Dvorac Baba Pusta – izgubljeni raj progutan šumom

Probijali smo se kroz neprohodan zemljani put severne Bačke. Auto je ostavljao tragove prašine kao u američkim filmovima. Nije bio terenac, a to je ono što je neophodno za ovakav put. Pitali smo se gde smo. Hteli smo stići do Baba Puste. Kad smol stigli do mesta koje je Google Maps pokazivao kao „cilj“, nismo videli dvorac. Bio je u šiblju, zarastao. Prošli smo na 10 metara od njega a nismo ga videli. To nam je objasnio jedan od ljudi koji, gle čuda, i dalje žive u nekoliko kućica koje su pomoćni objekti oko dvorca.

Baba pusta (Baba Puszta), dvorac plemića Karolja Fernbaha, nalazi se devet kilometara od sela Aleksa Šantić (Šara), u Bačkoj, nedaleko od granice s Mađarskom, i od svih vojvođanskih dvoraca možda najviše podseća na dvorce u Transilvaniji. Zidan je 1907. godine, a projektovao ga je mađarski arhitekta Reže Hikiš (Rezső Hikisch), koji je bio secesijskog stilskog usmerenja. Karolj Fernbah, kao i cela porodica Fernbah, bio je veoma bogat, a takođe je bio i župan bačko-bodroški sa sedištem u Somboru. Njegova braća su takođe gradila dvorce: Jožef je imao dvorac u Apatinu, Balint u Sonti i na Krivaji a Antal u Temerinu.

Dvorac je u velikoj meri građen pod uticajem nemačke škole jugendstila, radije nego mađarskog folklora, koji je dominirao mađarskom secesijom, glavnim stilom u Ugarskoj toga doba. Takođe ima i specifične osobine darmštatske škole jugendstila. Poseduje jednu kulu s uvijenim stepeništem. Park je veoma pažljivo projektovan kao engleski park, prvi u ovom delu zemlje, ali danas nije u svom izvornom stanju, iako su oštećenja manja nego na samom dvorcu. Dora Fernbah je u parku načinila veliki broj kućica za ptice i veštačkih gnezda, učinivši ga utočištem za ptice, a bila je i prva žena na svetu koja je prstenovima na nogama markirala ptice, što je danas uobičajen postupak.

Bio je, posle Fantasta, najimpresivniji dvorac Vojvodine, ali je nakon Drugog svetskog rata bio sedište PIK “Aleksa Šantić” (posle nacionalizacije), te je služio drugim svrhama, iako je i dalje bio moćnog izgleda i ozbiljno održavan.

Tokom devedesetih PIK “Aleksa Šantić” je propao i zdanje je pušteno propasti. Postalo je stecište narkomana, zaraslo je u šiblje. Još 2009. i 2011. reportaže pokazuju dvorac koji nema krov, ali se jasno vidi. Danas se uopšte ne vidi od šiblja, porodična kapela s polukružnom apsidom s freskama je uništena, freske izgrebane, a oltar od mermera huligani su polomili na dva dela jer im je rečeno da je ispod njega zlato. Zlata, naravno, nije bilo. Do kapele vodi uski hodnik oslikan zidnim slikama Križnog puta, a kapelu su krasili reljefi, vitraži i rozete biljnih i životinjskih oblika. Reljefni portreti i personifikacije na zidovima rađeni u štuko tehnici veoma su oštećeni, budući da su od gipsa.

Dvorac danas izgleda kao iz nekog filma Indijane Džounsa. Za svega desetak godina bilje je progutalo zamak. Prizor više podseća na Angkor Vat ili Palenke. U katastrofalnom je stanju, nema krov, a stepenice se urušavaju. Čitav enterijer je odnesen, ostali su samo moćni zidovi. Neophodna je temeljna i veoma opsežna obnova, a preporučena namena je dvorac-hotel ekskluzivne namene s vernom rekonstrukcijom detalja u originalnim materijalima – kovanom gvožđu, gipsu, vitražnom staklu, uz posebnu rekonstrukciju fresaka, kaljevih peći, stolarije, itd.

Oko njega živi nekoliko ljudi. Koji sa tugom pričaju kako je nekada bio lep život u Vojvodini. A danas, ono „pusta“ iz imena, sasvim priliči stanju dvorca. I lokaciji, odsečenoj pustoputinama od Sombora.

Više o dvorcima saznajte na sajtu: www.dvorcisrbije.rs