Foto: buducnostsrbijeav/Instagram PRVA ZVANIČNA POSETA: Aleksandar Vučić Badnje veče provodi u Hilandaru (FOTO)
Predsednik Aleksandar Vučić Badnje veče provodi u manastiru Hilandar, na Svetoj Gori, u znaku poštovanja i retkih počasti sa kojima je dočekan popodne u najvažnijoj srpskoj svetinji.
Vučića su, na dolasku, ispred manastira dočekali iguman Hilandara, arhimandrit Metodije i veliki broj monaha, kako je za Tanjug rekao ministar Nenad Popović, koji prati predsednika u poseti.
Na ulazu u manastir, u čast srpskog predsednika, prvog posle 20 godina kojeg su zvanično ugostili monasi Hilandara, bile su istaknute tri zastave: srpska, grčka i hilandarska, što se čini samo o velikim praznicima i kada dolaze najviši gosti.
Odmah po dolasku, iguman Metodije pratio je predsednika Vučića u Saborni hram vavedenja bogorodice, u koji su ušli sami njih dvojica.
Iguman je potom ostavio srpskog predsednika da se sam pokloni svetinjama i proboravi neko vreme u Hramu.
To se, kako objašnjava Popović, smatra velikom počašću, koja se retko, skoro nikad ne ukazuje posetiocima, bez obzira na rang.
Vučić se, inače, najduže zadržao pred ikonom Bogorodice trojeručice.
Posle toga, predsednik Vučić razgovarao je sa starešinstvom manastira Hilandar sa igumanom Metodijem na čelu, a potom je arhimandrit u njegovu čast priredio svečanu Badnju večeru, za "skromnom, ali predivnom manastirskom trpezom", u najužem krugu, odnosno u prisustvu samo dva monaha, pored dva gosta iz Srbije.
- Srećno Badnje veče iz veličanstvenog Hilandara! Upravo sam završio večeru na Badnje veče sa igumanom Metodijem i pripremam se za jutarnju službu sa bratijom manastira Hilandar - objavljeno je na Vučićevoj Instagram stranici.
Vučić će u dva ujutru prisustvovati Božićnoj službi, a zatim, u sedam i Božićnoj liturgiji.
Za 9.30 planiran je Božićni ručak u novoj trpezariji, renoviranoj prošle godine, a predsednik Vučić biće njen prvi gost tog ranga.
Trpezarija inače ima kamene stolove, na kakve ima pravo samo nekoliko od ukupno 20 manastira na Svetog Gori, i to samo oni koji su carske lavre.
Srpski predsednik će sutra obići sve radove na obnovi manastira Hilandar, teško stradalog u velikom požaru u noći između 3. i 4. marta 2004. godine.
Poseta Vučića manastiru Hilandar je prva zvanična predsednička poseta tom srpskom manastiru u poslednje dve decenije.
O njegovoj poseti Svetoj gori i Hilandaru obavešten je i carigradski patrijarh.
Sam predsednik nije se zvanično oglašavao od dolaska u manastir. U prethodne dve objave na Instagramu podelio sa javnošću osećanja sa kojima se uputio na Svetu Goru. Kako je naveo, "nemoguće je objasnititi" šta se, osim ogromne treme, oseća u trenucima dok se prilazi Hilandaru i pri susretu sa sveštenstvom manastira.
Manastir Hilandar, jedan od tri ne-grčka manastira na Svetoj Gori, osnovali su 1198. godine veliki župan Stefan Nemanja i njegov sin Rastko, to jest monasi Simeon i Sava.
Samo dve godine nakon osnivanja, u manastiru je preminuo monah Simeon, a legenda kaže da je na mestu na kome je on sahranjen u nekadašnjoj crkvi Vavedenja Bogorodice, koju je kasnije kralj Milutin obnovio, nikla čudesna loza.
Pored kraljeva Milutina i Stefana Uroša Prvog, manastir Hilandar je, prema dostupnim podacima, pomagao i car svih Srba i Grka, Dušan Silni, ali i mnogi drugi srpski vladari, poput kneza Miloša Obrenovića, zatim kneza Aleksandra Obrenovića, a poznato je da je u posetu ovoj svetinji išao i kralj Petar Prvi Karađorđević.
U riznici Hilandara čuvaju se brojne relikvije i ikone, a tu je i ikona Bogorodice Trojeručice, kao i Bogorodice Odigitrije, najstarije sačuvane mozaičke ikone nastale početkom 13. veka.
Manastir čuva i rad monahinje Jefimije, namenjen njenom sinu Uglješi Despotoviću, kao i zavesu ruskog cara Ivana Četvrtog Groznog, ali i zavesu za ikonostas monahinje Jefimije i mnoge druge predmete, od istorijske, ali i duhovne vrednosti srpskog i drugih pravoslavnih naroda.
Početkom marta 2004. godine Hilandar je teško stradao u požaru, čak više od polovine manastirskih zdanja je izgorelo ili oštećeno.
Mada je obnova počela vrlo brzo nakon toga, činjenica da se poštuju kanoni, kao i da se ne radi na crkvene praznike i nedeljom, a i da se do Svete Gore stiže brodom, te da su neophodna značajna materijalna sredstva, dovela je do toga da obnova nije brzo tekla.
Do 2017. godine je oko 65 procenata uništenog manastirskog kompleksa obnovljeno.
Izvor: RTS/Tanjug
Foto: buducnostsrbijeav/Instagram