TRENUTAK POBEDE NASTUPIO JE U 11 SATI I 11 MINUTA: Srbija obeležila Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Prošla je tačno 101 godina od kada je okončana do tada najveća klanica u istoriji čovečanstva, danas poznata kao Prvi svetski, a tada kao Veliki rat. I zato Srbija slavi Dan primirja, koji je zapravo dan pobede za sve zemlje koje su učestvovale u ratu protiv centralnih sila, Nemačke i Austro-Ugarske. Iako je podnela žrtve nesrazmerne svojoj veličini, Srbija tek od nedavno obeležava Dan primirja, koji je u Francuskoj i Velikoj Britaniji već 100 godina najvažniji državni praznik.

Pariz, London, Beograd. Slično je danas bilo i u svim zemljama čije su zastave na najčuvenijem vagonu na svetu. Na vagonu u kome je carska Nemačka prihvatila uslove primirja, koje je značilo pobedu. Mnogi istoričari danas veruju da treba preimenovati Dan primirja u Dan pobede u Prvom svetskom ratu.

- Jedan deo javnosti insistira da je to Dan pobede. Naprotiv, i dan primirja i dan pobede. To su dve strane jedne iste medalje, jer je prvo nastupilo primirje i ono je označilo pobedu i srpskog i savezničkog oružja u Prvom svetskom ratu - objašnjava istoričar Dejan Ristić.

Trenutak pobede nastupio je tiho, 11. novembra u 11 sati i 11 minuta. Nemačka nije poražena u bici, već je nokautirana na nogama. Iscrpljena je britanskom pomorskom blokadom koja je donela glad i zaustavila industriju, kao i komunističkim ustancima u Berlinu, Beču i Budimpešti. Milioni vojnika na frontovima nisu razumeli kako je posle 4 godine rat odjednom stao.

- Ratovi pre toga su vođeni uglavnom kratko, sa relativno malim brojem žrtava. Ovo je bilo jedno industrijsko ubijanje koje je trajalo nekoliko godina. Tako da kada govorimo o Kraljevini Srbiji, ona na žalost, spada u sam demografski vrh gubitaka. Međutim, ta cifra od 1 milion i 200 hiljada vojnika je po poslednjim istraživanjima manja i iznosi negde oko 700 hiljada žrtava, što je takođe strahovita cifra za tako jednu malu zemlju - kaže istoričar Danilo Šarenac.

Poređenja radi, velike zemlje kao što su Francuska i Velika Britanija imale su tek nešto više poginulih vojnika od Srbije, koja je zvanično izgubila 27 % populacije. Ipak, praznik koji podseća na te žrtve u vreme socijalističke Jugoslavije je zaboravljen i obeležava se tek od 2012. godine.

- Svaki praznik mora da zaživi. Dakle potrebno je da prođe jedan vremenski okvir i čivi se da polako Dan primirja u Prvom svetskom ratu biva prihvaćen kao jedan važan istorijski događaj, a ne samo dan kada se ne radi - dodaje Ristić.

Ne samo važan dan u istoriji, već i velika istorijska škola. Iako nazvan Danom primirja, papir potpisan na današnji dan bio je zapravo surova kapitulacija. Takav ponižavajći mir nije bio dugog veka. Usledila je još veća katastrofa za čovečanstvo. I druga scena u vagonu u Kompienju.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pixabay.com