DEMOGRAF GORAN PANEV: Rekordno negativan prirodni priraštaj u Srbiji

Demograf Goran Penev izjavio je juče da bi ove godine razlika između broja umrlih i živorođenih u Srbiji mogla da premaši 60.000.

Penev je agenciji Beta kazao da ukoliko bi se ostvarila predviđanja o daljem povećanju mortaliteta uz istovremeno smanjenje nataliteta, realno je očekivati da u 2021. godini negativan prirodni priraštaj ponovo dostigne rekordan nivo.

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je danas da je tokom januara 2021. godine u Srbiji umrlo 10.417 osoba, a 4.550 je živorođenih beba.

Prema zvaničnim podacima RZS, u odnosu na januar 2020. godine umrlih je više za 1.711 osoba, odnosno 19,7 odsto, dok je broj živorođenih manji za 602, odnosno 11,7 odsto, prenosi Beta.

Tokom 2020. godine u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, broj umrlih za 53.261 veći od broja rođenih. Umrlo je 114.954 osoba, a bile su 61.693 živorođene bebe. U odnosu na 2019. godinu, broj umrlih je prošle godine povećan za 13,9 odsto, a broj rođenih je manji za 2,8 odsto.

Početkom marta navršava se godinu dana od kada je u Srbiji zvanično registrovan prvi slučaj zaražavanja novim SARS CoV-2 virusom.

Od tada je broj zaraženih dostigao 450.000, a broj umrlih 4.400.

Demograf Penev kaže da je nakon godinu dana, potpuno očigledno da je daleko kraj epidemije, pa je još rano za "kompleksno" sagledavanje efekata kovida-19 na stanovništvo Srbije.

- Ipak, mnoge demografske posledice su i sada vrlo vidljive, i ne mogu se svesti samo na kretanje mortaliteta i morbiditeta, već i na fertilitet, migracije, pa samim tim i promene ukupnog stanovništva zemlje - rekao je Penev.

Naveo je da je u Srbiji, po zvaničnim podacima, do 25. februara 2021. od Kovida-19 umrlo 4.400 lica.

U periodu mart 2020. – januar 2021, broj smrtnih slučajeva od Kovida-19 iznosio je tačno 4.000, ili 3,7 odsto ukupnog broja umrlih u istom razdoblju.

- Ukupna smrtnost je sa gotovo 110.000 umrlih, za 16.300 ili za 18 odsto veća nego u razdoblju mart 2019 – januar 2020. Ako se posmatra cela 2020. godina, broj umrlih je iznosio 115.000, što je najveći godišnji broj preminulih od završetka Drugog svetskog rata - istakao je demograf.

Penev naglašava da je došlo do naglog povećanja ukupnog broja umrlih u poslednja tri meseca (novembar 2020 - januar 2021), za 51 odsto u odnosu na isti period pre 12 meseci (novembar 2019 – januar 2020).

- Povećanje smrtnosti bilo je najveće u decembru prošle godine. U tom mesecu je umrlo više od 17.000 lica, što je za 97 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine, i ujedno predstavlja apsolutno najveći mesečni broj umrlih u poslednjih 70 godina. Nažalost, značajno povećenje smrtnosti, nastavljeno je i u januaru ove godine - rekao je Penev.

Po najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj umrlih je prošlog meseca bio za petinu veći nego istog meseca 2020. godine, neposredno pre evidentiranja prvih zaražavanja koronavirusom.

- Iako se ne raspolaže konačnim podacima o smrtnosti po starosti i polu, kao vrlo realne se mogu smatrati preliminarne procene demografa da je prosečni životni vek stanovnika Srbije u doba korone smanjen za oko 1,5 godina (sa 75,9 u 2019. na 74,4 godine u 2020) i tako sveden na nivo od pre deset godina - rekao je demograf.

Ocenio je da se povećanje broja umrlih za više od 20.000 ne odnosi samo na obolele od Kovida-19, već prvenstveno na umrle od ostalih uzroka.

- Fokusiranost sistema javnog zdravlja na borbu sa epidemijom, manjak lekara i ostalog medicinskog osoblja koja bi se bavila lečenjem nekovid pacijenata, odlaganje operacija i redovnih terapija ostalih obolelih lica, a prvenstveno hroničnih bolesnika, samo su neki od razloga što je 2020. godine u Srbiji došlo do velikog povećanja ukupnog broja umrlih - objasnio je Penev.

Vrlo je verovatno da će indirektne posledice epidemije Kovida-19, dodao je demograf, uticati na pogoršanje zdravstvenog stanja celokupnog stanovništva i izazvati nastavak trenda povećanja broja umrlih i u 2021. godini.

- Raspoloživi podaci o natalitetu upotpunjuju nepovoljnu sliku o prirodnom kretanju stanovništva Srbije u 2020 godini. Sa ukupno 61.700 živorođenja, ona se izdvaja kao godina s najmanjim godišnjim brojem živorođene dece u poslednjih 120 godina, tj. od daleke 1900. godine - rekao je Penev.

Obzirom da se samo za decu rođenu u novembru i decembru može reći da su začeta u doba korone, Penev smatra da će rađanja u 2021. godini biti još malobrojnija, možda čak i ispod 60.000.

- Na osnovanost takve pretpostavke upućuje i podatak da je u januaru rođeno svega 4.550 dece, ili za 12 odsto manje nego godinu dana ranije - rekao je demograf.

Na pitanje Bete šta su, osim pandemije Kovida-19, razlozi za sve veći negativan prirodni priraštaj, Penev je naveo nepovoljnije ekonomske prilike u zemlji, povećanu opštu neizvesnost izazvanu pandemijom, smanjene mogućnosti države da u potpunosti ostvari mere predviđene postojećom strategijom podsticanja rađanja.

- Ne treba zanemariti ni uticaj koji će svakako imati drastično smanjenje broja sklopljenih brakova u 2020. godini - zaključio je Penev.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.