim redovima pred bankama da učine onoliko koliko mogu za svoju zemlju. Možete li zamisliti takav scenario kod nas?

Eucerin vam neću oprostiti!

Otkad ga je preuzeo "Vansi", na aerodromu "Nikola Tesla" pojačane su kontrole, što je u redu, ali zbunio me je prolazak kroz skener. Naime, morala sam stati obema nogama u raznošku i s rukama u položaju kao da se pripremam da pokažem bilderske tricepse, što nisam doživela ni u vazdušnoj luci "Ben Gurion" u Tel Avivu. Na sve to, oduzeli su mi bočicu od 200 ml "Eucerina" za zaštitu od sunca, inače poklon agencije "Big Blue" za srećan put, iako je bila originalno zapakovana, pa su je odložili u besprekorno čistu kantu za otpatke, odakle će verovatno završiti na nekoj uličnoj tezgi... Kad bih znala da će te oduzete kozmetičke preparate prodati i prihod usmeriti, recimo, deci bez roditeljskog staranja, bilo bi mi lakše...

Vrhunski dometi turske medicine

Ako vam se dogodi da se, kao moja koleginica, okliznete u spa centru zaobilazeći grupicu dece (kojima tamo nije mesto), najbolje je da to bude u Turskoj, jer će kola Hitne pomoći doći po vas u "roku od međutim", odvešće vas na rentgensko snimanje, a kad utvrde da je posredi prelom, smestiće vas u privatnu bolnicu, gde će se tim lekara i hirurga pobrinuti za to da operacija i postoperativni tok proteknu u najboljem redu. Naime, država mnogo ulaže u opremanje bolnica, u napredne tehnike lečanje, a lekare šalje na školovanje i usavršavanje u najbolje medicinske centre u Evropi i Americi, pa mnogi bogati turisti spajaju lepo i korisno: dođu ovde na odmor i usput obave poneku "popravku". I, da, ovo je veoma važno: pre putovanja obavezno uplatite putno osiguranje, jer da ga moja koleginica nije imala, ko zna kako bi se ova epizoda završila...

Tekst: Mirjana Pantoš
Foto: Big Blue Media