Majstorski rižoto

Da li ste se nekada zapitali ko sve pravi jela u našim restoranima? Da li kuvar mora da bude školovan ili je dovoljno da zna osnovne stvari, a sve ostalo se nauči usput? E pa, da znate, vreme priučenih kuvara je definitivno prošlo! U to se uverila i ekipa našeg portala koja je prisustvovala seminaru o pravljenju rižota, u organizovaciji Opšteg udruženja privatnih ugostitelja. Predavanje je držao Masimo Roseti, profesor na Italijanskom institutu za strane kuvare.

Kroz kuhnju restorana “Kristal”, za tri dana, koliko je seminar trajao, prošlo je oko 60 najboljih kuvara iz skoro svih beogradskih restorana. I svi su pažljivo slušali, a neki i zapisivali, savete iskusnog Rosetija. A on je pokazivao kako se pravi rižoto sa vrganjima, s ljutom papričicom i gorgonzolom, kao i sa gamborima i tikvicama. Pitali smo ga koje su to male tajne za uspešan rižoto?

- Umesto maslaca najbolje je da koristite hladno ceđena ulja, a pre kuvanja pirinač je potrebno i propržiti. Tečnost od supe treba da se dodaje malo po malo, a sve treba da se kuva na jakoj vatri. I na kraju, ako nemate iskustva, jelo obavezno više puta probajte. Ako vam se lepi za zube, nije dobro! Da biste ga popravili, dodajte još malo supe - objašnjavao nam je Masimo Roseti dok je jednom rukom mešao rižoto, a drugom okupljenim novinarima i kuvarima punio tanjire.

Trebalo bi obratiti pažnja i na supu koja se dodaje. Najbolje je da se kuva najmanje tri sata, jer tek tada povrće ispušta sokove. Rižoto se služi odmah - nikako ga ne treba ostavljati da odstoji.

U svetu se uzgaja više od 40.000 vrsta pirinča, koji se grubo može podeliti na pirinač dugog zrna, srednjeg i kratkog. Sve su ove vrste, sa nutricionističke tačke gledišta, jednakih vrednosti, ali se razlikuju po teksturi, izgledu i ukusu. Postoji i divlji pirinač, ali se pod tim nazivom podrazumeva seme vodene trave,

Aleksandra Galić