NISAM IMALA VREMENA DA IMAM DETE: Bebi Dol iskreno o majčinstvu i ljubavi

Autentična muzička zvezda prvi put govori o emotivnom partneru, životu van granica naše zemlje, učešću u rijalitiju za koji su mnogi smatrali da nije za nju, ali i zašto se nije ostvarila u ulozi majke. Ona otkriva zašto voli da kupuje stvari na Kalenić pijaci i koliko je bila ponosna kada je u svetu predstavlja Srbiju.

Njena životna priča potpuno je drugačija od svake druge, a on svojom pojavom podjednako intrigrira gde god se nađe. Dragana Šarić poznatija kao Bebi Dol u otvorenom intervjuu za "Blic Super TV" priča o životu. Osim što se nije ostvarila u ulozi majke, ona je uspešno krčila sebi put u ljubavi, na sceni, umetnosti i obrazovanju.

- Nisam imala priliku da imam svoje dete, toliko sam radila i gotovo svakodnevno putovala, pa nisam imala vremena. Svakako, čak i da sam imala neku nesuglasicu sa partnerom sa kojim bih imala dete, mislim da bih se teško razvela jer sam jako osetljiva. Ali zato imam tri kumčeta kojima sam mama, tetka, strina. Imam Bogdana Popovića, koji ide u osnovnu školu i uči klavir, imam Jovana Popovića i Magdalenu Popović, koja ide na balet i dobila je ime po mojoj mami. To su naša dečica i ja sam zadužena za muziku, modu i štosove.

Udali ste se za Amerikanca i imate neobičnu ljubavnu priču. Kako je sve počelo?

- Moja nana koja se udala u ugovoreni brak iako je bila zaljubljena u prvog komšiju, uvek mi je govorila da se nikada ne plašim da ljubav neće doći. Molila me je da joj obećam da će partner doći šta god se dešavalo u životu. Svi su se začudili kad se pročulo da sam se udala. Roditelji mog supruga su poreklom iz Srbije, a upoznali su se u Holivudu. On je drugi put dolazio u Srbiju 1999. godine sa urnom svoje majke. Kako je sleteo na aerodrom, na slabom srpskom se objašnjavao sa carinikom da nosi urnu majke. U tom trenutku sirene su se oglasile i on se vratio u svoju zemlju. Bombe i sve i mi se sretnemo u dvorištu u centru Beograda. Dopao mi se prvi put kad sam ga videla, njegovi prsti i ruke. Otišla sam i desio mi se kvar na kompjuteru i drugarica je baš njega poslala. Pričali smo celu noć, a kompjuter nismo ni pipnuli.

Kažu da ste čest gost na Kalenić pijaci...

- Pokojna nana me je vodila na tu pijacu i tamo ima što nigde nema. Tamo su najčešće ljudi koji imaju tako malo i srećni su, to je neki poseban sentiment. Uvek založe vatru, pevaju i sviraju, njima je tako malo potrebno da budu nasmejani. Volim tamo da odem, odlična je to lekcija, imaju tako malo, a imaju sve. Otvaraju mi srce i vole me jer sa mnom mogu da pričaju o svemu. Ako je negde ostao duh kakav je bio ranije, to je na Kalenić pijaci. Krenem sa kolicima i napunim ih knjigama, lampama i tričarijama. Mama je godinama bila protiv toga, ali kad god me pita gde sam nešto kupila, ja kažem baš na pijaci. Htela je svojim očima to da proveri i uverila se. Takve pijace imaju u Parizu i Londonu i nije to nikakva sramota. Tu se može naći razni nameštaj, nakit, japanske narodne nošnje, ma svašta, i da znate, uvek se cenkajte.

Kako je došlo do toga da budete učesnica rijalitija?

- Mislila sam da idem na selo nedelju dana. Tamo sam otišla sa kompjuterom i telefonom, nisam imala pojma da će mi sve oduzeti na ulazu. Kad sam ušla, pitala sam ljude zašto tako sede, zašto ne idemo na kafu u kafić... Oni me tek gledaju u zabezeknu, mislili su da ih provociram, a ja ništa nisam shvatila.

Mnogi i dan-danas prepričavaju vaš razgovor sa magarcem na "Farmi".

- To mi je bio jedini spas. Sa ljudima se nije dalo pričati uopšte.

Proputovali ste dosta, da li ste dom pronašli negde van Srbije?

- Više od svega na svetu volim da se vratim ovde. Strašno mi je žao što mi i dalje ne shvatamo koliko je naš život ovde lep i dobar. Ljudsko biće na svakoj tački na ovom svetu ima mogućnost da izabere u koji kutak će ići. Mi imamo život ispunjen običnim stvarima koje su zapadnom svetu postale nemoguće. U zapadnom svetu razgovor sa ljudima počinje i završava se iz neke tišine. Svaki put kad se vratim u svoj dom, sa koferima, kažem: "Mama, mi ovde živimo kao gospoda!". Nigde meni nije lepše nego u Srbiji.

Predstavljali ste Srbiju na Evroviziji, ali i na Unicefovim manifestacijama. Upoznali ste svetski džetset, kakve utiske nosite?

- Tri puta sam našu zemlju predstavljala u najtežim vremenima. Prvi put je to bila Evrovizija, pa onda na Unicefovoj gala manifestaciji "Tomorrows child" u Kuala Lumpuru. Treći put kad sam putovala da predstavim zemlju u Unicefu u Helsinki tražila sam nešto da ponesem iz Srbije, jer je svaka zemlja učesnica donosila obeležje koje je išlo u muzej u Ženevu. Kako nismo znali šta da ponesem, dan pred put sam ponela deo narodne nošnje moje prabake Zorke. Tu su bili Majkl Bolton, Selin Dion... Te svetske zvezde su normalni ljudi, nisu ni najmanje zahtevni, radoznali su, opušteni i prijatni.

Imate ulogu u predstojećem filmu i u seriji "Tajkun" sa Bjelogrlićem, kako je proteklo snimanje?

- Ekipa je zaista prvoklasna. Moja uloga je što se slike tiče mala, ali što se zvuka tiče, upečatljiva. Prvog jutra sam Miši Terziću rekla da mi uopšte nije dobro kad pomislim da ću sa Bjelom biti u kadru, on što je stariji to je bolji. A gospodin Terzić mi je tada rekao: "Hoćete ja vama nešto da kažem? Pa ni njemu nije dobro!" Odgovornost mi je bila velika.

Trenutno strudirate, kako vidite sebe u budućnosti?

- Studiram u Danskoj. Gotovo sam završila filozofiju, pa sam sticajem okolnosti zbog posla i putovanja morala sve da pauziram. Rekla sam, kada naiđe trenutak da se tome posvetim i da nastavim s učenjem koje jako volim, to će se desiti. S obzirom na obrazovanje, profesionalno i životno iskustvo, kontakte koje imam svuda po svetu u budućnosti sebe vidim kao savetnicu iz senke. Neću valjda po vrelom suncu da dajem savete? - poentirala je Bebi s osmehom.

Izvor: Blic.rs
Foto: Farma - YouTube/PrintScreen

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.