Izmene pod hitno
Donošenje potpuno novog zakonskog akta koji reguliše tržište hartija od vrednosti podrazumeva duži vremenski period bez inoviranja regulative, što može dosta da uspori dalji razvoj domaćeg finansijskog tržišta
Neminovne su hitne izmene Zakona o hartijama od vrednosti, pošto je evidentno da je aktuelni zakon kočnica razvoju domaćeg, još uvek plitkog finansijskog tržišta, i mogle bi biti usvojene do kraja godine, poruka je učesnika okruglog stola posvećenog upravo navedenom zakonu, a koji su organizovali "Ekonomist medija grupa" i časopis "Bankar". To je u ovom trenutku mnogo celishodnije nego čekati donošenje novog zakona koji reguliše tu oblast, što zahteva duži vremenski period. To utoliko pre što je neophodno da Zakon o hartijama od vrednosti konačno bude usaglašen s drugim zakonima, koji delimično i po prirodi (oblasti za koju utvrđuju pravila) regulišu određene odnose na finansijskom tržištu.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić naveo je da bi izmene Zakona o tržištu hartija od vrednosti, o kojima se saglase učesnici na finansijskom tržištu, mogle da se po hitnom postupku usvoje do kraja ove godine. Navodeći da je već postignuta saglasnost oko toga da se izmenama stvori mogućnost da se s ponudom novih hartija od vrednosti istovremeno ponude i hartije iz prethodne emisije, Ilić je ukazao na to da bi trebalo ukinuti obavezu finansijskog izveštavanja u dnevnim novinama za sva akcionarska društva, i zadržati je samo za velike firme. Izveštaji o firmama čije se akcije kotiraju na berzi objavljuju se na sajtu Beogradske berze. Trebalo bi preciznije rešiti i pitanja kojima se obezbeđuje veća pravna sigurnost i dati veću slobodu Komisiji za hartije od vrednosti. Veliko je opterećenje i sadašnja obaveza svih akcionarskih društava da izađu na otvoreno tržište. Zato bi bilo dobro da se ona koriguje i da se pojedinačnim akcionarima omogući da svoj deo prodaju, kako bi opterećenje za samu firmu bilo manje.
Direktor Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac založio se za osnivanje i početak rada osnovnih institucija koje su potrebne za izgradnju tržišta kapitala, a posebno Upravnog suda. Po njegovom mišljenju, neophodan je veći stepen nezavisnosti Komisije. On je ukazao na hitnost izmena i drugih važećih zakona, kao što je Zakon o obligacionim odnosima, čije nas pojedine odredbe praktično dovode do apsurda. Kao primer naveo je poklanjanje akcija direktoru. Potpredsednik Upravnog odbora Rajfajzen banke i član Upravnog odbora Rajfajzen investa Zoran Petrović založio se da Komisija za hartije od vrednosti ima ovlašćenja da oduzima licence brokersko-dilerskim društvima ukoliko nemaju dovoljno novca na računu. Takođe se založio za to da se obezbedi dobar servis za emitente akcija i investitore i naveo da se sve veći broj banaka registruje za bavljenje brokersko-dilerskim poslovima. Direktor Beogradske berze Gordana Dostanić slaže se da je potrebno izmeniti proceduru inicijalne javne ponude i transparentnosti i obezbediti ravnopravnosti učesnicima na tržištu kapitala. Prema njenim rečima, treba da se opredelimo da li želimo da razvijamo tržište gde su glavni učesnici banke ili ono gde su to brokeri.
("Pregled")