Kraj epidemije malih boginja

Epidemija malih boginja počela je u Srbiji u oktobru 2017. godine i od tada je od te zarazne bolesti obolelo više od 5.800 ljudi, a 15 osoba je preminulo. Poslednji slučaj bolesti je prijavljen u junu u Boru, a po epidemiološkim kriterijumima kada prođe dvostruki maksimalni inkubacioni period za neku zaraznu bolest, stiču se uslovi za odjavu epidemije, rekla je doktorka Darija Kisić Tepavčević. Možemo da kažemo da nemamo epidemiju malih boginja, istakla je profesorka.

Od početka ove godine Institutu za javno zdravlje Batut prijavljeno je 15 novoobolelih, a poslednji u junu.

Profesorka Darija Kisić Tepavčević sa Instituta Batut rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je u okotobru 2017. godine laboratorijski potvrđeno prisustvo virusa i ustanovljeno njegovo prenošenje u našoj polulaciji.

- Priča kada su u pitanju male boginje je jednostavna – onog momenta kada naša zaštitna sposobnost padne ispod nivoa određenog za određenog infektivnog agensa imamo sve uslove da se on širi - rekla je prof. Kisić Tepavčević.

Prema njenim rečima, virus malih boginja je izuzetno zarazan, tako da je potrebno da je 95 odsto nas otporno da bi sprečili epidemijsko širnje bolesti.

- Mi smo epidemiju dočekali sa kolektivnim imunitetom od 81 odsto, obuhvat vakcinacijom u najvećim gradovima, Beogradu, Nišu, je bio ispod 70 odsto. Vidimo koliko je bilo jednostavno da se virus širi - rekla je ona.

Po pravilu, što je niži stepen kolektivnog imuniteta, to je prouzrokovač virulentniji – ima veću sposobnost da izazove teže kliničke slike, čak i smrtne ishode.

- To se kod nas i desilo i u decembru 2017. smo prijavili prvi smrtni ishod, koji je u vezi sa malim boginjama, nakon 20 godina. Od tada do danas prešli smo dugačak put, i postigli smo značajne rezultate, svest o značaju imunizacije značajno je porasla tako da se danas približavamo tom zaštitnom nivou od 95 odsto, koji će da nas štiti od epidemijskog širenja bolesti - rekla je Kisić Tepavčević.

Prema njenim rečima, sada je obuhvat imunizacijom 93,4 odsto.

- Ponosni smo na to ali se nadamo i neophodno je da se ovakav uzlazni trend nastavi - kaže ona.

Stvoriti zaštitni štit

- Poslednji slučaj smo prijavili u junu ove godine u Boru, a po epidemiološkim kriterijumima kada prođe dvostruki maksimalni inkubacioni period za neku zaraznu bolest – stiču se uslovi za odjavu epidemije. S obzirom da su se sada stekli ti uslovi možemo da kažemo da nemamo epidemiju malih boginja - istakla je profesorka.

Bitno je naglasiti da se epidemije nalaze svuda oko nas, upozorava Kisić Tepavčević. Sve zemlje u okruženju praktično imaju epidemiju, BiH, Makedonija, Rumunija... U toku prošlog meseca 24 evropske zemlje su prijavile epidemijsko širenje bolesti.

U SAD nakon eliminacije bolesti imaju ponovo preko 1.200 zabeležnih slučajeva ove bolesti, podseća doktorka i ukazuje da je realno da imamo importovane slučajeve bolesti.

- Mi kao populacija moramo biti spremni da spremni da stvorimo zaštitni štit da ukoliko uđe virus morbila u našu populaciju, da mi našim odbrambenim sposobnostima, kolektivnim imunitetom sprečimo epidemijsko širenje - zaključila je Darija Kisić Tepavčević.

Izvor: Rts.rs
Foto: Ilustracija/Unsplash.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.