Klazz Brothers & Edson Cordeiro
Beograd je zaista postao metropola! Iste večeri kada je u Sava centru pevao Brajan Feri, a u Areni svirala grupa Muse, malobrojna publika u JDP-u imala je priliku da prisustvuje jednom posve neobičnom koncertu. U okviru Jazzy BEMUS-a na daskama ovog pozorišta odvijao se nesvakidašnji muzički spektakl, u režiji nemačkog trija Klazz Brothers, koji je prodrmao prisutne.
Koncert je započeo u kamernoj atmosferi i s nelagodnošću umetnika, koji su bili vidno frustrirani polupraznom salom. Braća Klazz i njihova fuzija džeza i klasike predstavljaju svojevrsnu atrakciju svuda u svetu, te je suočavanje s praznim sedištima u gledalištu bila početna "knedla u grlu" i za umetnike i za publiku. No, već prvi zvuci Bahovog Preludijuma u d-molu, vešto prevedeni na džez jezik, odagnali su sumnju da će to biti tek jedno propalo veče. Pijanista Tobijas Forster, njegov brat Kilijan na kontrabasu i bubnjar Tim Han nisu samo izvanredni instrumentalisti zavidne klasičarske tehnike, već i ozbiljni poznavaoci džez muzike.
Brak između klasike i džeza veoma često liči na "protivprirodni blud" i pati od trivijalnih momenata, ali dobri poznavaoci oba stila, poput Braće Klazz, našli su pravu meru i ukusnu umetničku ravnotežu, koja može da zadovolji i najzahtevniju publiku. U maniru klavirskog, trija na tragu Pitersona ili Bila Evansa, Braća Klazz harmonski i ritmički tretiraju najpoznatije teme iz klasičnog repertoara kao džez standarde, po principu tema - improvizacija. Duhovitom orkestracijom, spajanjem na prvi pogled nespojivog, oni su klasicima udahnuli svežinu i duh modernih vremena, još jednom dokazavši da su ove večite melodije besmrtne. Bilo je zaista interesantno iskustvo slušati Baha koji svinguje, Šopena u fank maniru ili Šumanove Dečije scene, reharmonizovane "evansovskim" jezikom.
Ipak, glavna atrakcija programa bio je brazilski pevač Edson Kordeiro i njegov ekscentrični nastup. Raspon od četiri oktave i neverovatne vokalne egzibicije, u kombinaciji s furioznim, provokativnim plesom, držali su publiku u stanju šoka. U maniru rasnog soprana, ovaj sićušni čovek je brilijantno započeo nastup Bahovom Arijom iz orkestarske svite BWV 991, a zatim je prošetao publiku kroz neobične miksove brazilske muzike, Žobima, Mocarta, Bizea, gospela, Prinsa, flamenga, Elingtona i Žorža Bizea. Za kraj je ostavio Bramsovu Uspavanku, koja se potpuno neočekivano pretvorila u evergreen My Way, s repertoara Frenka Sinatre. Njegov scenski nastup, sa mnogo teatralnosti, varira između razmažene operske dive i temperamentne igračice s karnevala u Riju, koja sambu nosi u bokovima. Prenaglašena emocija i namerno karikirano ponašanje na ivici bizarnog publiku nisu mogli da ostave ravnodušnom. Otvoreno aludiranje na sopstveno homoseksualno opredeljenje tokom koncerta, uz takav raskošan talenat, deluje neukusno, ali je, svakako, efektno. Kordeiro je, neosporno, ostavio jak utisak na publiku, možda i više svojom ekscentrišnošću nego vokalnim egzibicijama. To je šteta, ali i Kordeiro zna da je skandal oduvek bio najmoćnije oružje u sticanju popularnosti. Razumeli to kao proračunatu, namernu provokaciju, puki šou biznis ili ne, tek Klazz Brothers i živopisni Brazilac doživeli su ovacije i oduševljenje publike. Uz neosporan muzički kvalitet, puritansko negodovanje ostalo je bez argumenata.
Sasvim nesvakidašnji muzički doživljaj!