RTB vredi 1,3 milijardu dolara?

Postojeće istražene geološke rudne rezerve u ležištima rudnika obezbeđuju proizvodnju bakra u Srbiji do 2053. godine, sa donjom granicom profita od 7,1 milijardi dolara

Krajem ove nedelje, tačnije 5. oktobra, zaključiće se lista potencijalnih kupaca za RTB Bor. Posle toga biće odlučeno da li su potencijalni kandidati stekli status „prihvatljivog učesnika“. Potencijalni kupci će onda imati obavezu da svoje ponude dostave do 22. novembra. 
U konkurenciji su za sada, kako se može saznati; ruski oligarh Oleg Deripaska i „Ist point“ Zorana Drakulića, a da li će prodajna cena sa početnih 340 miliona dolara otići za desetak miliona ili nekoliko stotina naviše, znaće se uskoro. I dalje postoji dilema oko dugova ovog preduzeća koji padaju na teret države, kao i vrednosti nalazišta rude. Procenjuje se da dugovi iznose oko 500 miliona evra. Najviše se duguje državi, odnosno državnim preduzećima: približno oko 359 miliona evra. 

Prodaja borskog basena izaziva veliko interesovanje kompanija pre svega zbog visoke cene bakra na svetskom tržištu obojenih metala, (trenutna cena 8.155 dolara po toni) ali i zbog procene da se u tom području nalazi još ležišta rude koja će u dužem periodu moći da se eksploatiše. Prodaja je od samog početka u žiži interesovanja javnosti, pa je većina potencijalnih kupaca, kako se može čuti, proteklih dana kontaktirala i sa menadžmentom RTB i sa sindikatima i zaposlenima. Procenu vrednosti RTB „Bor“ uradila je kompanija „Deloit“ i ona obuhvata imovinu i zemljište delova Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionice sa rafinacijom. Znači, ne prodaje se rudno bogatstvo, već samo imovina i oprema koja se koristi za eksploataciju. Iako tenderski uslovi predviđaju 180 miliona investicija, one će, gotovo sigurno, morati da budu veće ako se želi jeftinija proizvodnja. „Proizvodni troškovi, po pravilu, ne bi trebalo da nadmaše 1.500 dolara po toni, ali do sada je vađenje koštalo oko 3.000 dolara za tonu. Ovako visokoj ceni doprinosi zastarela oprema, kaže Zoran Petković, bivši dekan Rudarsko−geološkog fakulteta i dugogodišnji inženjer u RTB−u. Prema njegovim rečima, budući vlasnik će samo u proizvodnju morati da investira preko 300 miliona dolara. 

Studija koju su napravili prof. dr Zoran Petković, prof. dr Nadežda Ćalić, Blagoje Spasovski i Miomir Stefanović, kaže da RTB „Bor“ vredi oko 1,3 milijardu dolara. Prema toj studiji, postojeće istražene geološke rudne rezerve u ležištima RTB „Bor“ obezbeđuju proizvodnju bakra u Srbiji do 2053. godine, sa donjom granicom profita od 7,1 milijardi dolara. Prema toj studiji, od 1903− 2003. proizvedeno je 3,8 miliona tona katodnog bakra, ali su overene bilansne rudne rezerve u Boru i Majdanpeku 2,0 milijarde tona rude bakra sa 0,427% bakra u rudi ili potencijalna proizvodnja iz tih ležišta može da donese 4,0 miliona tona katodnog bakra. To znači da godišnja proizvodnja rude iznosi 25 miliona tona, a proizvodnja katodnog bakra iz domaćih sirovina 45.000 t/godišnje i da je vek eksploatacije još 100 godina. Pored toga, može se dobiti, kod iskorišćenja od 40%, i 68 tona zlata ili 2,186.495 unci. Postoje ozbiljne svetske analize koje pokazuju, zbog rasta privreda Kine, Indije, Rusije, Brazila i Argentine, da cena bakra neće padati ispod 8.000 dolara za tonu, da cena zlata neće padati ispod 550 dolara za uncu, što znači, kada pomnožimo i saberemo gornje iznose, da je vrednost ležišta preko 33,2 milijarde dolara.(„Pregled“)