Arapska noć

Arapska noć koja se desi u ovom komadu nije samo još jedna dražesna fantazija o "preplitanju sna i jave". Vidim je kao onu hiljadu prvu Šeherezadinu noć, koja nas podseća na to da je težnja da se dođe do neke definitivne verzije o nama samima samo jedan beznadežan i nemoguć san. I da istina ne leži u jednom, već u mnogo snova. Ovo su reči Ljubiše Matića, kome je "Arapska noć" prva predstava u profesionalnom pozorištu u Srbiji.

Tema ove predstave je simbolična i jaka, nimalo laka za razumevanje. Ali, da bi se predstava u potpunosti i na pravi način shvatila, nije dovoljno samo pogledati je. Zahteva prethodno informisanje o simbolima koji se tu javljaju – snu, arapskim imenima, Orijentu, kao i o problemu imigranata, posebno muslimanske populacije u Nemačkoj.

Odavno je "drugi", stranac, drugačiji, "primitivan", prestao da bude egzotičan. Današnji pristup problemu je sasvim drugačiji, i "drugi" je konstitutivna komponenta naše kulture. Što bi značilo da stranac nije samo onaj koji je iz druge zemlje, drugačiji. On je tu, pored nas, možda u našoj zgradi.

Mesto dešavanja je jedna višespratnica, u njoj se ljudi skoro i ne poznaju, a to se najbolje vidi kada jedna od dve junakinje predstave, Fatima (Jelena Ilić), ne uspeva da uđe u svoju zgradu, jer ne može da se sporazume sa ženom od koje traži pomoć preko interfona.

U komadu likovi glasno iskazuju ne samo ono što govore jedni drugima, već i ono što misle, osećaju, sanjaju, zapažaju oko sebe, pa čak i ono što u datom trenutku rade. Ovo je, po rečima autora, zato što bi publika trebalo da se neprestano pita da li se i s kakvim posledicama ono što čuje (ne) podudara s onim što vidi.

Njihovi unutrašnji monolozi teku simultano i paralelno, dakle, u realnom vremenu. Publika je postavljena s obe strane scenskog prostora kako bi svako u nekom trenutku imao drugačiji pogled i ugao gledanja na određeni lik.

"Arapska noć" je komad Rolanda Šimelpfeniga. Glume Ljubomir Bandović, Nataša Marković, Jelena Ilić, Nikola Vujović i Nemanja Oliverić.

U predstavi se politička poruka neće videti eksplicitno. Sve ima svoju simboliku, i ono što vidimo jeste da je svaki lik zarobljen u svom bolu. Na kraju se svako bori protiv svojih poriva i strahova. Lomajer (Ljubomir Bandović) zarobljen je u sopstvenoj pustinji i usamljenosti, Franciska (Nataša Marković) u snu, i u svom identitetu, Karpati (Nikola Vujović) u boci alkohola.

Arapska noć simboliše i nešto što dugo, beskrajno traje... Svi junaci su zatočenici ove noći, upleteni u sopstvene navike, u niz istih događaja koji se ponavljaju iz dana u dan. Njihov tok izmeniće samo jedan pokvareni lift. 

Nada Veljković