James Carter Organ Trio
Zvezda Jazzy BEMUS-a, saksofonista Džejms Karter i njegov Organ Trio na najlepši način su opravdali smelu inicijativu ovogodišnjih Beogradskih muzičkih svečanosti - da u program uvrste i džez muziku. Naš poznati violinista Sreten Krstić, umetnički direktor ove značajne kulturne manifestacije, koja se u Beogradu održava po 39. put, pokazao je veliku fleksibilnost i širinu, odstupivši od krute klasičarske koncepcije BEMUS-a i obradovavši poklonike džeza nastupom jednog od vodećih saksofonista današnjice. Prepuna sala Beogradskog dramskog pozorišta potvrdila je da je na pravom putu.
Džejms Karter se publici predstavio u jednoj od svojih mnogobrojnih postava, praćen orguljašem Džerardom Gibsom i bubnjarom Leonardom Kingom, dvojicom muzičara sa detroitske scene koji svojim izvođenjem i eksplozivnom energijom mogu da pariraju, i pri tom zaista uživaju, vulkanu zvanom Džejms Karter. Od prve numere, u ubitačnom tempu, ovaj saksofonista je uživo demonstrirao suverenu tehniku, koja u džez svetu već ima svoje ime - "karterijana" stil. Od soprana, preko alta, flaute i tenora, Karter se poigravao, izvlačeći iz ovih instrumenata "dušu", moguće i nemoguće zvuke, čitavu paletu tonova koji se od saksofona ne očekuju i prevazilaze njegov uobičajeni registar. Sve bi to bila tek puka cirkuska veština da Karter sa ukusom i merom ne pronalazi muzičko opravdanje svojim neverovatnim egzibicijama i uklapa ih u i te kako ozbiljan i sadržajan muzički tekst. U njegovim improvizacijama kuljaju ideje, razvijaju se i kulminiraju bez ikakvog "paternaškog" šablona, a svaki sledeći korus donosi neko novo iznenađenje. Iako svira veoma moderno, Karter pravi duhovite reminiscencije na džez tradiciju, citira delove poznatih džez tema i tonski dočarava minule stilove i velikane, poput Sidnija Bešea i Bena Vebstera, pa čak i Džoa Zavinula. To poštovanje i duboko poznavanje tradicije najviše se osetilo u numeri u kojoj se predstavio kao izuzetan flautista predivnog tona i zavidne tehnike, simpatičnoj "medium swing" kompoziciji koja je publici donela predah od erupcije zvuka i ritma. U baladi na tenoru muzički je aludirao na pokojnog Bena Vebstera, čiji je lik tumačio u Altmanovom filmu Kanzas Siti, s lakoćom demonstrirajući ogroman talenat.
Svakako treba pomenuti i odlične muzičare Gibsa i Kinga, posebno mladog orguljaša, koji je bio skrivena zvezda večeri. Našoj publici nepoznat, Džerard Gibs je umetnik velike muzičke invencije i energije. Od numere do numere on se stilski transformisao, "ložeći" i nadograđujući svaku Karterovu ideju u pratnji i "pržeći" u solima. Posebno je zarazno delovalo njegovo dobro raspoloženje i vidno uživanje u svakom odsviranom tonu.
Zaista najlepša završnica Jazzy BEMUS-a i pravo zagrevanje za Beogradski džez festival.
Ljiljana Sađil