GEJEVI PROTIV GEJ AKTIVISTE: Slučaj službenika SPS-a Borisa Milićevića

Boris Milićević, nekadašnji gej aktivista i decenijski funkcioner SPS-a, nedavno je dao intervju jednim beogadskim novinama koji je izazvao burnu reakciju poznatog srpskog LGBT aktiviste Daniela Pintera.

Njegov tekst pod naslovom "Pridika nečoveku: Slučaj službenika SPS-a Borisa Milićevića" prenosimo u celosti.

Ova reakcija na intervju, koji je nekadašnji gej aktivista i decenijski funkcioner SPS-a, Boris Milićević, ovih dana dao jednim beogradskim novinama povodom svoje kandidature za narodnog poslanika u Skupštini Srbije na listi svoje partije na narednim izborima, podstaknuta je činjenicom da je sada preterao. I ranije je ružno govorio o LGBT populaciji, razumem da je za ovih 10 godina koliko je u SPS-u ogrezao u privilegije i aroganciju, ali nikad nije ovako debelo slagao.

Milićević u tom intervjuu direktno optužuje LGBT populaciju da je sama kriva za svoj loš položaj, jer, prema njegovom mišljenju "LGBT pokret nije pokušao da ostvari bilo kakvu saradnju sa državom, da iskoristi pruženu šansu." Ta izjava je potpuno netačna.

Tačno je to da se u ovoj izjavi krije sublimirana poruka "Država, to sam ja", a evo i na kakvu "saradnju" Milićević tačno misli i zbog čega je konsterniran što ona izostaje.

Borisa Milićevića upoznao sam 2009. godine, dok je bio na čelu Gej strejt alijanse, čiji sam bio član, povezali su nas napori da te godine organizujemo Paradu ponosa, prvu posle 2001. u Srbiji. Te godine nismo uspeli, ali zato jesmo sledeće, 2010.

Moja uloga u organizaciji Parade ponosa 2010. godine bila je originalna i opasna. Tada sam, kao diplomirani pravnik, radio u Domu penzionera, živeo sam u Starom Bečeju i, kao član Gej strejt alijanse, organizovao sam, uoči Parade, promociju tog događaja u svom rodnom gradu, Bečeju. To je ipak mala sredina, ljudi su konzervativni, najava tog događaja preko sredstava javnog informisanja izazvala je burne, negativne reakcije, pisala se i peticija protiv tog događaja u varoši, a ja sam napadnut i razbijena mi je arkada u jednom bečejskom ugostiteljskom objektu. Uprkos tome, promocija u Bečeju je održana, a posle toga i sama Parada u Beogradu.

Dakle, potpuno je netačna tvrdnja Borisa Milićevića da LGBT pokret neće saradnju. Tačno je to da neće "saradnju" koja je njemu na umu. Reč je o saradnji poznatoj u narodu kao "mešanje nogu" ili horizontalna kolaboracija.

To je saradnja koju Milićević podrazumeva, kada je reč o muškim, naročito mlađim, članovima LGBT pokreta. Ne sporeći njegove napore i zasluge za LGBT pokret, moram istaći da se Milićević nikad nije libio da zloupotrebi svoj autoritet, govoreći u oči gej muškarcima, a naročito mlađim gej muškarcima na koje je bacio oko, da ako ikada misle da se uključe u njegovu organizaciju, to mogu samo preko njegovog kreveta. Ima onih, kao što je moj prijatelj Boris Lalić, koji su ga posle tih reči oterali u "p.m.", a ima i onih koji nisu.

Neposredno posle Parade ponosa 2010. godine, Boris Milićević iznebuha napušta Gej strejt alijansu i ničim izazvan postaje član Glavnog odbora SPS-a. Na zgražavanje javnosti, moram priznati, a i na moje, jer od tog momenta počinje da se ponaša kao Živka ministarka, da nama, dojučerašnjim saborcima, soli pamet i govori nam kako moramo da radimo apsolutno sve što on od nas traži, ako mislimo da napredujemo. Ja sam ga postavio u dva poteza na njegovo mesto i blokirao ga na svim društvenim mrežama, blokirao sam i njegov telefonski broj. Javnost je, pak, bila sablažnjena kako se desilo da gej aktivista bez značajnijeg obrazovanja i političkog iskustva, koji je do tada radio kao agent za promet nekretnina u Beogradu, preko noći dobije visoku političku funkciju. To niko ne zna, tek ja znam da Boris Milićević od te 2010. do danas ne radi apsolutno ništa, osim što prima apanažu od svoje partije za fantomske funkcije koje ima, a u stvarnosti leži po cele bogovetne dane u svom smeštaju u Beogradu i uz pomoć droge i obećanja, mami lakomislenu omladinu na večernje partije.

Boris Milićević, agent za promet nekretnina, 2013. godine preko noći postaje i savetnik Branka Ružića, tadašnjeg ministra bez portfelja u Vladi Srbije zaduženog za evrointegracije. Ne znam kakve je savete davao ministru, ali evo nas u 2020. godini, a od evrointegracija mrka kapa. Tako to izgleda kad agent za nekretnine savetuje ministra.

Godine 2015. i 2016. živeo sam u Beogradu, ispostavilo se, 500 metara vazdušnom linijom od Borisa Milićevića. Na njega sam potpuno i zaboravio, tada sam se bavio drag umetnošću, radio kao Drag Queen performanse po beogradskim noćnim klubovima i od toga živeo. Takmičio sam se i na Izboru za trans miss i osvojio titulu. Tako sam upoznao i sve viđenije beogradske transice, između ostalih i Alex Elektru, dvadesetogodišnju dragqueensicu i igračicu, koja mi je u međuvremenu postala kao ćerka.

Došla je ona jednog dana kod mene i pitala me: "Je li, Boga ti, zašto nama Boris Milićević kaže da tebi nipošto ne otkrivamo gde on stanuje?"

Slatko sam se nasmejao i objasnio joj istorijat naših odnosa i neka mu poruče da ne brine, nemam ni najmanju želju da ga vidim. Alex mi je tada ispričala da ona i druge "devojke", zapravo momci u ženskom ruhu, često bivaju pozivane na aftere kod Borisa Milićevića i da je njemu strašno dosadno, jer po cele dane leži i gleda u plafon.

"I goji se kao mečka", dodao sam ja.

Na Milićevićevu nesreću, nisam morao da tragam za informacijama, nego su one same stizale do mene, pošto smo se, u Beogradu, viđali sa istim ljudima.

Zato nema razloga da sumnjamo da ova taze kandidatura Borisa Milićevića za poslanika u Skupštini Srbije na narednim izborima, nije ništa drugo do njegov napor da nastavi sa parazitiranjem na leđima građana Srbije. To radi već punih 10 godina. Poražavajuće.

Daniel Pinter

Autor: Nadlanu.com
Foto: Privatna arhiva

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.