KOLIKO SU EFIKASNE VAKCINE PROTIV KORONAVIRUSA: Nacionalna studija meri imunitet građana Srbije

U Srbiji će biti urađena nacionalna studija u kojoj će se proveravati efikasnost vakcina protiv kovida 19. Reč je o kompleksnoj studiji u kojoj se ne određuje samo da li je neko razvio antitela posle imunizacije već će biti ispitivane i druge komponente imunskog odgovora organizma, takozvani ćelijski imuni odgovor.

Virusolog profesor dr Tanja Jovanović, prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, kaže za "Politiku" da je ova studija u začetku i da će se zahvaljujući njoj tačno znati koliko je indukovan takozvani humuralni i celularni imunski odgovor kod vakcinisanih ljudi i koliko nas zapravo cepiva štite.

Ona napominje da još nije postignut konsenzus o tome da li građanima treba davati treću dozu vakcine. O tome se diskutovalo i na sednici kriznog štaba, ali je rečeno da se još neko vreme sačeka s tom odlukom kako bi se vakcinisao što veći broj ljudi. Zatim će se Nacionalnom koordinacionom telu za imunizaciju uputiti pitanje u vezi s trećom dozom.

- Ono što se u svetu sada radi jeste davanje treće doze koja bi stimulisala imunski odgovor za novije varijante virusa, poput južnoafričkog soja koji polako počinje da se širi. U tom slučaju je količina antitela koja ga neutrališe za dve trećine smanjena u odnosu na vuhanski soj na osnovu kojeg su napravljene vakcine. Zato se razmišlja o tome da u budućnosti treća doza bude namenjena za nove varijante virusa. Kada je reč o onima koji su primili vakcinu, ali nisu sintetisali antitela, za sada nema nikakvog dogovora. Jedino je u Saudijskoj Arabiji uvedena treća doza iste vakcine za one koji nisu razvili antitela posle vakcinacije - napominje dr Jovanović.

Kako ističe dr Marija Gnjatović, iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), nacionalna studija je veoma važna da bismo dobili podatke kako naše stanovništvo reaguje na vakcine i koliko je njih zasigurno stvorilo "odgovor" na vakcinu kroz merenja antitela, kao i da li oni koji nemaju antitela, ipak, imaju takozvani ćelijski odgovor organizma. Na osnovu toga mogu da se kreiraju dalji epidemiološki koraci i da se odlučuje o potencijalnom davanju treće doze cepiva za neke kategorije ljudi.

- To ne možemo da odlučujemo samo na osnovu studija iz inostranstva, a svaka populacija može na neki svoj način da "odgovori" na dobijanje vakcina. Na to utiču i uslovi u kojima se živi, prethodna izloženost virusima i slično. Inače, INEP ne radi klinička ispitivanja za primenu treće doze. Mi samo radimo proveru imunološkog odgovora na prve dve doze cepiva. Na osnovu toga ćemo moći da preporučimo ko bi potencijalno mogao da bude kandidat za treću dozu. Kliničko ispitivanje treće doze rade proizvođači cepiva. Za sada se to radi za kinesku vakcinu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali i za "Fajzerovo" cepivo. To se ne radi u Srbiji jer ne postoji takva vrsta dogovora s proizvođačima - naglašava dr Gnjatović.

Ona pojašnjava da INEP već radi jednu vrstu studije gde je ljudima uzeta krv pre i posle vakcinacije, odnosno u različitim periodima nakon vakcinacije. Njima je važno da znaju da li je neko ranije imao koronu ili ne, odnosno da li je stekao antitela posle prirodne infekcije. Tada je odgovor na vakcinu postupno drugačiji. Ali, ne može sada neko ko je vakcinisan da dođe u ovu instit u ciju i kaže da je raspoložen da ga uključe u studiju.

- Nije neophodno da svako proverava nivo antitela, ali su ona dobar pokazatelj da li je došlo do odgovora organizma posle vakcinacije, da li je pokrenut imunološki odgovor. Ako neko nema antitela, ne znači nužno da osoba nema nikakvu zaštitu. Zato će se u nacionalnoj studiji ispitivati i ćelijski odgovor organizma i kakvu zaštitu imaju te osobe. Napravljen je plan za nacionalnu studiju i očekuje se da se objavi koliko će ljudi biti uključeno u nju. Međutim, INEP već prikuplja uzorke i mi već imamo banku seruma vakcinisanih osoba. Tako nešto treba da ima više institucija i samim tim će biti veći broj uzoraka - kaže sagovornica.

A koliko su tačne vesti da su na vakcinaciju najslabije odgovorili stariji muškarci s više pridruženih bolesti?

Gnjatovićeva kaže da im je za sada jasno da je radno aktivno stanovništvo, između 25 i 65 godina, dobro odgovorilo na imunizaciju svim vakcinama koje se daju u Srbiji. I kada je reč o "Sinofarmovoj" vakcini takođe su ljudi tog životnog doba dobro razvili imuni odgovor, jer im je testiranje u radnim organizacijama pokazalo da manje od dva odsto testiranih nije razvilo antitela. Kako se to istraživanje bude širilo na opštu populaciju sigurno će brojke biti drugačije. A budući da mnogi građani dolaze u INEP da se testiraju na lični zahtev, primetili su da su starije osobe slabije odreagovale što se tiče stvaranja antitela posle vakcinacije.

- Zato je važno da se u toj kategoriji ljudi isprati i ćelijski odgovor organizma. Ali, nije moguće to raditi za svakog pojedinca. U zdravstvenom sistemu ne postoji mogućnost da se to besplatno radi. Zato će se i raditi nacionalna studija koja će na dobro definisanom uzorku u različitim populacijama, sa ljudima koji imaju različite bolesti, moći da definiše kakva je situacija i da li je potrebno ponovno vakcinisanje trećom dozom. Bitno je da vakcine deluju jer imunizovani ako dobiju infekciju imaju blagu kliničku sliku. Planirano je da se u nacionalnoj studiji ljudi prate nekoliko godina. Dobro je što postoji volja Vlade Srbije da podrži ovu studiju - dodaje dr Gnjatović.

Ispitivanje takozvanog ćelijskog odgovora organizma posle vakcinacije se takođe, kao u slučaju provere antitela, radi iz uzoraka krvi, ali su to veoma skupe i specifične analize i ne postoji mogućnost da se negde urade komercijalno.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com