POTRESNA ISPOVEST SEKE ALEKSIĆ: Mama se razvela od tate jer je bio alkoholičar, godinama smo živeli u jednoj školskoj sobici, spavali na strunjačama i jeli samo pasulj
Folk zvezda Seka Aleksić uživa punim plućima pored supruga Veljka i sinova Jakova i Jovana koji im svakog dana unose najveću radost u život. Međutim, put do bajke često je posut opakim trnjem pa zato Seka nikada neće zaboraviti teško detinjstvo koje je obeležio rat u Bosni, strahove koje je doživljavala od oca alkoholičara i veliku nemaštinu kada je sa majkom i bratom prebegla u Srbiju.
Seka se zato trudi da svojim sinovima omogući život kakav ona nije imala i otkriva da je njoj najteže od svega pao razvod roditelja. Njena majka Ibrima nije mogla da trpi oca Milorada koji se odao alkoholu, pa je bila prinuđena da ga napusti što je pevačici bila velika trauma. Čak i danas, kada joj otac nije živ već tri godine, Seka sa tugom u glasu priča o njemu i prošlosti.
- Živela sam sa roditeljima i bratom u Zvorniku sve do početka rata. Pre nego što smo izbegli iz Bosne, mama i tata su se razveli i za mene je to bilo jako teško. Odrasla sam preko noći. Brat i ja smo pripali mami. Tata je bio pažljiv prema bratu i meni, ali je mnogo pio i u tom stanju pravio dosta neprijatnosti u kući, zbog toga su se i razveli. Otac bi bio mnogo srećniji čovek da njegovim životom nije zagospodario alkohol. Majka o njemu nikada nije govorila ružno iako je bilo toliko situacija kada je za to imala razloga. Model uzornog oca pružio mi je moj očuh Milan. Sa nama je bio kada smo prevazilazili najteže trenutke u životu, kad se nad nama nadvila surova neizvesnost izbegličkog života. Te 1992. godine izbegli smo prvo u Banju Koviljaču gde sam završila četvrti razred osnovne škole. Ne volim da se sećam tog perioda, bio je ispunjen velikom nemaštinom. Godinu dana kasnije selimo se u Lipolist kod Šapca. Živeli smo godinama u sobi koju nam je škola dala na korišćenje, spavali smo na strunjačama. Nismo imali ni šporet, komšije su znale da nešto skuvaju i donesu, a znali smo i po sedam dana da jedemo samo pasulj. Posle smo na poklon dobili šporet i bili smo mnogo srećni zbog toga - priseća se Seka i dodaje kada je prvi put zapevala.
- U 14. godini sam u Prnjavoru na proslavi male mature otpevala pesmu Marine Živković. A da me publika hoće shvatila sam već tog leta na jednoj svadbi na kojoj sam pevala Cecine pesme. Posle toga, krenula sam u srednju poljoprivrednu školu, ali sam odmah znala da to nije ni blizu onoga što želim. Godinu dana kasnije imala sam svoj prvi profesionalni nastup za koji sam dobila honorar od 20 maraka. Moja mama nije znala ni da vežbam, ni da sam nastupala, tek tada sam joj rekla da ozbiljno planiram da se bavim muzikom. Kad je čula šta smeram, došlo je do ozbiljnog sukoba, nije htela ni da čuje da joj ćerka bude pevačica. Ali nije imala kud, jer sam ubrzo počela da radim i da zarađujem od pevanja, pa sam preuzela izdržavanje cele porodice na sebe. Međutim, da bih maminu želju ispunila, završila sam frizersku školu ali se nikada nisam bavila tim poslom - priča Seka Aleksić.
Izvor: Vipradar.rs
Foto: seka_aleksic/Instagram