KORONA MENJA I ŽIVOTNE ODLUKE: Prošle godine 12.000 brakova manje nego 2019.

Zbog pandemije virusa korona lane je sklopljeno gotovo 12.000 brakova manje nego 2019. godine – najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je pred matičara prošle godine izašlo samo 23.914 parova, dok je u 2019. godini bilo čak 35.754 mladenaca. Svadbe su zakazivane, pa otkazivane, pomerane s proleća na jesen, pa odlagane za iduću godinu, a broj crkvenih venčanja gotovo je prepolovljen zbog strogih epidemioloških mera i zabrana okupljanja.

Grafikoni svedoče da su u maju, junu i septembru – mesecima u kojima mladenci najčešće staju na ludi kamen, broj venčanja bio upola, odnosno četvorostruko manji. Iako je vanredno stanje izazvano pandemijom ukinuto 6. maja, u tom mesecu je sklopljeno svega 1.207 brakova, dok je u maju 2019. godine čak 4.457 parova reklo "da". U junu je zaključeno upola manje brakova nego godinu ranije, dok je u septembru venčano oko 1.100 mladenaca manje.

Ako se nastave ovakvi demografski trendovi, matičari će sem venčanih da upisuju i sve manje novih imena u knjige rođenih – što se nažalost ne može reći i za izdati broj izvoda iz matične knjige umrlih. Demograf Goran Penev podseća da je u 2020. godini rođeno najmanje beba, umrlo najviše osoba i sklopljeno najmanje brakova u novijoj srpskoj istoriji, ali ističe da su preliminarni podaci za 2021. godinu još depresivniji. On opravdano strepi da će ove godine biti rođeno manje od 60.000 beba, a umreti više od 120.000 osoba, što znači da ćemo na jedno rođenje imati dva smrtna slučaja.

- Razlozi zbog kojih parovi ne izlaze pred matičara su logični - nikome nije do veselja u momentu kada svakodnevno slušamo vesti o broju zaraženih i preminulih. Drugi razlog je vezan za našu kulturu i tradiciju, u kojoj dominiraju velike svadbe od 200 i 300 zvanica koje već godinu dana gotovo niko ne pravi. Preporuka o držanju fizičke distance i strah od socijalnih kontakata za posledicu imaju činjenicu da se ljudi manje druže, izlaze, putuju, pa ulaze u emotivne veze i stupaju u brak.To će neminovno dovesti i do pada novorođenih beba jer ne treba zaboraviti da se više od dve trećine dece u Srbiji rađa u braku – naše žene ipak prvo odlaze kod matičara, pa tek onda u porodilište – podseća sagovornik i ističe da je zbog pada sklopljenih brakova u ozbiljnim problemima cela "industrija" venčanja, počevši od hotelijera, ugostitelja, poslastičara, muzičara, salona za venčanice, frizera, cvećara, agencija za organizovanje venčanja i salona za dekoraciju koji su na prinudnom odmoru već godinu dana.

Dr Nevena Čalovska Hercog, psihijatar i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije na predmetima Porodica i porodični odnosi i Sistemski pristup partnerskim krizama, podseća da većina osoba zna za psihološko nepisano pravilo da u krizi ne bi trebalo donositi važne životne odluke, u koje spadaju brak, roditeljstvo ili razvod. Zato se ne treba čuditi što vitalna statistika beleži manji broj brakova, rođenih beba i razvoda.

- Rečenica koja je u najvećoj meri obeležila naš život u poslednjih godinu dana i koja glasi "Naredne dve nedelje su ključne" postala je ne samo lajtmotiv života u doba korone, već je uticala i na mnoge osobe koje razmišljaju o krupnim odlukama da zaustave te planove dok ne prođu te dve nedelje. Neki su u tom međuvremenu shvatili da osoba za koju su mislili da je njihova druga polovina, nije partner s kojim žele da provedu drugu polovinu života, a neki su odlučili da treba da nastave da žive zajedno, ali bez "venčanice". I konačno, nekima je pandemija ukinula mogućnost da upoznaju partnera jer nismo mogli da izlazimo, putujemo i tako upoznajemo nove ljude. Odluka o odlaganju roditeljstva je takođe razumljiva – rođenje deteta je veličanstven emocionalni doživljaj, koji istovremeno zahteva velike psihološke i finansijske resurse, koji su sada redukovani. Trudnoća u doba korone nosi dodatnu anksioznost jer majka istovremeno stepi za svoje i za zdravlje svoje nerođene bebe. Zato razumem zašto je većina ljudi stavila život "na čekanje" – zaključuje sagovornica.

Ova vitalna statistika važi i za region, ali i svet u globalu – pomenimo da hrvatski demografi upozoravaju da je u 2020. godini sklopljeno najmanje brakova, rođeno najmanje dece i umrlo najviše ljudi u poslednjih 70 godina, od kada se u toj zemlji vodi vitalna statistika. Preliminarni podaci govore da je s one strane Atlantika u 2020. godini – u Americi, zabeležen najmanji broj novorođenih beba u poslednjih 35 godina, a dostupni podaci iz 32 savezne države govore da je rođeno čak 95.000 beba manje nego u 2019. godini, što predstavlja pad od četiri odsto.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com