Održana konferencija ENERGIJA KOJA ČUVA PLANETU

Konferencija posvećena održivim izvorima energije u Srbiji pod nazivom ENERGIJA KOJA ČUVA PLANETU održana je 1. oktobra sa početkom od 10.30h u hotelu Mona Plaza, Beograd.

Generalni partner događaja bila je kompanija ENERGIA Gas and Power. 

Svi zainteresovani konferenciju su mogli da prate putem live stream na YouTube kanalu Color Media Communications. A u sali hotela Mona organizovan je skup za novinare i saradnike koji se bave ovom temom.

Konferenciju je otvorila Dubravke Negre, direktorka Evropske investiocione banke za Zapadni Balkan koja je istakla da “Kao najveći investitor klimatskih projekata, Evropska investiciona banka (EIB) je prva donela ekološku politiku, gde je najavila prestanak investiranja u projekte sa fosilnim gorivom i dala snažnu podršku održivim i obnovljivim izvorima energije. Time je podržala inicijativu EU da Evropa do 2050. godine postane ekološki neutralna, gde bi ekonomski rast prestao da ima uticaj na životnu sredinu. EIB planira da ravnopravno podrži i zemlje Zapadnog Balkana u prelasku na zelenu ekonomiju. Ta pomoć će se realizovati kroz finansiranje, stručnu pomoć za razvoj ekoloških projekata i donacije EU. Prelazak ka održivoj ekonomiji predstavljaće i šansu za ovaj region da se priključi proizvodnim i distributivnim lancima EU i stvaranju digitalno, energetski, ekološki i transportno integrisanog tržišta”.

Artur Goedicke, Chief Business Development Officer, ENERGIA Gas and Power na uvodnom izlaganju je napomenuo da: „Energetski sektor ima snagu ali i posebnu odgovornost za dugoročne efekte po ljudsku zajednicu. Zato smo mi kao kompanija odlučili da od početka 2020 godine, svim partnerima osiguramo energiju iz obnovljivih izvora. Tako svi zajedno učestvujemo u razvoju novih projekata OIE. Isplati se biti 100% zelen jer to znači biti 100% dugoročno održiv.“

Panel diskusiju pod nazivom “Energija koja čuva planetu” moderirao je Velimir Gavrilović, generalni direktor kompanije ENERGIA Gas and Power. Učesnici panela su bili: Dubravke Negre, direktorka Evropske investiocione banke za Zapadni Balkan, Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), Željko Doleček, sekretar Asocijacije proizvođača električne energije iz obnovljivih resursa u BiH , Prof. dr Aleksandar Janjić, ekspert za energetsku efikasnost, Slavko Carić, predsednik IO Erste banke i Zoran Bojović, direktor i suvlasnik kompanija NOLEKO i Unipromet.

“Višedecenijsko udisanje zagađenog vazduha pored drugih bolesti, neumerenog pušenja i sl. značajno oštećuje pluća. Ukoliko su pluća i inače u lošem stanju, logično je da ih virusi, uključujući i korona-virus lakše osvajaju. Pokazalo se da je obolelima od korone jedino zajedničko smanjenje kiseonika u krvi, otežani rad pluća i na kraju upala pluća. Kod teških upala pluća smrtni ishod je skoro izvestan. 

Brojni su emitenti štetnih materija u vazduh, a ponajviše zastarela industrijska postrojenja i zastareli vozni park. Najveći problem u regionu ipak su termocentrale. To je problem koji nastaje u regionu, ali utiče na celu Evropu.

Lokalne termocentrale na ugalj emituju niz štetnih jedinjenja: sumpor dioksid (SO₂), azotne okside (NOx), teške metale (živa), suspendovane čestice (najopasnije su PM2.5, odnosno one koje su manje od 2,5 μm).

Velika termocentrala na ugalj godišnje emituje nekoliko hiljada tona ovih štetnih materija. Azot-dioksid se pritom, u dodiru sa vlagom iz vazduha rastvara i stvara azotnu kiselinu. Ona pada na tlo u obliku tzv. kiselih kiša koje uništavaju šume, živi svet u rekama i jezerima, ali i zagađuju podzemne vode i izvore pitke vode.

Sve je to uticalo na ENERGIU da prethodnih godina priprema strategiju koja je zaživela od 1. januara 2020.  Ta strategija kroz obezbeđivanje zelene energije svim potrošačima električne energije pokreće pozitivan ciklus korišćenja zelene energije, finansiranja proizvodnje iz obnovljivih izvora energije i očuvanja ljudskog zdravlja. To je ENERGIA KOJA ČUVA PLANETU i koja se bori za svaki milimetar zdravih pluća“, istakao je Velimir Gavrilović.

“Najveći problem u Srbiji je emisija sumpor dioksida, u termoelekrane Nikola Tesla A i B prevazilazi pet puta dozvoljenje granice. Na nivou cele Srbije je najveći problem sumpor dioksid, ne samo u Tesli. Ako pogledamo termoelektrane koje će Srbija zatvoriti, opt out opcija koju je izabrala, Kolubara A3 bojleri 3,4,5 negde avgusta sledeće godine, termoelektrana Morava jula 2022., Kolubara A bojler 1 avgusta 2022., Kolubara A5 decembra 2022.  To je više od 1000 megavati i to je struja koju Srbija mora nadoknaditi nećim, bilo uvozom ili investicijama u obnovljive izvore što je bolje. A sve termoelektrane koje će ostati, moraju dograditi filtere“ rekao je danas direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač. 

Zoran Bojović, direktor i suvlasnik kompanija NOLEKO i Unipromet napomenu je da su se oni kao kompanija ovim problemom počeli da bave u momentu kada su želeli da smanje svoje troškove i postanu odgovorna kompanija prema okruženju u kojem žive. Solarne elektrane koje su izgradili su isplatljive, iako nisu dobili nikakav podsticaj. „Zbog porasta cene električne energije i pada cene opreme u solar u ovom trenutku svi projekti mogu da se isplate u proseku za 6 godina, ukoliko trošite energiju za svoje potrebe. Mi smo spremni da zajedno sa našim partnerom ENERGIOM  napravimo pun paket, a to je da pokušamo da nađemo sredstva finasiranja, pošto sarađujemo sa bankama, da izgradimo solarnu elektranu i  uradimo analizu i projekte da se sve isplat“ istakao je Bojović.

Na pitanje da li smo kao društvo i država spremni da se suočimo sa izazovima koji stoje pred nama kada su u pitanju obnovljivi izvori energije profesor Janjić je rekao „Država ima strategiju što se tiče energetike sa projekcijama do 2030. godine, mi imamo Nacionalni akcioni plan za obnoviljive izvore koji je nažalost baziran na dnevnoj politici, ostala je manjkava stretegija u kojoj je vetar viđen sa maksimalno 500 MW to se sada menja, tako da će vetar dovesti do toga da se do 2027. koristi  27% energije iz obnovljivih izvora. Resursa ima, ono što je bitno je da se kroz umrežavanje i kroz inicijative kao što je Klub privrednika pojača svest o tome da ne treba da čekamo da država reaguje“.

Slavko Carić, predsednik IO Erste banke napomenuo je da „Problem energetske efikasnosti mora da se reši sa regulatorom i sa Vladom Republike Srbije, to je pitanje motivacija, dok imamo jeftinu električnu struju i ljudi mogu jeftino da se greju odnosno da koriste energiju na neefikasan način mi nećemo imate efikasnost. To je lepo rešeno u Mađarskoj koja na sličan broj stanovnika ima četiri do pet puta manju potrošnju električne i toplotne energije, to su postigli tako što su sa jedne strane povećali cenu električne energije prema svima, a sa druge strane su omogućili domaćinstvima da kroz subvencije dobiju ugradnju fasada sa boljom funkcijom zadržavanja toplotne energije. MI smo imali nekoliko takvih akcija gde smo nudili ljudima zamenu prozora i fasada ali je odziv bio izuzetno mali zato što ljudi ne osećaju potrebu da to urade.“

„BIH nije prepoznala sve potencijale koji obnovljivi izvori nose i mi radimo pod pritiscima, dosadašnji razvoj obnovljivih izvora je isključivo zasluga potpisivanja ugovora o energetskoj zajednici da toga nije bilo u BIH ne bi bilo obnovljivih izvora“ istakao je Željko Doleček.  Trenutni problemi sa kojima se suočavaju su nerealne fid-in tarife koje su utvrđene u Federaciji koje onemogućavaju veći razvoj obnoviljivih izvora. U udruženju smatraju da više nema mogućnosti za razvoj održivih izvora u ovom sistemu i da je hitno potrebna promena sistema podsticaja.

Na pitanje o istinama i zabludama o malim hidroelektranama g-din Doleček je istakao da se male hidroelektrane na našim područjima grade odavno, u Bosni i Hercegovini prva hidroelektrana je napravljena pre stotinu godina, smatra da javnost nije dovoljno upoznata sa benifitima koje nosi mala hidroelektrana kako za lokalnu zajednicu tako i za kompletnu državu. „Niko ne zahteva da se one grade na svakoj reci, ali imate reka koje po svom geografskom položaju omogućavaju izgradnju malih hidroelektrana bez drastičnog uticaja na mikrookruženje i ekosisteme. Izgradnja malih hidroelektrana izaziva promene koje nisu u obimu u kojem se prezentuje javnosti, smatramo da se negativna kampanja vodi protiv malih hidroelektrana, kao što je poznato u čitavoj Evropi hidropotencijali malih hidroelektrana su iskorišćeni preko 90% u BiH taj procenat ne prelazi 10%. Mislimo da ovde postoji velika investiciona prilika koju je potrebno zakonodavno i administrativno urediti da bude na obostrano zadovoljstvo.“

Snimak kompletne konferencije možete pogledati na: https://youtu.be/u7zk0WU2w6A.