Četvrti dan BJF
Beogradski jazz festival četvrto veče je posvetio klaviru i umetnosti sviranja na ovom plemenitom instrumentu. Poznata po akustici i koncertnom klaviru Stanway, sala Kolarčeve zadužbine nametnula se kao najlogičniji izbor. Na pozornici ovog renomiranog koncertnog zdanja publici su se predstavila dvojica džez pijanista svetske reputacije – Amerikanac Bred Meldau i Šveđanin Bobo Stenson.
Poznat po saradnji s najpoznatijim imenima savremene američke scene, poput Džošue Redmana, Čarlija Hejdena, Džona Skofilda, Vejna Šortera, Peta Metinija, Meldau paralelno neguje solističku karijeru. Za svoj nastup na BJF-u odabrao je da prikaže tu stranu svoje muzičke ličnosti, na iznenađenje dobrog dela publike, koja ga ne poznaje u ovom izdanju.. Tridesetsedmogodišnji Meldau, koji se nametnuo kao jedan od najinteresantnijih muzičara američke džez scene, u Beogradu je održao koncert koji po konceptu mnogo više odgovara programu BEMUS-a. Polazeći od improvizacije, Meldau je muzičke ideje iskazivao gradeći interesantne forme u maniru klasične muzike, strukturalno i harmonski na tragu baroka ili romantizma, tek povremeno citirajući poneku poznatu džez temu, da bi je odmah razgradio do neprepoznatljivosti. Mnogi su džez muzičari nalazili inspiraciju u klasičnoj literaturi, a takve, manje-više uspešne obrade nisu retke. Meldau čini upravo suprotno, izbegavajući, naročito u ritmičkom aspektu, bilo kakvu jasnu vezu sa džezom. Bilo je zanimljivo doživeti Rolinsov Aregine ili poznati standard Secret Love kao klasični klavirski komad. Publika je, fascinirana prvenstveno njegovom zavidnom tehnikom i očiglednim poznavanjem klasike, oduševljeno pozdravila ovaj muzički eksperiment.
Švedski pijanista Bobo Stenson, dobitnik Evropske džez nagrade za najboljeg muzičara 2006. godine, predstavio se sa svojim triom. Iako i sam odan ozbiljnoj muzici, Stenson inspiraciju nalazi i u velikanima džeza, kao što su Elington, Ornet Koulmen i Vejn Šorter. Još uvek najviše veran ECM zvuku i modernoj koncepciji, Stenson se ne odriče ni tradicionalnog džeza. Njegov izraz obojen je specifičnim lirizmom, koji je u kamernoj atmosferi “Kolarca” došao do punog izražaja. Izvanredni kontrabasista Kristijan Spering i mladi bubnjar Jon Falt savršeno prate Stensonove ideje. Svojevrsna zvezda večeri je bio efektni "šou majstor", bubnjar neobične muzikalnosti, koji je osvojio publiku neformalnom, ali zadivljujućom tehnikom. Jon Falt je pljeskao, udarao rukama po bubnjevima, grebao činele, savijao ih, bacao na pod, izvlačio najneobičnije šumove i zvukove iz kompleta bubnjeva, pa čak i iz monitora na bini, ali uvek u funkciji, sa savršenim muzičkim opravdanjem. Stensonov trio je potpuno zaslužio ovacije publike.
Tekst: Ljljana Sađil
Foto: Igor Barandovski