MA­RI­NA TUCAKOVIĆ OTVO­RI­LA DU­ŠU: Pla­šim se smr­ti, ali se trudim da razmišljam samo o lepim stvarima

Ma­ri­na Tu­ca­ko­vić hra­bro se bo­ri sa opa­kom bo­le­šću i ne do­zvo­lja­va da je na tom pu­tu išta poko­le­ba. Ia­ko i da­lje pro­la­zi kroz te­žak pe­riod, ona se ne pre­da­je, ne­go uvek ra­do od­go­va­ra i na na­j­te­ža pita­nja. Ta­ko je bi­lo i ovog pu­ta.

Ma­ri­na je u in­te­r­vjuu za "Ku­rir" ot­kri­la ka­kvo je nje­no zdra­v­stve­no sta­nje, pri­ča­la je o svom po­ko­j­nom si­nu, ali i sa­ra­d­nji s na­j­ve­ćim mu­zi­č­kim zve­zda­ma.

Kako se sada osećate?

- Dosta dobro. Nije šampionski, ali dobro je. Svakako mi je bolje nego što je bilo.

Šta kažu lekari?

- To godinama traje. Ne može preko noći da se reši. Baš ove nedelje treba ponovo da uradim analize. Menjaju terapije, čekam da na Institut za onkologiju stigne neka nova injekcija.

Kad pogledate unazad, kako vam izgleda vaša borba?

- Iskreno, meni je sve to normalno. Više se ne osvrćem i ne razmišljam mnogo o tome. Imala sam nekoliko hemioterapija, pa me je doktorka skinula s toga i dala mi hormonske terapije.

Da li odlazite na lečenje u Nemačku?

- Tamo primam neke vakcine koje se dobijaju na svakih šest meseci. Možda ću ponovo ići, a možda i neću.

Šta preporučujete?

- Da se ljudi na vreme obrate lekaru, što ja nisam učinila. Svaki slučaj je priča za sebe. Nezahvalno je bilo šta preporučivati, ali treba sve probati, koliko god ko može.

Plašite li se smrti?

- Normalno je da se plašim. Svi se plašimo. Ne treba o tome razmišljati. Evo, ja sad kuvam supu i, verujte, samo želim da mislim o lepim stvarima.

Kažu da je stres najveći uzročnik problema.

- Možda neka mala doza neizvesnosti i straha postoji kad idem na magnet, skener, ali ovako nemam neki stres. Tako je kako je, biće šta će biti. Moje stanje se nije pogoršalo, nekad se bolje osećam, nekad lošije.

Da li vam se ljudi javljaju tražeći savet?

- O, da. Međutim, ne volim mnogo da pričam o tome. Uglavnom ispričam o onome kroz šta sam ja prošla.

Kako ide sa inspiracijom?

- Radim pomalo, kad je pesma dobra, imam inspiraciju. Ne mogu da grešim dušu, pevači me najpre pitaju za zdravlje, pa tek onda za posao.

Da li postoji nešto za čim žalite?

- Svako žali za nečim. Ja svakako za mojim sinom, koji je umro u 24. godini. Kad bih mogla da vratim vreme, samo bih to volela.

Da li drugi sin može da vas nasledi?

- Opasan je mali. Ne mora da me nasledi, on ima svoj put i neka ide tim putem. Traži savete u vezi s muzikom, međusobno se dopunjujemo.

Izvor: Kurir.rs
Foto: marina.tucakovic/Instagram