Za gojaznost ima leka
ČAČAK - Prema podacima "Vodiča dobre prakse", koji je izdalo Ministarstvo zdravlja, u Srbiji više od 50 odsto stanovništva ima probleme s viškom kilograma ili je u predgojaznoj fazi.
Glavni razlog je "nesklad između kalorijskog unosa i energetske potrošnje", a ishrana se pretežno sastoji od obroka u kojima dominiraju namirnice životinjskog porekla. A ima li leka za preteranu gojaznost?
- Primenom adekvatne dijete i lekova koje samo izabrani ili lekari drugih specijalnosti prepisuju, postižu se željeni rezultati u terapiji gojaznosti - kaže dr Žaklina Tutunović, specijalista opšte medicine u Čačku.
Gojaznost je hronična bolest, a karakteriše je prekomerno uvećanje masnih naslaga. Vodeći je činilac rizika za nastanak arterioskleroze koja može prouzrokovati infarkt srca, anginu pektoris, naglu srčanu ili moždanu smrt...
- Leči se u cilju redukcije telesne težine i tretmana pridruženih oboljenja koja izazivaju gojaznost. Terapija obuhvata dijetetski režim ishrane, planiranu fizičku aktivnost, bihejvioralno lečenje, medikamente i kod nas još uvek nedostupnu hiruršku metodu - kaže dr Tutunović.
- Dijetoterapija je početna karika i obuhvata savete o smanjenju energetskih vrednosti obroka, izbegavanje jela van uobičajenih termina - podseća ona i dodaje da se prepisuje dijeta s unosom do 1.800 kilokalorija dnevno.
Nedeljno se izgubi od pola do jednog kilograma, dok se ne postigne željeni cilj. Medikamente određuju lekari, jer nestručna primena može uzrokovati neželjene efekte.
Ona napominje da je motivacija ključni element u lečenju gojaznosti, a osim estetskih razloga, većina pacijenata podstaknuta je tek kada se razboli.
Izabrani lekar pomaže pacijentima u pronalaženju dijetnog režima. Dijetna vlakna poboljšavaju varenje i eliminaciju štetnih materija iz hrane (ima ih u hlebu od neprosejanog brašna, mekinjama, kori jabuke, pasulju, grašku krastavcu, celeru i drugim namirnicama biljnog porekla).
Vodeći stručnjaci saglasni su da je u lečenju gojaznosti najdelotvornija hipokalorijska dijeta. Dnevno se unosi 1. 400 kalorija, ali je potrebno vreme da se organizam prilagodi novom režimu ishrane.
Vrlo važan segment zdravog života jeste fizička aktivnost, podseća dr Žaklina Tutunović, ali upozorava i da je pre primene fizičkih aktivnosti važno konsultovati izabranog lekara.
- Dijeta je osnova lečenja ekstremne gojaznosti, a kada je reč o vežbama, uglavnom preporučujemo plivanje i laganu šetnju - kaže ona.
- Dnevno, s druge strane, treba pojesti najmanje dve različite vrste povrća, začinjenog s nekoliko kapi maslinovog ulja. Birati posnije meso i ribu, sa supe skinuti masni sloj, izbegavati umake i sosove - kaže dr Tutunović.
Po njenim rečima, najbolje je u početku vežbati po 20 minuta dnevno, a kasnije postepeno produžavati aktivnosti, ali uvek uz obaveznu kontrolu pulsa. Gojaznost se, dakle, može smanjiti, ali to treba činiti samo pod kontrolom lekara.
(FoNet EKSTRA)