PRED USTAVOM JEDNAKI, U ŽIVOTU MUČE MUKU: U Srbiji je 12.433 parova starijih od 65 koji nisu zvanično u braku

Bračne i vanbračne zajednice, prema Ustavu i Porodičnom zakonu, u Srbiji su izjednačene. U praksi, to je daleko od istine.

Vanbračni partneri i dalje, 2021. godine, kada se uveliko polemiše o istopolnim partnerstvima i nasleđivanju, ne mogu da naslede imovinu onog drugog, ukoliko premine! Oni zakonski ne spadaju ni u jedan, a kamoli u prvi nasledni red!

Beogradski advokat Petar Stojkov zastupao je sedamdesetogodišnju ženu koja je živela prvo u braku sa suprugom, a onda su se posvađali, razveli, pa ponovo pomirili i nastavili da žive zajedno. Vanbračno. Suprug se u jednom trenutku teško razboleo i baš ta žena ga je negovala i "dogledala" do smrti.

- Nisu imali dece, pa bi, po logici stvari, ona trebalo da bude njegov naslednik. Ali naš Zakon o nasleđivanju kao naslednike prvog reda priznaje samo bračnog druga i decu, a kao ostale - dalju rodbinu. Vanbračnih drugova nema nigde. To je iskoristila njegova dalja rodbina i zapela da joj uzme svu imovinu. Nisu imali moralno pravo, nisu ga negovali, niti su brinuli o njemu, ali zakon im je to omogućio. Jedva smo izvukli pravo plodouživanja za ženu na stanu u kom su zajedno živeli, da ne ostane na ulici - priča Stojkov.

Dalji rođaci iz drugog naslednog reda po pravilu, a ne samo u ovom slučaju, posle smrti srodnika "padaju s neba" i bespoštedno se bore za nekretnine. Tako se dešava da i bračni drugovi bez dece imaju problem. Oni mogu da naslede samo polovinu svog preminulog višegodišnjeg ili višedecenijskog saputnika, a za ostatak opet bitke bije pokojnikova rodbina. U slučaju da su imovinu zajedno sticali, to u dugim i mukotrpnim procesima moraju da dokazuju, pa i tada dalja familija preminulog ima pravo bar na četvrtinu!

Zato, da bi rešili probleme s nasleđivanjem, vanbračni drugovi sklapaju međusobno ugovore o doživotnom izdržavanju (koji su na sudu oborivi) ili pišu testament. I njega je moguće obarati, ali mu težinu daje izjava overena kod notara, uz dva svedoka, da su određeni broj godina proveli u vanbračnoj zajednici.

- Tačno je da javni beležnici overavaju takve potpisane izjave da partneri žive u zajednici, ali je neizvesno da li će i koji organ i za koje svrhe to priznati - kaže Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore.

Ove izjave najčešće se koriste ako je jednom vanbračnom drugu potrebno da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje preko ovog drugog.

Da će stvari u bliskoj budućnosti ipak morati da se menjaju pokazuje sve veći broj vanbračnih zajednica. Pre deceniju, prilikom poslednjeg popisa, zvanično ih je ukupno bilo više od 230.000. Od toga 5.092 sa partnerima između 64 i 69 godina starosti, 3.821 sa partnerima između 70 i 74 i 3.520 sa starijima od 75. Dakle, ukupno 12.433.

Demografi tvrde da njihov broj sve više raste u celom svetu, pa i kod nas, a koliko ih je sada tačno znaće se na jesen, kada bude sproveden novi popis. Statistika kaže da je u Srbiji i svako četvrto dete rođeno kao vanbračno. NJihovi roditelji lagano se približavaju trećem dobu i verovatno se nadaju da će problemi sa nasleđivanjem pre nego što u njega uđu biti rešeni.

NASLEĐIVANJE PENZIJE

JEDINO što su do sada vanbračni drugovi postigli jeste da mogu da naslede penziju onog drugog. To im je omogućeno izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2019. Da bi postali korisnici porodične penzije moraju bar tri godine pre smrti partnera da žive sa njim u zajednici, i ne smeju da budu mlađi od 45 godina ukoliko imaju decu, odnosno 53 (za žene) ili 58 (za muškarce), ako je nemaju.

Izvor: Novosti.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com