KRIZNI ŠTAB PORUČIO: Daleko smo od kolektivnog imuniteta

U beogradskim bolicama više nema problema sa nedostatkom mesta i više se oboleli iz Beograda ne šalju u unutrašnjost, rečeno je danas na konferenciji za štampu Kriznog štaba.

Infektolog Mijomir Pelemiš rekao je da je bilo nekoliko dana problema sa smeštajem pacijenata u Beogradu, da se sada situacija stabilizovala i da više nema problema, te da se pacijenti više ne upućuju u unutrašnjost, čak naprotiv, primaju se u Beogradu pacijenti iz unutrašnjosti.

- U Beogradu ima dovoljno kapaciteta - podvukao je on.

Upitana za mortalitet u martu, aprilu i sada, pomoćnica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević istakla je da se on održava na istom nivou od početka epidemije.

- Imamo situaciju da zbog intenzivnijeg prenošenja imamo veći broj potvrđenih slučajeva. Imamo i situaciju da se hosputalituju osobe zbog teže kliničke slike. U bolnici su sada osobe koje imaju srednje tešku i tešku pneumoniju, za razliku od prve faze kada su svi bili hospitalizovani. Zbog tog vrha ledenog brega se stiče utisak da je mnogo teže - kazala je ona, prenosi Tanjug.

Kisić Tepavčević rekla je da je sada daleko veći broj inficiranih, ali je tako i u celoj Evropi i svetu.

- Stopa mortaliteta i letalitet održava se u granicama koje su bile od početka - dodala je ona.

Kisić Tepavčević kazala je da kako protiče vreme imamo sve više saznanja o ovom virusu, vidi se da pokazuje afinitet i prema različitim organima, ne samo respiratornim, pa se razmatra čitav niz posledica.

- Bitno da bez obzira kakav je virus, da li je došlo do izmena, a nema dokazanih naučnih podataka da je došlo, ono što je suština jeste da bez obzira na veliki broj nepoznanica, zna se tačno kako može da se spreči infekcija. Fizička distanca jeste nešto što omogućava i sprečava prenošenje virusa. Moramo da preduzmemo sve što sprečava – peremo ruke, nosimo maske, i poštujemo fizičku distancu. To je jedini način da sprečimo infekciju - objasnila je ona.

Pelemiš je rekao da se može svakog dana čitati navodna nova senzacija, kao koronavirus napada ovaj ili onaj organ, ali to, kako ističe, karakteristično je za mnoge viruse.

- Ovaj virus prepoznat da je prouzrokovao pneumonije, a posle da napada bubrege, pa i testise. I ovaj virus pokazuje afinitet za puno organa, kao i drugi virusi - objasnio je on.

Pelemiš je rekao da svi uzrasti oboljevaju od ove bolesti, ali ishod je različit.

- Na današnji dan u KBC Dragiša Mišović imamo 12 dece i šest majki. U Nišu šestoro dece i Šapcu troje dece. Svi su dobro, ali to je dokaz da moramo da čuvamo i decu jer se i ona zaražavaju - kazao je on.

Što se tiče rezultata studije o imunitetu, Kisić Tepavčević je rekla, da je kada je urađeno pilot istraživanje objavljeno da je stepen kolektivnog imuniteta na sedam odsto.

Studija, prema njenim rečima, je i dalje u toku i čim budu preliminarni rezultati gotovi o tome će biti obaveštena javnost.

Virusolog Srđa Janković izjavio je da, iako još nema rezultata studije, zaključak je da smo jako daleko od praga kolektivnog imuniteta.

- Naša strategija ne podrazumeva da će epidemija u ovoj fazi moći da se uspori time što se dovoljan broj ljudi prokužio - objasnio je on.

Dobro je kada se smanji broj osoba na respiratorima

Kada se smanjuje broj osoba na respiratorima to znači da imamo manji broj životno ugroženih, što je dobro, istakao je danas infektolog Mijomir Pelemiš.

On je objasnio da postoje osobe koje su zbog težine oboljenja na respiratoru, ali ima i onih koji primaju kiseonik preko sonde, onih koji primaju kiseonik preko maske.

- To pokazuje da struka pazi detaljno i leči pravilno bolesnike. Ne žure da ih stave na respiratore. Prerano stavljanje na respirator može da nanese štetu. Kada morate stavljate na respiratoru - objasnio je on.

Pomoćnica direktora Instituta "Batut" dr Darija Kisić Tepavčević najavila je da će se raditi na tome da se dobije detaljniji broj o pacijentima na respiratorima.

- Kada imate više dana stabilan broj na respiratorima to može da znači da je jedan deo pacijenata umro, a drugi zauzeo njihova mesta, ili da imamo nepromenjen broj istih pacijenata. Zbog toga je važno da se detaljno prati taj broj - izjavila je, javlja Tanjug.

Upitana da li se razmatra uvođenje karantina za osobe koje dolaze iz određenih zemalja, Kisić Tepavčević je kazala da će se i to razmatrati.

- Sigurno je da ta razmena ljudi iz različitih regiona uvek predstavlja pretnju kada se radi o pandemijskoj bolesti. Gledamo koje su najoptimalniji obrasci reagovanja - kazala je ona.

Na pitanje šta govori i koliko je ozbiljan podatak da je u Novom Pazaru, gradu od oko 80.000 stanovnika, od početka epidemije preminula 81 osoba, dr Kisić Tepavčević je rekla da to pokazuje da je tamo bilo najveće opterećenje umiranja u našoj zemlji.

- Novi Pazar i taj region je region sa najvećom stopom mortaliteta i letaliteta, što su podaci koji su merilo rizika umiranja, težine kliničke slike i pravovremene terapije, kao i adekvatnosti reagovanja - rekla je ona.

Strategija se uvek svodi na preventivne mere

Zamenik Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da nema nove strategije u borbi protiv virusa korona i dodala da je strategija u čitavom svetu ista i bazira se na dobro poznatim preventivnim merama – nošenje maski, držanje fizičke distance i pranje ruku.

- Ukoliko u vašoj porodici postoji jedan član koji se ne pridržava preventivnih mera kada izađe iz kuće, to onda znači da vi ne možete ni svoju porodicu da zaštite od infekcije, a kada posmatramo na nacionalnom nivou to je onda još teže - rekla je Kisić na konferenciji za medije.

Dodala je da strageija može biti obavezujuća ili preporučena, ali da se na kraju svodi na jedno te isto, odnosno, na preventivne mere.

Kisić je istakla i da ne može da razume da naša lična želja da ostanemo zdravi nije jača od zakona, pravilnika ili bilo kakvih odluka, prenosi Tanjug.

Upitana o vremenu testiranja i saopštavanja podataka, Kisić je objasnila da je ubacivanje podataka u bazu jedan složen postupak u kojem učestvuje više od 200 zdravstvenih ustanova – kovid bolnica, ambulante, domovi zdravlja i Institut "Batut" i dodala da kojom će brzinom podaci biti objavljeni zavisi od ažurnosti osoba koje ih unose u bazu.

- Mi objavljujemo rezultate u 15 časova, a oni su dobijeni iz svih tih punktova koji vrše uzrokovanje, a često se razlikuju ti podaci od onih na lokalnom nivou, jer oni i nakon 15 časova unose podatke - objasnila je Kisić.

Pozivam kolege, potpisnike inicijative, da nam pomognu

Infektolog Mijomir Pelemiš pozvao je danas kolege lekare koji su potpisali inicijativu za smenu Kriznog štava i koji kritikuju rad aktuelnog sastava tog štaba da se zajedno bore protiv zajedničkog neprijatelja virusa Kovid-19, a ne da se bave politikom.

- Pozivam sve njih koji imaju neku novu ideju. Ja čujem da oni govore o merama koje mi već sprovodimo da se pridržavamo - rekao je Pelemiš i naglasio da im je potrebna pomoć, a da su građani postali savesniji kada je reč o poštovanju mera.

Na novinarsko pitanje šta on misli o inicijativi o smeni Kriznog štaba i da li smatra da potpisnici peticije imaju valjane argumente Pelemiš kaže da on uvažava sve svoje kolege koji su potpisnici i da ih ljudski moli da im pomognu, te da će prihvatiti njihove sugestije i svaki dobar predlog u borbi za dobrobit zdravlja svih građana Srbije.

- Naš prevashodni zadatak je zdravlje građana Srbije i mi se za to i borimo - naglasio je Pelemiš, javlja Tanjug.

- Politika mene ne zanima, ono što me zanima je zdravlje građana i tu prihvatam svaki predlog u interesu zdravlja naših građana - zaključio je Pelemiš.

Zamenik direktora "Batut" Darija Kisić Tepavčević odgovarajući na isto pitanje rekla je da jedino ujedinjeni protiv epidemije svi zajednički pobeđujemo.

Izvor: Politika.rs/Tanjug
Foto: Ilustracija/Pixabay.com