Sportski uspesi i ...

Ne treba mnogo razmišljati da bi se došlo do zaključka – sportska 2007. protekla je u znaku tenisa. Raznorazni izbori koji ovih dana preplavljuju medije jasno pokazuju - Novak Đoković je sportista godine, a Jelena Janković je prva među damama.

TENISERSKA TROJKA

Godinama je Nole bio najveća nada srpskog sporta, sada je eksplodirao. Stigao je do trećeg mesta na ATP listi, pri tom je najmlađi od desetorice najbolje rangiranih. Uz pet osvojenih turnira (Adelejd, Montreal, Majami, Estoril, Beč) dospeo je i do prvog gren-slem finala, na US openu. Na pobedi je morao da mu čestita i suvereni vladar svetskog tenisa u 21. veku, Švajcarac Rodžer Federer. Nije Đoković zapostavio ni reprezentativne obaveze - naša selekcija će se prvenstveno zahvaljujući njegovim pobedama posle 17 godina ponovo nadmetati u Svetskoj grupi Dejvis kupa.

(old_image)U ženskoj konkurenciji već dugo imamo pravo bogatstvo – dve teniserke u samom vrhu. Jelena Janković je na trećem mestu, Ana Ivanović odmah iza nje. Jankovićeva je ove godine trijumfovala u Oklendu, Čarlstonu, Birmingemu i Rimu, a mnogima je od svega toga bilo atraktivnije njeno slavlje na Vimbldonu. Trofej je podigla posle turnira miks dublova, zajedno sa nesrećno zaljubljenim Britancem Endijem Marejem.

Ni Ana nas nije razočarala, naprotiv. Osvojila je turnire u Berlinu, Los Anđelesu i Luksemburgu, na "Rolan Garosu" je stigla do završne predstave, na Vimbldonu je eliminisana u polufinalu. Kost u grlu obema, pogotovo Jankovićevoj, bila je prva teniserka sveta Žistin Enen. Ostaje nada da će se 2008. pronaći "lek" i za žilavu Belgijanku.

PLIVAČKO ZLATO

Srbija se ponosi plivačkim asom kakvog nikad u istoriji nije imala! Milorad Čavić je stigao do svetskih visina u Americi, ali dilemu nikada nije imao – uvek će se takmičiti za našu zemlju. Čavić je Srbiji nedavno doneo dva zlata na Evropskom prvenstvu u Debrecinu, dovoljno da oči nacije pred Olimpijske igre u Pekingu budu uprte baš u njega.

Dok smo još u vodi, pomenimo i redovnu mirođiju u svakoj novogodišnjoj čorbi – vaterpolo reprezentaciju. Naši delfini su po treći put (old_image)uzastopno trijumfovali u Svetskoj ligi i tako pokazali da su i dalje u samom vrhu. Potvrda se, naravno, očekuje i u Pekingu. Nekoliko naših asova će se, nadamo se, u kineskoj prestonici oprostiti od reprezentativne kapice sa medaljom.

U proteklih desetak godina mnogo radosti su nam doneli odbojkaši, a sada su primat preuzele dame. Ženska reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medalju na 25. evropskom prvenstvu. To je prvi evropski trofej za našu žensku odbojku posle 56 godina! Nisu se izabranice Zorana Terzića obrukale ni na debiju u Svetskom kupu - u podmlađenom sastavu stigle su do pete pozicije. Odbojkašicama tek predstoji da se kvalifikuju za OI i verujemo da će i 2008. koračati stazom uspeha.

I PORAZ JE SPORTSKI

Biće nam neobično dok posmatramo nadmetanja u Pekingu, ako ni zbog čega drugog, bar zbog košarkaša. Naša reprezentacija, kako god se zvala, od povratka na međunarodnu scenu posle sankcija 1995. ne samo da nije propustila nijedno veliko takmičenje, već je svuda imala direktan prolaz. Međutim, od 2003. naša reprezentativna košarka trpi udarac za udarcem. Dobro se sećamo ovogodišnjeg (old_image)poniženja na Evropskom prvenstvu u Španiji i povratka kući posle prvog kruga, bez ijedne pobede. Pretplata na velika takmičenja nam je istekla – na Olimpijskim igrama nas neće biti, ali ćemo zato junački krenuti u nešto što je našem ljubitelju košarke potpuno nepojmljivo – kvalifikacije za naredno Evropsko prvenstvo i bitke sa drugoligaškim selekcijama Starog kontinenta.

Ipak, i iz tog mračnog tunela nazire se izlaz. Ponovno uključivanje Dušana Ivkovića u rad s reprezentacijom valjda konačno označava kraj mode "selektor za jedno leto", a uspesi naših mlađih selekcija i talenti poput Milana Mačvana bude nadu da skori povratak u evropski i svetski vrh možda i nije nemoguća misija.

A FUDBAL

Tužni fudbal... Slaba je uteha plasman mlade reprezentacije u finale Evropskog prvenstva, kad je sve ostalo bilo toliko mučno. Srbija u kvalifikacijama za šampionat Evrope nijednom nije poražena od budućih učesnika završnog turnira Portugala i Poljske, ali su nam, već po običaju, glave došli silni izgubljeni bodovi protiv Finske, Belgije, Jermenije, Kazahstana. Posle svega – sklonjen je selektor Klemente, palica ide u ruke Miroslavu Đukiću.

Ta i takva reprezentacija, je, doduše, samo realno ogledalo stanja u našem fudbalu gde, čini se, kao nikada do sada dominiraju afere, klanovi... Pompezno nazvana Superliga je daleko od bilo čega što zaslužuje superlative. Pojedini članovi tzv. elite imaju slabiju posetu nego, na primer, zonaš IMT. Svaki komentar je izlišan. U takvoj situaciji teško je i u Evropi očekivati značajniji rezultat.

Možda bi u Kupu UEFA nešto više uradio Partizan. Međutim, "crno-beli" su eliminisani za "zelenim stolom" zbog izgreda navijača u Mostaru, na utakmici protiv Zrinjskog. Crvena zvezda se ni u "entom plus jedan" pokušaju da se domogne Lige šampiona nije proslavila. Kroz iglene uši je prošla estonsku Levadiju, posrećilo (old_image)joj se da rival u trećoj kvalifikacionoj rundi ovog puta ne bude neko iz krema evropskog fudbala već Glazgov Rendžers, ali Kup UEFA bio je maksimum. Groclin je, ispostavilo se, bio samo varka, a četiri poraza u Ligi UEFA – sumorna realnost.

Paleta je, dakle, bila ispunjena raznim bojama, ali pogled u budućnost osvetljavaju mlade selekcije u svim ekipnim sportovima. Pred nama je, pre svega, olimpijska godina. Želimo i verujemo da će Srbija imati daleko više uspeha nego SCG u Atini 2004. A ko veruje i mnogo želi... OSTVARIĆE SE!!!

Milan Ćunković