SRBI DALEKO OD KOLEKTIVNOG IMUNITETA: Tek pet odsto testiranih ima antitela na koronu

Od kolektivnog imuniteta na virus korona, bar zasad, dalje smo nego što smo čak i u umerenim projekcijama očekivali. Broj onih koja imaju antitela gotovo da je zanemarljiv među dosad testiranima, pa je realna opasnost da se možemo naći u situaciji da eventualni drugi talas dočekamo nezaštićeni: bez kolektivne otpornosti, vakcine i specifičnog leka.

Od 15. maja, u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", na antitela na virus korona testirano je 498 uzoraka.

- Imunohromatografskim testovima kod 21 osobe, od ukupno testiranih, detektovana su antitela IgG klase, koja su pokazatelj preležane bolesti - kaže za "Novosti" docent dr Verica Jovanović, v.d. direktora ovog Instituta.

Među prvih 57 osoba testiranih u Nišu, samo pet je imalo antitela, a u Subotici od 18 - samo jedna osoba. Još nema zbirnog podatka koliko je seroloških testova dosad urađeno u svim institutima, zavodima za javno zdravlje i domovima zdravlja od 1. juna, kada je počelo testiranje na lični zahtev, pa je i za zaključke - rano.

- Na osnovu ovih podataka se ne može govoriti o prokuženosti virusom korona u opštoj populaciji, jer je za takvu procenu potrebno uraditi studiju na većem uzorku, koja uključuje testiranje osoba koje su preležale kovid 19, kao i osoba koje nisu imale simptome i pretpostavlja se da nisu preležale ovo oboljenje - kaže dr Verica Jovanović.

U Srbiji je u toku studija koja će testiranjem 7.000 porodica, sa oko 17.000 članova, dati pouzdaniju sliku. U okviru ovog projekta testiranje je dobrovoljno i besplatno, dok serološko testiranje na lični zahtev košta 1.200 dinara. Postoje dve vrste antitela - IgM koja ukazuju na postojanje akutne infekcije, i IgG - pokazatelj preležane bolesti.

Doktorka Jovanović kaže da je test na antitela najbolje raditi između 7. i 14. dana od kontakta sa kovid-pozitivnom osobom.

Za kolektivni imunitet potrebno je da najmanje 60 odsto populacije ima antitela, ali tek 70 do 80 odsto zapravo obezbeđuje visok kolektivni nivo zaštite. Ali, izgleda da je uzdanje u kolektivni imunitet precenjeno. Jer, i u Švedskoj, koja se u epidemiji, bar na početku, odlučila za model "imuniteta krda", a ne za suzbijanje virusa merama, prema prvim podacima, samo sedam odsto stanovništva ima antitela na koronu.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.