Kako je kriza uticala na zemlje jugoistočne Evrope i kakav će biti njihov oporavak?

Kakav je uticaj krize izazvane pandemijom virusa COVID-19 na zdravstvene sisteme i ekonomije 11 zemalja jugoistočne Evrope i kakva su predviđanja za njihov oporavak? Ovo je tema poslednje analize SeeNews – vodeće biznis platforme u regionu.

Izveštaj "COVID-19 i jugoistočna Evropa: Inicijalna predviđanja u borbi sa krizom" obuhvata sledeće zemlje: Srbiju, Crnu Goru, Kosovo*, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Sloveniju, Bugarsku, Albaniju, Moldaviju i Rumuniju. Analiza je zasnovana na 11 ključnih indikatora: zaštitne mere, ekonomske mere, oporavak GDP-a, izloženost riziku duga, industrijska proizvodnja, kreditni rejting, sektorski rizik, uvećanje bruto dodate vrednosti, tržište rada, poreski rizik i izvozni rizik.

Imajući u vidu brzo-menjajuću situaciju na tržištima, analiza predstavlja trenutni sažetak situacije i pruža prognozu zasnovanu na do sada preuzetim merama oporavka u ovih jedanaest zemalja.

Podaci pokazuju da zemlje iz regiona jugoistočne Evrope, imaju nekoliko prednosti u suočavanju sa predstojećom ekonomskom krizom. Prvo, većina zemalja je imala nizak stepen javnog duga u trenutku kada je proglašeno vanredno stanje. To je zemljama dalo mogućnost da primene sveobuhvatne ekonomske mere za podršku preduzećima i pojedincima bez prevelikog pritiska na javne dugove. Kada se govori o zdravstvenoj zaštiti, većina zemalja jugoistočne Evrope postupila je odlučno i brzo na početku pandemije, preuzimajući stroge mere zaštite od virusa. U vreme kada su države širom sveta ponovo otvorile svoje ekonomije, stopa zaraze Korona virusom u regionu bila je daleko ispod globalnog nivoa. Ostaje da se vidi, da li će ovi početni dobri rezultati se i održati imajući u vidu razvoj situacije u nekim zemljama jugoistočne Evrope.

Uporedo sa svim prednostima, region je na početku krize bio podložan i određenim rizicima. Većina zemalja u regionu se u velikoj meri oslanjala na sektore koji su za potrebe ovog izveštaja dobili naziv "gubitnički sektori" – to se odnosi na industrije za koje se očekuje da snose teret ekonomske krize koju je izazvala pandemija virusom COVID-19. Sa druge strane, postoje sektori koji će se pojaviti kao "pobednički" ali većina njih predstavlja premali udeo u bruto dodatoj vrednosti ekonomija zemalja jugoistočne Evrope, kako bi se napravio značajan kontrabalans negativnim efektima krize.

Taj nesrazmerni odnos između gubitničkih i pobedničkih sektora čini regiju jugoistočne Evrope posebno podložnom sektorskim rizicima, a neke se ekonomije neizbežno suočavaju sa problemima zapošljavanja, kao i fiskalnim rizicima koji proizilaze iz odlaganja i umanjenja poreza. Analiza pokazuje da će prema predviđanjima, samo sedam od 11 zemalja jugoistočne Evrope moći sledeće godine da obnovi BDP-a na nivo od 2019. godine.

Osvrt po zemljama regiona:

Srbija

Srbija bi trebalo da vidi oporavak BDP u 2021. godine, iako je zemlja izložena velikom riziku od gubitka sektora koje je najviše pogodila pandemija virusa COVID-19. Uz to, Srbija je jedna od tri zemlje gde je pad prihoda od poreza veliki, jer ti isti sektori, stvaraju više od polovine svih poreza u zemlji.

Albanija

Zahvaljujući snažnom poljoprivrednom sektoru, Albanija je najbolje pozicionirana od svih 11 ekonomija obuhvaćenih u izveštaju, u pogledu prilika za ublažavanje uticaja ekonomske krize izazvane pandemijom. U pogledu slabosti, paket mera koje je vlada najavila u vezi sa krizom iznosi 2,8 odsto BDP-a, što predstavlja jedan od najnižih procenata u celom regionu jugoistočne Evrope.

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina je bila među srednje uspešnim zemljama u inicijalno primenjenim restriktivnim merama povodom pandemije COVID-19. Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, ekonomija BiH ima srednji nivo rizika oporavka BDP-a u 2021. godini, na nivo pre pandemije virusa COVID-19. Zanimljiva je činjenica da je u mesecima kada su postojale mere zatvaranja, BiH bila zemlja sa drugim najmanjim padom u industrijskoj proizvodnji.

Bugarska

Bugarska je među zemljama u jugoistočnoj Evropi koja ima srednji rizik od oporavka BDP-a u 2021. godini na pre pandemijski nivo. Jedan od faktora koji utiče na to je zavisnost zemlje od izvoza. Bugarska ima drugi najveći odnos učešća izvoza u BDP u 2019. godini (posle Slovenije). S obzirom na nemogućnost da se predvidi razvoj pandemije, nesigurnosti u kanalima distribucije i mogućnost od zatvaranja trgovine čine ekstremni rizik za ekonomiju. Fiskalne i monetarne mere za ograničavanje negativnih efekata krize čine do 10,7 odsto BDP-a što stavlja ovu zemlju na treće mesto u regionu posle Slovenije i Srbije. Važno je napomenuti da neke od ovih mera imaju za cilj jačanje bankarskog sistema i nisu direktno usmerene ka stimulaciji ekonomije.

Kosovo*

Kosovo* je na početku srednje uspešno sprovelo mere zatvaranja u vezi sa pandemijom virusa COVID-19. Početni paket ekonomskih mera koji je najavila vlada zaostaje za većinom zemalja u regionu jugoistočne Evrope i iznosi 2,8 odsto u odnosu na poslednji godišnji BDP. Sa druge strane, za Kosovo* se očekuje da će oporaviti svoj BDP u 2021. godini i da će vratiti na nivo od 2019. godine.

Moldavija

Moldavija je jedna od dve zemlje jugoistočne Evrope (pored Albanije) koja je zahvaljujući poljoprivrednom sektoru, u povoljnijem položaju u pogledu ekonomskog ublažavanja uticaja krize izazvane pandemijom. Ipak, Moldavija je druga najlošije pozicionirana zemlja jugoistočne Evrope u pogledu izloženosti riziku izazvanog COVID-19 situacijom, merene udelom potrošnje i formiranja bruto kapitala.

Rumunija

Tržište rada u Rumuniji je među najbolje pozicioniranim u celom region jugoistočne Evrope usled veoma niste stope nezaposlenosti pre proglašenja pandemije COVID-19. Kao posledicu toga Rumunija ima skoro punu zaposlenost, pa ipak, niska stopa nezaposlenosti teško će nadoknaditi uticaj pandemije na ekonomiju i neće je vratiti na nivo iz 2019. godine u narednoj godini. Rumunija je jedna od onih zemalja za koju se ne očekuje da u potpunosti obnovi nivo BDP-a u 2021. godini.

Severna Makedonija

Severna Makedonija je zemlja koja je pokazala najniže rezultate u jugoistočnoj Evropi u pogledu početnog zatvaranja u vezi sa pandemijom virusa COVID-19. Stepen zaraženosti je bio iznad svetskog proseka čak i sredinom juna, pre nego što je došlo do naglog povećanja slučajeva u regionu. Zemlja je srednje izložena očekivanim gubicima iz sektora koji su najranjiviji pandemijom virusa COVID-19.

Slovenija
Slovenački početni ekonomski paket odgovora na krizu predstavljao je 13,4 odsto BDP-a, postavljajući je na prvo mesto u regionu jugoistočne Evrope. Vlada se nada da će ove mere uspeti da ublaže uticaj krize, s obzirom da su početne prognoze stavljale zemlju među one koje neće oporaviti svoj BDP na pre pandemijski nivo u 2021. godini. Ipak, Slovenija je najmanje izložena BDP šoku koji dolazi iz privatne potrošnje i bruto kapitalnih izdataka. Ove dve komponente su činile samo 52 odsto BDP-a u 2019. godini, davajući zemlji dovoljno prostora u suočavanju sa pandemijom.

Hrvatska

Hrvatska je među zemljama sa najboljim rezultatima u početnom periodu kada su trajale restriktivne mere u vezi sa pandemijom virusa COVID-19 i mogu se pohvaliti sa najmanjim procentom zaraženih u jugoistočnoj Evropi sredinom juna, pozicionirajući zemlju u povoljan položaj čak i nakon što je broj slučajeva počeo da raste u regionu.

Iako je među nekoliko zemalja za koje se očekuje da neće moći da dostigne BDP nivo koji je bio pre pandemije u 2021. godini, tržište rada bi trebalo u velikoj meri da se vrati na pre pandemijski nivo u narednoj godini, sa očekivanim procentom nezaposlenosti od 8 odsto.

Crna Gora

Analiza pokazuje da se očekuje da će Crna Gora biti jedna od zemalja jugoistočne Evrope koja je najteže pogođena recesijom izazvanom pandemijom virusa COVID-19, kako u pogledu jačine tako i u pogledu trajanja, s tim u vezi je malo verovatno da će svoj BDP u 2021. godini vratiti na pred pandemijski nivo. Osim toga, početni paket fiskalne podrške je nizak u poređenju sa regionalnim i evropskim, a nedostatak ukidanja kamatnih stopa takođe može sprečiti brzi oporavak investicija i potrošnje. Međutim, reakcija vlade na krizu ocenjena je pozitivno u oblastima monetarne politike, sektorske politike, podrške malim i srednjim preduzećima i očuvanja zaposlenosti.

Kompletan izveštaj SeeNews možete besplatno preuzeti na sledećem linku: https://covid.seenews.com/2020

SeeNews je vodeća poslovna platforma u jugoistočnoj Evropi. Na njihovoj stranici možete pronaći razne poslovne i finansijske vesti, intervjue, analize industrije i tržišta.

Izvor: Promo
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.